Izrael će napasti iranske vojnike, a ne nuklearne ili naftne ciljeve, saopšteno je iz kabineta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Dodatno pišu da će Izrael slušati SAD, ali da će ipak svoje akcije sprovoditi prema vlastitom nacionalnom interesu
Iz kabineta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopšteno je da će Izrael slušati Sjedinjene Američke Države, ali da će svoje akcije sprovoditi prema vlastitom nacionalnom interesu.
Ovo saopštenje Netanjahuovog kabineta je reakcija na članak objavljen u „Vašington postu”, u kojem se navodi da je Netanjahu potvrdio Bajdenovoj administraciji da će Izrael napasti iranske vojne, a ne nuklearne ili naftne ciljeve, prenosi Rojters_._
Saopštenje je objavljeno u trenutku kada se očekuje da Izrael uzvrati na iranski raketni napad izveden na Izrael 1. oktobra.
Taj napad usledio je nakon brzo eskalirajućeg sukoba između Izraela i libanske grupe Hezbolah koju podržava Iran.
Akcija odmazde biće prilagođena kako bi se izbegla percepcija „političke intervencije u vreme američkih predsedničkih izbora“, navodi američki dnevnik.
Ciljani napadi na plave šlemove
Kako je „Vreme” nedavno pisalo napadi na plave šlemove su bili ciljani zato što stoje na putu izraelskim vojnim planovima usmerenih protiv Hezbolaha. Prvo su izraelski tenkovi otvorili vatru na stražarski toranj glavnog štaba miorovnih snaga, u petak su povređena dva vojnika iz Šri Lanke, u nedelju su dva izraelska tenka probila kapiju baze UNIFIL-a na demarkacionoj liniji, ispucala dimne bombe i povredile 15 plavih šlemova. Puka je sreća da ni jedan mirovnjak u tim akcijama izraelske vojske nije poginuo.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je bez ikakve zadrške pozvao generalnog sekretara UN-a Antonia Gutereša da hitno povuče mirovne trupe, jer da ih Hezbolah koristi kao živi štit. Dakle, jedna članica UN-a zahteva od predsedavajućeg svetske organizacije da promeni mandat mirovnih trupa jer joj više ne odgovara. Po principu: žao nam je što su mirovnjaci povređeni, ali mi se nećemo zaustaviti, a vi gledajte šta ćete.
Stiče se utisak da svi ovi aktuelni pojedinačni obračuni vode kao totalnom ratu jedne nuklearne sile sa regionalnim neprijateljima. Dok antisemitizam u svetu raste zbog velikog broja palestinskih civilnih žrtava i kritike politike Netanjahua u Evropskim državama postaju sve glasnije, SAD i Velika Britanija su i dalje spremni da Izraelu pruže potrebnu vojnu pomoć. Ujedinjene nacije i zapadne parlamentarne demokratije, čijem političkom prostoru Izrael pripada, prilično nemoćno posmatraju sve veće ratne tenzije na Bliskom istoku.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
