Švajcarski list: Pobeda Trampa dala bi krila „revanšističkoj“ politici Srbije

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću dao bi krila „revanšističkoj“ politici Srbije, piše Noje cirher cajtung. To bi značilo pokušaj pomeranja granica na Balkanu i, možda, novi rat, ocenjuje list, prenosi Dojče vele (DW).

„Šta ako pobedi Donald Tramp?“ To je pitanje u naslovu analize koju objavljuje Noje Cirher cajtung (NZZ). I već u podnaslovu švajcarski list nudi ovakav odgovor: „Rat na Balkanu bio bi verovatniji nego što je bio već dugo“.

Autor analize, novinar Andreas Ernst, piše: „Nacionalističke snage u Srbiji nadaju se drugom mandatu Donalda Trampa. ’Trampe, Srbine!’ – njegovi poštovaoci već su lepili plakate po raznim gradovima nakon njegovog izbora 2017. godine. Ričard Grenel, Trampov bivši izaslanik za Balkan, podržava Beograd. Vlada mu se udvara i obasipa ga nagradama. A Džared Kušner, Trampov zet, planira da izgradi kompleks hotela u centru Beograda. Sve to podgreva želju da se posleratni poredak u regionu koji su stvorile SAD promeni u korist Srbije.“

Autor potom konstatuje da je „državni poredak na Zapadnom Balkanu rezultat Paks Amerikane“ i da su „SAD bile te koje su vojno okončale ratove u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, i nametnule novi poredak“.

Međutim, kako se dodaje, taj poredak stvoren američkim intervencijama ne bi bio stabilan bez drugog aktera: „Evropska unija je 2003. godine, u takozvanom ’Solunskom obećanju’, zemljama Zapadnog Balkana obećala da će u budućnosti sve postati članice Unije. Tim obećanjem, zemlje su dobile perspektivu za prosperitet, a nacionalistički akteri s revanšističkim planovima bili su privremeno politički marginalizovani“.

„Paks Amerikana, plus perspektiva ulaska u EU, to je bila formula stabilnosti za region. Ali, ta formula danas važi samo u ograničenoj meri“, navodi se u analizi švajcarskog lista.

Vučić hvali „strateško strpljenje“ predsednika Azerbejdžana

Autor zatim iznosi ocenu da „srpski revizionizam počiva na dve premise“.

„Geopolitički, od sredine 2010-ih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspešno vodi neku vrstu ’politike nesvrstanosti’ koja namerno teži da se gradi po jugoslovenskom modelu. (…) Ideološki, termin ’srpski svet’ u opticaju je već nekoliko godina. Zasnovan je na etnonacionalnom konceptu iz 19. veka i po njemu ’srpsko pitanje’ treba rešiti ujedinjenjem svih Srba u jednoj zemlji“.

Posebno se ukazuje na primer Azerbejdžana: „To što je ta zemlja 2023. ponovo osvojila Nagorno-Karabah postalo je politički argument u Srbiji. (…) Vučić hvali strateško strpljenje predsednika Ilhama Alijeva. Devedesetih godina Azerbejdžan je bio suviše slab da obnovi svoj teritorijalni integritet. Alijev je u međuvremenu podigao ekonomiju, unapredio vojsku i čekao promenu geopolitičkog okruženja. Udario je tek ’kada je drugačiji rezultat postao moguć’. Srpski opozicioni političar Vuk Jeremić se s tim slaže: ’Međunarodne prilike se menjaju’, kaže. Svima je jasno da se tu misli na Kosovo“, piše Noje Cirher cajtung.

Fragmentacija EU?

Autor se potom vraća na Trampa i iznosi ocenu da on neće narušiti krhki poredak na Zapadnom Balkanu i to samo zato što mu taj region nije prioritet. „U tom pogledu, srpske nade i strahovi njihovih suseda su preuveličani“.

Ali, dodaje se, „Tramp će oslabiti transatlantsku osovinu“, a za Zapadni Balkan je „ključno da li Trampov kurs jača ili slabi Evropsku uniju kao geopolitičkog aktera“.

To zavisi od unutrašnjeg stanja u EU, piše autor. „Evropski izbori su možda iznedrili desničarske tendencije, ali politički centar je taj napad odbio. Tu su, međutim, važniji odnosi između država-članica i njihovo unutrašnje ustrojstvo, a u tom pogledu izgledi su zabrinjavajući“, navodi se u analizi uz podsećanje na uspeh „nacionalističkog Nacionalnog saveza“ u Francuskoj i to što u Nemačkoj vladajuća koalicija „može da deluje samo u ograničenoj meri“.

„Ekonomski ili politički pritisak spolja će pre dovesti do fragmentacije Unije, nego do njene konsolidacije“, piše švajcarski list. „Rezultat bi mogao da bude renacionalizacija politike, u kombinaciji sa formiranjem koalicija nekih zemalja. Po pitanju odnosa prema Rusiji, tu bi na primer Austrija, Mađarska, Slovačka, a možda i Bugarska mogle da slede sopstveni kurs. Ako Nacionalni savez preuzme vlast u Francuskoj, taj kurs smirivanja verovatno bi dobio pojačanje iz Pariza“.

„Revanšistička Srbija“

Autor zaključuje da bi sve to „otvorilo prostor i na Zapadnom Balkanu koji bi mogla da iskoristi revanšistička Srbija. Na dnevnom redu našla bi se reintegracija severnog Kosova naseljenog Srbima, kao i otcepljenje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine u cilju ujedinjenja sa Srbijom. Te ciljeve bi podržala Rusija, koja bi tako mogla da poveća svoj uticaj u Evropi. Istovremeno, nemoć Evropske unije postala bi očigledna“.

Zato, kako se navodi, „pitanje da li Tramp destabilizuje Zapadni Balkan mora biti preformulisano: da li čovek u Beloj kući destabilizuje Evropu i time otvara prostor za sukobe na Balkanu?“

„Ta opasnost je veoma realna s obzirom na nesigurno stanje u EU“, ocenjuje se u analizi švajcarskog Noje Cirher cajtunga i zaključuje: „Malo je verovatno da Evropa može da održi Paks Amerikanu bez Amerike“.