Nesreća koja menja Grčku

Za “Vreme” iz Soluna

Najcrnja stranica u istoriji grčkih železnica je ispisana u utorak uveče, 28. februara, u 23.20. Putnički voz IC62 Hellenic Train-a iz Atine za Solun krenuo je sa 431 putnikom (zajedno sa 17 članova posade), da bi iz Larise sa 350 putnika nastavio put pogrešnim kolosekom zbog kriminalne nepažnje šefa stanice Larisa i sudario se brzinom od 144 km/h sa teretnim vozom kod Tempa u Tesaliji.

Žestok sudar praćen eksplozijama i požarom bukvalno je “istopio” prva dva vagona uništivši i treći. Tragični bilans ove nesreće je 57 mrtvih, od kojih su se neki bukvalno pretvorili u pepeo pa ih je teško identifikovati i putem DNK analize, 130 povređenih od kojih je 26 još uvek u bolnicama, a sedmoro se bori za život na odeljenjima za intenzivnu negu. Većina putnika su bili mladi ljudi i studenti koji su vikend i poslednje dane karnevala sa završnim “Čistim ponedeljkom” proveli kod kuće sa svojim porodicama i vraćali se u mesto studija, u Solun. Osim Grka, među poginulima su i dva studenta sa Kipra i šestoro omladinaca albanskog porekla, deca druge generacije imigranata, dok su još dva Albanca na intenzivnoj nezi.

Sakupljajući ruševine i posmrtne ostatke tragično stradalih putnika, grčka vlada je proglasila trodnevnu nacionalnu žalost (1–3. marta), isto je učinio i Kipar, dok je Albanija, odlukom Edija Rame, 5. mart proglasila za dan nacionalne žalosti. Ministar za infrastrukturu i saobraćaj Kostas Karamanlis, rođak bivšeg premijera Grčke sa kojim ima isto ime i prezime, odmah je podneo ostavku “iz poštovanja prema žrtvama tragedije”. Zapravo je bio primoran da to uradi jer je samo osam dana pre nesreće izjavio u grčkom parlamentu kako je železnička mreža u zemlji bezbedna.

PITANJA I OPTUŽBE BEZ ODGOVORA

Desetine porodica su utučene bolom i utonule u tešku žalost. Neke od njih su izgubile i po više svojih članova, pa su tako jedni roditelji izgubili dva sina, jedna žena muža i ćerku, druga muža i sina, dve ćerke bliznakinje su putovale sa svojom sestrom od tetke, jedinicom, i sve tri su poginule… A ostatak Grčke, potresen, besan i ogorčen, masovno je izašao na ulice i demonstrirao zahtevajući odgovornost i pravdu. Glavni i masovni zahtev je bio da vlada Nove demokratije, koja je na vlasti od 2019. godine, ne sakriva svoju odgovornost iza “tragične ljudske greške”, kako je na početku okarakterisala strašnu nesreću.

Građani takođe traže odgovore na više kritičnih pitanja: kako se desio niz uzastopnih grešaka koje su rezultirale katastrofalnim sudarom u Tempima? Kako je došlo do toga da se dva voza nađu na istoj pruzi u suprotnim smerovima? Šta se dogodilo, a šta nije u kobnih 12 minuta od stanice Larisa do sudara? Gde su skupi sigurnosni sistemi železničke mreže? Zašto saobraćaj i bezbednost na mreži kontrolišu samo šefovi stanica, kojih je sve manje zbog smanjenja ranih mesta u vreme krize i mera štednje od 2011. godine? Zašto pitanje bezbednosti i postavljanja savremenog sistema daljinskog upravljanja na grčkim železnicama kasni 13 godina?

Ono što je posebno razbesnelo javno mnjenje bila su otkrića da su grčka država i kompanija Hellenic Train “zaboravili” obavezu da na vreme isporuče bezbednosne sisteme – daljinska kontrola i drugi sigurnosni sistemi sprečili bi ovu fatalnu nesreću. Italijanska kompanija Ferrovie Dello Stato Italiane, koja je 2017. veoma jeftino kupila Hellenic Trains (za samo 45 miliona evra), obećala je ukupnu investiciju od 2,5 milijardi evra, ali je do sada uložila samo 62,5 miliona, a od toga skoro ništa u bezbednost mreže. Neblagovremeno postavljanje sigurnosnih sistema ne može se sakriti, pa su uzroci tragedije u Tempima mnogo više od “greške jednog čoveka”.

