Navodi makedonskog opozicionog Socijaldemokratskog saveza (SDSM) da bivši premijer Nikola Gruevski, koji je 2018. pobegao u Mađarsku kako bi izbegao zatvor, navodno poseduje srpski pasoš, otvorili su ponovo jedno od najosetljivijih pitanja u makedonskoj politici
SDSM u saopštenju tvrdi da bi eventualno posedovanje srpskog i mađarskog pasoša značilo da iza Gruevskog i dalje stoje njegovi politički saveznici i zaštitnici Viktor Orban i Aleksandar Vučić, a vladu Hristijana Mickoskog optužuju da odbijanjem da pošalje novi zahtev za ekstradiciju praktično ostavlja prostor za njegovu zaštitu.
Ovaj novi talas optužbi nije došao niotkuda. Budući mađarski premijer Peter Mađar poručio je 12. aprila 2026. da Mađarska neće biti utočište za strane kriminalce, a zatim je, odgovarajući na pitanja poljske televizije, rekao da bi njegova vlada izručila Varšavi Romanovskog i Ziobru, pri čemu je pomenuo i Nikolu Gruevskog.
Politički analitičar i novinar Aleksandar Srbinovski kaže za „Vreme“ da tvrdnja da Gruevski ima više pasoša nije nova u makedonskoj politici i uglavnom se vraća ciklično, onda kada opozicija pokušava da nametne temu visokog medijskog potencijala, ali bez jasne institucionalne potvrde.
„SDSM se trenutno nalazi u fazi ozbiljnog pada političkog uticaja, uz negativne trendove u istraživanjima javnog mnjenja i vidljiv gubitak prostora u političkom spektru. Stoga, ovakve tvrdnje više služe za dnevno-političko pozicioniranje nego za stvarno otvaranje institucionalnih procesa,” objašnjava Srbinovski.
Trenutno ne postoji aktivna međunarodna poternica niti proces za izručenje, zbog čega se čitava tema i dalje nalazi pre svega u političko-medijskom, a ne u pravnom domenu, smatra Srbinovski.
On podseća da je ključno imati u vidu trenutni status Gruevskog u Mađarskoj. Bivši premijer dobio je politički azil, što je pravni status definisan mađarskim zakonodavstvom. Taj status mu daje određena prava i obaveze, uključujući mogućnost učešća na lokalnim izborima i pravo na rad, ali ne i ista prava na nivou Evropske unije.
Prema dostupnim informacijama, dodaje Srbinovski, ne postoji neposredan rizik od deportacije čak ni ako bi se kretao kroz pojedine države članice EU. Zato pitanje njegovog eventualnog povratka u Severnu Makedoniju ostaje otvoreno, ali pre svega kao pravno, a ne kao političko pitanje.
U samoj Severnoj Makedoniji vlast pokušava da pokaže da u tom pogledu nema političke zaštite. Aktuelni premijer Hristijan Mickoski izjavio je 14. aprila da, ukoliko se Gruevski pojavi u zemlji i ukoliko postoji pravosnažna presuda, bezbednosne službe će ga uhapsiti i sprovesti na izdržavanje kazne.
„Mi smo vlada za koju važe svi zakoni”, rekao je tada Mickoski. Ta izjava formalno zvuči kao jasan otklon od nekadašnjeg partijskog lidera, ali politička pozadina odnosa između njih dvojice znatno je složenija.
Kako je „Vreme” ranije pisalo, Mickoski i Gruevski nekada su bili stranački saveznici, ali su njihovi odnosi već godinama zategnuti.
Srbinovski smatra da odnos Mickoskog i Gruevskog danas nije odnos političkog kontinuiteta, uprkos čestim pretpostavkama da je reč o istoj političkoj liniji. Naprotiv, kaže da je taj odnos u javnosti obeležen distancom i povremenim indirektnim porukama koje ukazuju na dublja neslaganja. Kao indikator toga navodi izjavu Mickoskog od pre nekoliko godina da je „istina kao šilo, uvek izbije na površinu”, ocenjujući da to nije bila samo retorička figura, već signal unutrašnjeg razilaženja i pokušaj da se povuče jasna linija između dve političke faze unutar VMRO-DPMNE.
Ipak, Srbinovski dodaje da Mickoski pokušava da redefiniše partiju kao modernu političku organizaciju, ali bez potpunog raskida sa njenim prethodnim strukturama.
Cela priča, međutim, ne može se razumeti bez podsećanja na samo bekstvo Gruevskog 2018. godine, koje i danas ostaje jedno od najspornijih poglavlja u savremenoj makedonskoj politici.
