Nakod dve godine, Mađarski parlament je Švedskoj odobrio zahtev za članstvo u NATO. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO. Finskoj je odobren zahtev aprila 2023, a Švedskoj tek sada, krajem februara
Švedska je pre dve godine pod utiskom ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine podnela zahtev za članstvo u NATO, piše Dojče vele.
Kao poslednja država-članica severnoatlantskog saveza, Mađarska je u parlamentu velikom većinom glasova odobrila zahtev Švedske.
Tome su prethodili teški pregovori s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Taj desničarski populista blokirao je ulazak Švedske u NATO do samog kraja, verovatno zato što je Stokholm više puta kritikovao njegovu politiku.
Tek prošlog petka, nakon što je švedski premijer Ulf Kristerson lično posetio Budimpeštu i nakon dogovora o kupovini i održavanju švedskih borbenih aviona JAS 39 Gripen, Orban i njegova vladajuća partija Fides odustali su od otpora.
Uoči glasanja ovog ponedeljka 26. februara 2024, od Orbana su se mogli čuti mnogo prijateljskiji tonovi: „Ulazak Švedske u NATO ojačaće bezbednost Mađarske“, apelovao je premijer na poslanike. Oni su njegov zahtev prihvatili: za ratifikaciju je glasalo 188 poslanika, protiv je bilo šest, a uzdržanih nije bilo.
„Istorijski dan“
Švedski premijer Ulf Kristerson je nakon glasanja ocenio da je ovo „istorijski dan“.
„Parlamenti svih država-članica NATO sada su glasali za ulazak Švedske u NATO“, objavio je on na društvenoj mreži Iks.
„Švedska je spremna da preuzme svoju odgovornost za evroatlantsku bezbednost.“
Nemački kancelar Olaf Šolc takođe na Iksu napisao je: „Put za Švedsku u NATO je jasan – to je pobeda za sve nas“.
Sličnu izjavu dao je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i rekao da odluka jača njihovu odbranu saveza, a time i bezbednosti Evrope i sveta.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO. Finska je primljena u Alijansu kao 31. članica u aprilu 2023, dok je Švedska još mnogo meseci morala da se bori kako bi njeno članstvo ratifikovale Turska i Mađarska. Turska je odustala od blokade u januaru, a Mađarska sada, krajem februara.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je kritikovao američkog kolegu Donalda Trampa zbog njegovog „Odbora za mir“, pa mu je ovaj zapretio „carinom od 200 odsto“ na francuska vina i šampanjce. Šta je opšta ta organizacija?
Otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada. Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije je zato istorisjki iskorak. Među 145 zemalja potpisnica je i Srbija. Šta to znači?
Predsednik Bugarske Rumen Radev podnosi ostavku nedugo nakon što je to učinila Vlada te zemlje. Više puta je nagovestio da bi mogao da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima ne bi li zemlju izvukao iz haosa
Osnivač slavne modne kuće Valentino preminuo je u 93. godini života
Uzrok nesreće još nije poznat, i zaista je čudno da se iskliznuće iz šina dogodilo na pravoj deonici pruge koji je obnovljen u maju, rekao je španski ministar saobraćaja
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