I dok je 59-godišnji šef stanice u Larisi Vasilis Samaras, koji je priznao svoju grešku, priveden i saslušava se pod teretom optužbe za krivično delo, Nikos Lazou, predsednik Sindikata grčkog železničkog osoblja je naglasio da “nije kriv samo jedan zaposleni, nego su krive sve vlade do danas”. “Prebrojali smo se i nas je manje”, pisalo je na transparentu sindikata radnika Hellenic Train-a u masovnim demonstracijama prethodnih dana, pošto su 17 od 57 poginulih bili mašinovođe i radnici u dva kobna voza. Hristos Recinas, bivši direktor bezbednosti Grčkih železnica (OSE), govoreći o bezbednosnim uslovima u železničkoj mreži u intervjuu koji je dao, izjavio je da on sam “od 2020. ne ulazi u vozove”.

MICOTAKISOVO IZVINJENJE

Ova železnička nesreća u Tempima je još jednom otkrila deficite grčke države, dugogodišnje patološke probleme, kriminalni nemar i neodgovornost koji opterećuju političku klimu u zemlji. Za vladu desnog centra premijera Kirijakosa Micotakisa, koja se hvali koliko je za dve godine napredovala takozvana elektronska vlada (e-gov) eliminišući papire, birokratiju i redove, pri čemu se 90 odsto javnih usluga građanima pruža preko interneta, a “Grčka predvodi u Četvrtoj industrijskoj revoluciji” privlačeći tako strateške investicije u nove tehnologije, ova nesreća je opisana kao “Titanik” u predizbornom periodu, pošto su svi očekivali raspisivanje izbora za 9. april. Sada su se stvari promenile i zavladala je mučna atmosfera u vladinom taboru. Strah od političke cene i masovnih demonstracija te frontalni napad opozicije primoravaju Micotakisa da odloži izbore.

Pet dana posle nesreće grčki premijer Micotakis konačno je priznao da tragedija u Tempima nije samo posledica ljudske greške. U početku je izjavio da se “ova drama desila, nažalost, uglavnom zbog tragične ljudske greške”. Međutim, na svom Tviter nalogu u nedelju 5. marta Micotakis je napisao: “Kao premijer dugujem svima, ali pre svega rodbini žrtava, veliko izvinjenje. Koliko lično, toliko i u ime svih onih koji već godinama vladaju zemljom. Jer, zaista, u Grčkoj 2023. godine nije moguće da se dva voza kreću u suprotnim smerovima po istoj pruzi, a da to niko ne primeti. Ne možemo, nećemo i ne smemo da se krijemo iza ljudske greške. Da su radovi na daljinskom upravljanju bili završeni, bilo bi praktično nemoguće da dođe do ove nesreće. Činjenica da će digitalni kontrolni sistem biti potpuno operativan u narednih nekoliko meseci nije opravdanje. Naprotiv. Moj bol je time još veći što nismo uspeli da ga završimo pre nego što se zlo dogodilo!”

U istoj poruci govorio je o “licu najbolje Grčke koje smo videli na putnicima koji su rizikovali svoje živote da bi spasli svoje saputnike. Na licima Grka i Grkinja koji su zajedno požurili da daju krv. Na licima omladine koja je tiho i mirno demonstrirala, držeći sveće u rukama uz slogan ‘kriva je zla (h)ora’ (prim. nov. – hora znači zemlja, a ora sat, čas). Parola čija istina nas sve boli. Lično sam u politici da promenim ovu ‘lošu zemlju’, ovu staru Grčku koja nas ranjava…”

REAKCIJE OPOZICIJE

“Izvinjenje” Kirijakosa Micotakisa bilo je znak za prinudno povlačenje vlade na drugu liniju odbrane za tragediju u Tempima. To povlačenje sastoji se od posledice kolapsa narativa o “ljudskoj greški” i praćeno je pokušajem da se krivica rasprši na celokupni politički sistem kroz vreme. Nova premijerova taktika je da pokuša da izjednači stvari i da kaže: “Svi smo mi isti”. To podrazumeva poređenje sa rukovodstvom Aleksisa Ciprasa nakon požara u Matiju, na Atici, 23. jula 2018, koji je u smrt odveo 107 ljudi i bio je drugi najsmrtonosniji urbani požar na svetu. Tada nije bilo ni momentalnih ostavki ni izvinjenja. Mnogi analitičari tvrde da je upravo ova tragedija, a manje “Prespanski sporazum” sa Severnom Makedonijom, glavni razlog što je Siriza izgubila vlast na izborima 2019. godine. Da li će se sada nešto slično desiti i Micotakisovoj Novoj demokratiji?