Gruevski je 9. novembra 2018. trebalo da se javi na izdržavanje dvogodišnje zatvorske kazne u predmetu „Tenk”, koji se odnosio na nabavku mercedesa vrednog 600.000 evra. U tom trenutku makedonski pasoš mu je već bio oduzet, ali je uprkos tome uspeo da napusti zemlju, prema tada dostupnim informacijama, sa ličnom kartom ili nekom drugom putnom ispravom prešao je u Albaniju, zatim u Crnu Goru, potom u Srbiju, iz koje je stigao do Mađarske kako bi izbegao zatvor.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdio je 2018. da je Gruevski na teritoriju Srbije ušao sa regularnim dokumentima, te da u tom trenutku nikakva poternica nije bila raspisana. Vučić je tada rekao da je Gruevski granicu sa Srbijom prešao 11. novembra sa regularnom ličnom kartom, u pratnji dva lica, a da je već 12. novembra napustio Srbiju na prelazu Horgoš sa pasavanom broj 100.501, izdatim u Tirani, ličnom kartom i u pratnji osoba sa diplomatskim dokumentima i diplomatskim vozilom. Kako je naveo, tek sutradan, Srbija je od Interpola Skoplje dobila poternicu.
Ni mađarska etapa tog puta nije manje sporna. U Mađarskoj su se tada pojavile informacije o direktnom učešću mađarskih diplomata u automobilskom transferu Gruevskog do Budimpešte, što su mađarske vlasti odbacile. Dodatnu kontroverzu predstavljala je činjenica da je u pitanju šengenska granica, koju je Gruevski, prema dostupnim navodima, prešao bez pasoša.
Tadašnja državna propaganda u Mađarskoj pravdala je to tezom da je reč o „VIP izbeglici”, odnosno o političaru koji je, kao nekadašnji premijer, navodno tretiran kao poseban slučaj.
Za „Vreme” je još 2018. Gabor Bodiš pisao da je Gruevski, protivno međunarodnim i mađarskim zakonima, dobio azil, kao i da nije isključeno da bi se u nekom trenutku mogao naći u avionu za Moskvu ili neku drugu destinaciju. U tom kontekstu posebno je bila značajna informacija da je jedan od automobila, koji su vozili bivšeg makedonskog premijera, imao tablice beloruskog diplomatskog predstavništva u Srbiji.
Zbog toga u makedonskoj javnosti i danas postoji percepcija da bekstvo Gruevskog nije moglo biti spontano. Ipak, Srbinovski upozorava da percepcija nije isto što i dokaz. “Mediji često pominju rutu koja uključuje Albaniju, Srbiju i Mađarsku, ali je važno naglasiti da nijedna istraga do danas nije potvrdila takav sled događaja, niti eventualnu koordinaciju između država,” ističe Srbinovski.
Iza svega, međutim, ne stoji samo priča o jednom političaru u bekstvu, već i mnogo šira mreža političkih i poslovnih veza između Gruevskog i Orbana. Postoji čitav niz poslova i kontroverzi koji su godinama povezivali dvojicu političara – od sumnjivog funkcionisanja Telekoma Mađarska kao dugogodišnjeg monopoliste u Makedoniji, do ulaganja kontroverznih mađarskih kompanija u makedonske medije finansirane sumnjivim kapitalom sa Beliza i Devičanskih ostrva.
Srbinovski ocenjuje da čak i kada bi se hipotetički potvrdilo da Gruevski poseduje pasoš Srbije, to ne bi otvorilo ozbiljan međudržavni spor između Beograda i Skoplja. “Takva situacija bi se primarno tumačila kroz prizmu političke i individualne odgovornosti, a ne kao pitanje bilateralnih odnosa,” ističe Srbinovski.
On podseća da odnosi Srbije i Severne Makedonije imaju dublju političku, društvenu i istorijsku osnovu od pojedinačnih slučajeva. Srbinovski zaključuje da su pokušaji SDSM-a da unutrašnje političke procese u Makedoniji povežu sa političkim dešavanjima u Srbiji analitički slabi i veštački.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Savezni sud u SAD privremeno je obustavio sankcije protiv specijalne izvestiteljke UN Frančeske Albaneze, koje je ranije uvela američka administracija zbog njenih kritika politike prema Gazi. Sud je ocenio da se radi o ograničavanju slobode govora
Tokom masovnog noćnog napada Rusija je na Ukrajinu lansirala stotine dronova i desetine raketa, dok ukrajinske vlasti tvrde da je reč o najvećem vazdušnom udaru od početka rata
Brisel nastoji da smanji zavisnost od Kine po pitanju solarne energije. Zbog čega Evropa strahuje od kineske solarne tehnologije
Predsednik SAD Donald Tramp gostujući u Pekingu kineskog lidera Si Đinpinga uporno i pomirljivo naziva „velikim vođom“. Ovaj mu u lice odgovara da može doći čak i do sukoba Kine i SAD ukoliko se pitanje Tajvana ne rešava „pravilno“
Pitanje nije da li dozvoliti AI u obrazovanju, već šta AI konkretno menja u načinu na koji učimo i podučavamo. Važno je znati da AI ne ukida potrebu za obrazovanjem, on je multiplikuje, ali multiplikator radi samo tamo gde već ima šta da pomnoži – ako pomnožiš nulu sa hiljadu, dobićeš nulu
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Intervju: Darko Rundek, muzičar i pesnik
Želim da podržim studente, jer najiskrenije – to i moram Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
