Nakod dve godine, Mađarski parlament je Švedskoj odobrio zahtev za članstvo u NATO. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO. Finskoj je odobren zahtev aprila 2023, a Švedskoj tek sada, krajem februara
Švedska je pre dve godine pod utiskom ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine podnela zahtev za članstvo u NATO, piše Dojče vele.
Kao poslednja država-članica severnoatlantskog saveza, Mađarska je u parlamentu velikom većinom glasova odobrila zahtev Švedske.
Tome su prethodili teški pregovori s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Taj desničarski populista blokirao je ulazak Švedske u NATO do samog kraja, verovatno zato što je Stokholm više puta kritikovao njegovu politiku.
Tek prošlog petka, nakon što je švedski premijer Ulf Kristerson lično posetio Budimpeštu i nakon dogovora o kupovini i održavanju švedskih borbenih aviona JAS 39 Gripen, Orban i njegova vladajuća partija Fides odustali su od otpora.
Uoči glasanja ovog ponedeljka 26. februara 2024, od Orbana su se mogli čuti mnogo prijateljskiji tonovi: „Ulazak Švedske u NATO ojačaće bezbednost Mađarske“, apelovao je premijer na poslanike. Oni su njegov zahtev prihvatili: za ratifikaciju je glasalo 188 poslanika, protiv je bilo šest, a uzdržanih nije bilo.
„Istorijski dan“
Švedski premijer Ulf Kristerson je nakon glasanja ocenio da je ovo „istorijski dan“.
„Parlamenti svih država-članica NATO sada su glasali za ulazak Švedske u NATO“, objavio je on na društvenoj mreži Iks.
„Švedska je spremna da preuzme svoju odgovornost za evroatlantsku bezbednost.“
Nemački kancelar Olaf Šolc takođe na Iksu napisao je: „Put za Švedsku u NATO je jasan – to je pobeda za sve nas“.
Sličnu izjavu dao je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i rekao da odluka jača njihovu odbranu saveza, a time i bezbednosti Evrope i sveta.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO. Finska je primljena u Alijansu kao 31. članica u aprilu 2023, dok je Švedska još mnogo meseci morala da se bori kako bi njeno članstvo ratifikovale Turska i Mađarska. Turska je odustala od blokade u januaru, a Mađarska sada, krajem februara.
Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su se Sjedinjene Američke Države i Iran dogovorili oko 15 glavnih tačaka sporazuma o prekidu rata. Teheran demantuje da je bilo bilo kakvih pregovora
Hoće li Slovenija posle izbora više ličiti na malu, liberalnu, progresivnu planinsku zemlju ili će odgovarati neoliberalizmu mađarskog tipa?
Globalni sport se redovno suočava sa etičkim pitanjima, kao što pokazuju poslednja dva Svetska prvenstva u fudbalu u Rusiji i Kataru, ali da li rat Sjedinjenih Država sa Iranom stvara novu dimenziju razmišljanja za sve učesnike turnira?
U sudaru spasilačko-vatrogasnog vozila i aviona na aerodromu u Njujorku poginulo najmanje dvoje ljudi
Pariz ostaje levo, Marsej potvrđuje kontinuitet, a Bordo menja politički pravac. Lokalni izbori u Francuskoj doneli su rezultate koji već sada nagoveštavaju kako bi mogla da izgleda borba za predsednika 2027. godine
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