Opozicija se fokusira na potrebu da se daju uverljivi odgovori o uzrocima fatalne nesreće i da se rasvetle svi aspekti slučaja. “Vreme tragedije nije pogodno za komunikacionu taktiku”, karakteristično primećuje levičarska “SIRIZA – Progresivni savez”, dok Sirizina portparolka Popi Capanidu, povodom posta K. Micotakisa, navodi da “čak ni ovo izvinjenje on nema snage da uzme na sebe, nego žuri da ga podeli sa onima koji su vladali pre njega i tako se nikada ne suoči sa sopstvenom odgovornošću. I nije nam dao ni pola odgovora na pitanje: zašto nas vređaju?”.

Nikos Andrulakis, predsednik socijaldemokratske partije PASOK-KINAL, takođe je govorio o “velikom Zašto” pitajući se “kako je moguće da 2023. godine toliko ljudskih života zavisi od greške čoveka koji se našao na poziciji za koju, po svemu sudeći, nije imao dovoljno stručnosti, potpuno sam, bez potrebnog iskustva za ovo radno mesto?” A povodom izvinjenja Kirijakosa Micotakisa, rekao je da “to nije spontano izvinjenje. Pet dana nakon opšteg negodovanja zbog načina na koji je odgovorio, insistirajući na odgovornosti šefa stanice, stiže nam izvinjenje koje implicira komunikacijsku manipulaciju”.

Opozicija u Grčkoj spremna je za “hard rok” u trenutku kada Micotakisova vlada treba da izvede zemlju na birališta.

“NAŠI ŽIVOTI SU VAŽNI”

Bes i ogorčenje zbog železničke nesreće i nedostatka bezbednosti u železničkoj mreži već sledećeg dana su izveli desetine hiljada Grka na ulice. Ove masovne demonstracije u Grčkoj mnogo su podsetile na one iz 2011/2012. kada je primena strogih mera štednje koje su zahtevali kreditori odvela desetine ljudi u samoubistvo, a stotine hiljada na ulice u neprestane proteste. Ovoga puta gnev je usmeren na Micotakisovu vladu, što se vidi po parolama tipa “Dole vlada ubica”, “Privatizacije plaćamo životima”, “Njihov profit, naši mrtvi” itd.

Uprkos zakonu koji je ova vlada usvojila pre dve godine i koji maksimalno otežava demonstracije, na njima su masovno učestvovali solunski studenti jer je Aristotelov univerzitet u Solunu u ovoj tragičnoj nesreći izgubio 12 studenata, a još 26 je povređeno. Došlo je do ozbiljnih incidenata u Atini i Solunu, a policijske snage su koristile suzavac i svetleće petarde protiv demonstranata. Svenarodni miting je postao platforma za osudu “večite političke odgovornosti” i obećanja da “ovi zločini neće biti zataškani”. Grčka je u sredu 8. marta bila paralizovana 24-časovnim masovnim štrajkom u javnom i privatnom sektoru i ostala bez javnog prevoza. Dok vlast ponovo pribegava represiji, opravdani gnev građana sve više raste, a pojavljuju se novi oblici njegovog ispoljavanja koji slede u predizbornom periodu.

POLITIČKI GAME CHANGER?

Konzervativna Micotakisova vlada je, uz podršku oligarhije i privatnih medija koje kontroliše, verovala da će proći test pandemije i lokdauna s malim gubicima, krijući u rukavu jaku kartu dobro stojeće grčke privrede, tako da lako može da pobedi na sledećim izborima. Bar su tako pokazale dosadašnje ankete, koje se više ne smatraju pouzdanim.

I zaista, u poslednje dve godine ekonomski učinak nekadašnje “crne ovce” Evrozone okarakterisan je kao impresivan: nakon povećanja BDP-a za 13,8 odsto u 2021. godini, grčka ekonomija je rasla po stopi od šest odsto 2022, među najvišima u Evrozoni, dok će za 2023. godinu, kada će većina evropskih ekonomija značajno usporiti ili potonuti u recesiju, Grčka “usporiti” na +1,8 odsto BDP-a, da bi ubrzala na tri odsto u 2024. i 2025. To je dovelo do pada javnog duga sa stratosferskih 205 odsto BDP-a u 2020. na 178 odsto u 2022, što znači da će pasti ispod 150 odsto u 2025. godini. Rat u Ukrajini nije uspeo da zakoči dinamiku grčkog rasta već joj je, naprotiv, pogodovao pretvarajući je u energetski centar Evrope.

