Nakod dve godine, Mađarski parlament je Švedskoj odobrio zahtev za članstvo u NATO. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO. Finskoj je odobren zahtev aprila 2023, a Švedskoj tek sada, krajem februara
Švedska je pre dve godine pod utiskom ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine podnela zahtev za članstvo u NATO, piše Dojče vele.
Kao poslednja država-članica severnoatlantskog saveza, Mađarska je u parlamentu velikom većinom glasova odobrila zahtev Švedske.
Tome su prethodili teški pregovori s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Taj desničarski populista blokirao je ulazak Švedske u NATO do samog kraja, verovatno zato što je Stokholm više puta kritikovao njegovu politiku.
Tek prošlog petka, nakon što je švedski premijer Ulf Kristerson lično posetio Budimpeštu i nakon dogovora o kupovini i održavanju švedskih borbenih aviona JAS 39 Gripen, Orban i njegova vladajuća partija Fides odustali su od otpora.
Uoči glasanja ovog ponedeljka 26. februara 2024, od Orbana su se mogli čuti mnogo prijateljskiji tonovi: „Ulazak Švedske u NATO ojačaće bezbednost Mađarske“, apelovao je premijer na poslanike. Oni su njegov zahtev prihvatili: za ratifikaciju je glasalo 188 poslanika, protiv je bilo šest, a uzdržanih nije bilo.
„Istorijski dan“
Švedski premijer Ulf Kristerson je nakon glasanja ocenio da je ovo „istorijski dan“.
„Parlamenti svih država-članica NATO sada su glasali za ulazak Švedske u NATO“, objavio je on na društvenoj mreži Iks.
„Švedska je spremna da preuzme svoju odgovornost za evroatlantsku bezbednost.“
Nemački kancelar Olaf Šolc takođe na Iksu napisao je: „Put za Švedsku u NATO je jasan – to je pobeda za sve nas“.
Sličnu izjavu dao je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i rekao da odluka jača njihovu odbranu saveza, a time i bezbednosti Evrope i sveta.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO. Finska je primljena u Alijansu kao 31. članica u aprilu 2023, dok je Švedska još mnogo meseci morala da se bori kako bi njeno članstvo ratifikovale Turska i Mađarska. Turska je odustala od blokade u januaru, a Mađarska sada, krajem februara.
Geopolitički uticaj Rusije okupirane ratom u Ukrajini sve više slabi. To je posledica kombinacije unutrašnjih i spoljnih izazova i promena u međunarodnim odnosima
Evroposlanici ponovo glasaju o nepoverenju predsednici Evropske komisije Ursluli fon der Lajen
Brojne istrage povodom suđenja Nikolasu Maduru, koje sprovode američke vlasti, pominju i učešće nekih balkanskih kartela u švercu narkotika iz Venecuele. Koji putevi iz Južne Amerike vode u naše krajolike
Predsednik SAD Donald Tramp je pohvalio smanjenje represije nad demonstrantima u Iranu, ali vojni ciljevi SAD ostaju nepromenjeni. Nosač aviona USS Abraham Linkoln nastavlja put ka Bliskom istoku, dok se situacija u Teheranu komplikuje
Evropske zemlje poslale su mali broj vojnika na Grenland, ali ne da bi plašile Donalda Trampa nego da bi pokazale kako, eto, nešto rade za bezbednost ostrva. Ali, Tramp i dalje priča svoju priču da hoće Grenland i tačka
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
