Ažuriranje statističke građe Evropske unije ponovo je krajem prošle godine donelo niz zabrinjavajućih podataka kada je reč o saobraćaju u Grčkoj. Pritisak koji EU već nekoliko godina vrši na grčku vladu da kroz novi sistem propisa konačno uvede red u saobraćaju još nije dao nikakve rezultate. Iako su grčke vlasti počele da uvode nove mere i da pooštravaju kontrolu na putevima, statistika je i ovog puta neumoljivo potvrdila da Grčka ima najveći broj saobraćajnih nesreća u Evropi –u poslednje tri godine u proseku je bilo 22.000 udesa, 30.000 ranjenih i 2.500 mrtvih. Grčka je ujedno i jedina članica Evropske unije u kojoj se broj saobraćajnih nesreća povećava iz godine u godinu (za oko pet odsto), dok se u ostalim zemljama taj broj smanjuje.
Ipak, istine radi mora se napomenuti da razvoj kroz koji je prolazila za poslednjih deset godina Grčku bitno izdvaja od ostalih članica EU-a. Blagodeti ekonomskog prosperiteta stanovništvo je najviše osetilo upravo u tom periodu, što je dovelo do naglog povećanja broja automobila. Mnogo je porodica koje pre nešto više od deset godina nisu imale kola, dok je sada veliki broj onih koje imaju i po dva automobila; retki su oni koji ne koriste mogućnost da sa prosečnom platom otplate dobra kola na kredit za godinu ili dve.
NOVI KRUG POLEMIKA: Brz prosperitet nije pratilo adekvatno saobraćajno vaspitanje i neke ružne navike iz balkanskog perioda Grčke uzele su posredno svoj danak. Činjenica da svake godine Grčka u saobraćajnim nesrećama izgubi po jedno selo sada veoma zabrinjava i same Grke, a izveštaji sa puteva svakodnevno zauzimaju važno mesto u centralnim vestima.
Godišnji bilans podstakao je novi krug polemika oko uzroka velikog broja saobraćajnih nesreća i ponovno pozivanje vlade na odgovornost zbog sporosti u suzbijanju korupcije u procesu dobijanja vozačkih dozvola. Vlada Grčke obećala je u svojoj „poslanici“ za ovu godinu temeljnu promenu propisa i strogu kontrolu dodele vozačkih dozvola, ali, ako je suditi po merama koje su u poslednjih godinu dana uvedene u saobraćajnoj policiji a koje nisu dale bogzna kakve rezultate, prevaspitavanju tradicionalno neposlušne grčke nacije mora se pristupiti na advekvatniji način.
Izvesne smernice dalo je najnovije istraživanje koje je obavio Tehnološki institut sa Krita o uzrocima saobraćajnih nesreća. Cenjeni istraživač Janis Hljautakis fokusirao je istraživanje na to šta sami učesnici u saobraćaju doživljavaju kao uzroke nesreća. Rezultati su srušili mit o tome da su glavni uzroci loši putevi u Grčkoj, loše vreme i stara i neservisirana kola.
Uzrok je ljudski faktor, odnosno katastrofalno ponašanje u saobraćaju što je posledica „ogromnog egoizma i precenjivanja sopstvenih vozačkih sposobnosti“.
PERCEPCIJA I ISTINA: Hljaudakisovo istraživanje je utvrdilo da glavna opasnost dolazi od toga što ogroman broj (99 odsto) učesnika smatra da „vrlo vešto vozi“ i da ima apsolutnu kontrolu nad kolima, posebno prilikom preticanja; da se mnogi osećaju komotno u saobraćaju, da daju prednost drugim vozačima radi izbegavanja nesreća i da umeju da savladaju tuđe greške.
Isti je toliki procenat onih koji smatraju da su za nesreće odgovorni drugi, odnosno mala distanca koju drže između kola, ali 98 odsto njih misli i da su loš put, osvetljenje i saobraćajno obeležavanje ključni razlog.
A šta se zapravo dešava?
Čak 86 odsto vozača je veoma nervozno, a 76 odsto vozi bez sigurnosnog pojasa. Zanimljivije je, međutim, da 64,5 odsto njih vozi bez određenog cilja „zato što je u lošem raspoloženju“, približno isti procenat „ne daje pet para za brzinu na autoputu“. Utvrđeno je da više od polovine pogrešno procenjuje razdaljinu kola iz suprotnog smera prilikom preticanja i da nakon crvenog svetla kreću brzo „da bi ostavili druge iza sebe“.
Hljaudakis je zaključio da su najveća opasnost u grčkom saobraćaju stariji vozači koji su najnervozniji, najčešće prekoračuju brzinu i ne obraćaju pažnju ni na oznake ni na druge vozače.Tome nasuprot, istraživanje je pokazalo da su najbezbedniji vozači aktivni vernici, koji vode smireniji život, poštuju pravila i među kojima je mali procenat onih koji voze pod dejstvom alkohola.
Istraživanje instituta sa Krita sugerisalo je grčkoj vladi da treba da se pozabavi saobraćajnom nekulturom i neprihvatljivim ponašanjem koje godišnje odnosi mnogo života. Do sada je pažnja saobraćajne policije uglavnom bila usmerena na nacionalne puteve za koje se smatralo da su glavna stratišta. Međutim, statistika je pokazala da pažnju treba usmeriti na nešto drugo – 44 odsto nesreća dešava se u gradu i pri brzini od 65 kilometara na čas. Još preciznije upozorenje donosi podatak da se tri od pet nesreća dešava na destinaciji manjoj od 40 kilometara od kuće.
Kao i u mnogim drugim segmentima javnog života, i ovde postoje tiho ćutanje i kompromis između građana i državnih vlasti, što se direktno odražava na ležernost i sistematično potiskivanje standarda u ponašanju koje od Grčke očekuje Evropa.
Grci izražavaju svoju anksioznost tokom vožnje rečima (78 odsto).
Holanđani jure one koji su ih unervozili (73 odsto).
Britanci gestikuliraju (69 odsto).
Luksemburžani pale i gase svetla (68 odsto).
Poljaci zaustave kola, ne daju drugom vozaču da se makne i proklinju….