Posebno u transportu LNG tankerima, sa novom infrastrukturom za gas, naftu i električnu energiju preko interkonekcije sa Azijom i Egiptom (ispod mora), za transport električne energije i vodonika, Grčka, koja već proizvodi 40 odsto energije iz obnovljivih izvora, uskoro će biti glavna kapija za snabdevanje energijom za Jugoistočnu Evropu, u nastojanju da postane nezavisna od ruskih energenata.

Čini se da se zemlja ekonomski menja sa povećanjem stranih i domaćih investicija, posebno u sektorima energetike, turizma i novih tehnologija, kao i u izvozu. Nezaposlenost ima tendenciju da padne ispod psihološke barijere od 10 odsto, a osnovna plata će od 1. aprila porasti na 780 evra i zaposleni će primati 14 plata godišnje. Očekuje se da će zemlja 2023. ponovo dobiti investicionu ocenu A, posle 14 godina njenog gubitka.

Zahvaljujući suficitu, Vlada je sprovela politiku subvencionisanja računa za energiju kako bi potrošačima smanjila teret troškova energije. Nedavno je implementirala i takozvanu “Market pass” obezbeđujući 42 evra mesečno za tročlano domaćinstvo za pokrivanje povećanja cene hrane zbog inflacije. Odlučila se i na povećanje penzija za 7,75 odsto i jednokratnu pomoć od 250 evra za Uskrs ugroženim domaćinstvima. Mislili su da će uz ove mere na izbore izaći sigurni u pobedu.

POLITIKA, A NE EKONOMIJA

Svi ovi ekonomski uspesi bi zaista mogli da budu “kečevi iz rukava” Micotakisove vlade na njenom putu ka izborima. Ali, sada su pali u senku velike železničke nesreće u Tempima, koja je otkrila da je “kralj go”. Politika se vraća u prvi plan zasenjujući privredu, kao glavni faktor koji će odlučivati o ishodu predstojećih izbora.

Niko iz vladajuće frakcije više ne govori o sigurnoj većini. Najoptimističniji kažu da će tragedija u Tempima svakako imati političku cenu, ali da ne ide u prilog ni njenom glavnom rivalu Sirizi. Čak očekuju da će istraživanja javnog mnjenja pokazati istrošenost zvanične opozicije, a samim tim i sliku jačanja glasanja protiv establišmenta, ekstrema i uzdržanosti.

Neki predviđaju da će levičarska MeRA 25 Janisa Varufakisa, koja je u padu, ojačana ući u Skupštinu i da će ultra desno “Helensko rešenje” Kirijakosa Velopulosa imati više koristi nego što se činilo. Drugi su sigurni da će svaka partija koja zameni neonacističku “Zlatnu zoru” biti nagrađena slepim besom, kao što se desilo u periodu “Ogorčenih” (2011–2012).

BITKA ZA CENTAR

U ovom promenljivom političkom pejzažu, Micotakisovi savetnici veruju da će njegova konzervativna partija desnog centra Nova demokratija ostati hegemonistička snaga usmerena posebno na birače srednje klase u centru, za koje će se voditi velika izborna bitka. Centristički birači najviše brinu o ekonomiji i bezbednosti, dok se gade ekstremne politike. Što se tiče prvog sektora, ekonomije, Micotakis je u prednosti, ali je sada izgubio na polju bezbednosti. U ovoj oblasti opozicija dobija poene, ali ostaje da se dokaže da li će oni biti dovoljni za skoru političku promenu u Grčkoj.

Već samo centralni slogan predizborne kampanje Sirize “Pravda svuda” privlači široke slojeve grčkih građana i potencijalnih birača. Svakako, međutim, vladina propagandna mašina će na putu do izbora početi da radi u tri smene, da blati političke protivnike i da preokreće njoj nenaklonjenu političku klimu. Ali, nije sigurno da to neće dodatno povećati društveni gnev, kao što se desilo sa referendumom 2015. godine, koji je bio veliki neuspeh za stranku koja trenutno vlada Grčkom i medije oligarha koji su je podržali.