Kritike nemačke Levice zbog učešća njihove zemlje na Ekspu

Međunarodna svetska izložba Ekspo, koja će se 2027. održati u Beogradu, već godinama izaziva žestoke rasprave u Srbiji i sve glasnije kritike u evropskim demokratskim krugovima. Nedavno je tema stigla i u nemački Bundestag: poslanička grupa opozicione stranke Levica (Die Linke) uputila je nemačkoj vladi tzv. „mali upit“ (Kleine Anfrage), tražeći odgovore na pitanja o pravnim, korupcijskim i bezbednosnim rizicima u vezi s nemačkim učešćem na toj izložbi. Mogućnost postavljanja „malih upita“ poslanici mogu da koriste kad od vlade želi da dobiju odgovore na pitanja o kojima se nije javno raspravljalo.

Odgovori vlade u ovom slučaju, koje DW dobio na uvid, nisu međutim zadovoljili one koji su pitanja postavili. U razgovoru za DW, poslanica Levice i članica Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, Gokaj Akbulut otvoreno je kritikovala ono što opisuje kao sistematsku pasivnost Berlina prema Beogradu i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Učešće, ali uz poštovanje standarda

Akbulut, koja je izrazila nezadovoljstvo odgovorima vlade u berlinu, ne traži doduše da Nemačka u potpunosti bojkotuje Ekspo 2027, ali jasno daje do znanja da smatra da je dosadašnji pristup neprihvatljiv.

„Učešće ne treba da bude otkazano, ali ne sme da bude bezuslovno. Jednostavno je nedopustivo da vlada učestvuje na Ekspu i pritom ignoriše svu iznesenu kritiku. Ona mora jasno da navede pod kojim uslovima učestvuje i šta se događa ako ti uslovi nisu ispunjeni. Ni jedno ni drugo nije ispunjeno.“

Prema njenim rečima, pasivnim učestvovanjem, bez postavljanja minimalnih standarda, Nemačka faktički legitimiše sistem koji omogućava korupciju i podriva vladavinu prava. „To nije neutralan stav, to je politička odluka i ona je izuzetno problematična za budućnost Srbije.“

Vlada odgovara: „Nema sopstvenih saznanja“

Poslanici Levice postavili su vladi 32 pitanja o Ekspu u Beogradu – od korupcijskih rizika i netransparentnih konkursa, do bezbednosnih standarda i sličnosti s projektom obnove novosadske železničke stanice, gde je nadstrešnica u novembru 2024. prilikom rušenja odnela 16 života.

Odgovori vlade na mnoga od tih pitanja svodili su se na jednu rečenicu: „Vlada o tome nema sopstvenih saznanja.“ Na pitanje o tome da li su firme koje su učestvovale u obnovi novosadske stanice uključene i u projekte Ekspa, vlada je odgovorila da nema informacija. Na pitanje da li su za Ekspo-lokaciju sprovedene procene uticaja na okolinu i vodosnabdevanje, usledio je isti odgovor. Isti je slučaj i sa pitanjima o konkretnim korupcijskim rizicima, o nelegalnom zapošljavanju radnika na gradilištu Ekspa, o primeni posebnog zakona Srbije koji tendere za Ekspo isključuje iz redovnog zakonodavstva o javnoj nabavci, tj. konkursima – gotovo uvek isti odgovor.

Poslanica Akbulut takav pristup smatra nedopustivim i za pitanja koja se ne tiču direktno Ekspa: „Odgovor vlade u pogledu tzv. Mrdićevih zakona apsolutno nije prihvatljiv. Mi kažemo ’ne’ takvom odgovoru. To je jednostavno vrlo slaba izjava i vladu ne obavezuje ni na ništa. Godinama se govori da Srbija treba da poštuje standarde EU. Svi to znaju. Ali pitanje je šta savezna vlada konkretno radi ako Srbija ništa ne preduzima.“

Novi Sad i Ekspo – isti sistem, isti rizici

Akbulut je i u tzv. „malom upitu“ svoje stranke, ali i u razgovoru za DW dovela u vezu urušavanje nadstrešnice novosadske železničke stanice s načinom na koji se dodeljuju ugovori za Ekspo.

„Ne tvrdim da postoji direktna veza – to moraju da razjasne istrage koje su u toku. Ali oba slučaja imaju koren u sistemu koji je obeležen korupcijom. U oba slučaja javni ugovori dodeljeni su van normalnih kontrolnih mehanizama. U oba slučaja nedostaje nezavisni građevinski nadzor.“

Koalicija nevladinih organizacija je još u julu 2025. Međunarodnom uredu za izložbe (BIE) poslala dokument pod naslovom „Formal Notice“ u kojem upozorava na sistematsko kršenje prava, korupciju i bezbednosne rizike u vezi s Ekspom 2027. u Beogradu. Taj dokument BIE je objavio na internoj-platformi za države-članice u oktobru 2025, a o njemu se raspravljalo i na sednici Izvršnog odbora BIE u septembru iste godine. Nemačka u tom odboru nije zastupljena.

Zašto Berlin ćuti?

Ali ključno pitanje koje Akbulut postavlja glasi: zašto Nemačka uporno ćuti o stanju demokratije u Srbiji, čak i dok studentski protesti potresaju zemlju i dok međunarodna zajednica sve glasnije kritikuje Vučićev režim?

„Civilno društvo i studentski pokret potpuno su u pravu. Zahtevaju reakciju vlade u Berlinu i Nemačka tu može da ima drugačiju ulogu, ali je ne preuzima. To ima različite uzroke. Naravno, radi se o ekonomskim interesima nemačkih kompanija, ali i o diplomatskim obzirima prema Beogradu i generalno o ustručavanju da se javno suoči s kandidatom za pristupanje EU poput Srbije ili da se kritikuje.“

Srbija je važno tržište i proizvodni pogon za čitav niz nemačkih firmi iz automobilske industrije i prerađivačkog sektora. Vučić se u evropskim prestonicama već dugo tretira kao „garant stabilnosti“ na Zapadnom Balkanu, što mu daje određeni diplomatski imunitet, kaže poslanica nemačke Levice.

„Vučić se smatra garantom stabilnosti na Zapadnom Balkanu i Berlin izbegava otvoreni raskid, jer ne želi jače okretanje Beograda prema Moskvi ili Pekingu. Zato jednostavno zatvara oči pred onim što se trenutno događa u Srbiji.“

Posledica toga, smatra Akbulut, jeste da Nemačka učestvovanjem na Ekspu bez ikakvih uslova Vučićevom režimu daje međunarodni prestiž. „Nemačka faktički daje međunarodni legitimitet režimu koji je odgovoran za Novi Sad, gde je poginulo 16 civila, i koji oblikuje pravosuđe i dodelu ugovora po sopstvenom nahođenju.“

Studentski protesti i nacionalizam

Akbulut je u razgovoru odbacila i kritike koje se u pojedinim nemačkim medijima upućuju studentskom pokretu u Srbiji, a tiču se navodnog nekritičnog odnosa prema nacionalističkim narativima unutar protesta.

„Ne delim tu kritiku. Mislim da su studentski protesti veoma raznoliki i zahvataju sve društvene slojeve. Zato ne verujem da se mogu jednostavno etiketirati kao čist problem nacionalizma. Protesti su raznoliki i donose važan demokratski impuls za sve društvene slojeve, od liberalne levice, do nacionalnih snaga u društvu.“

Tradicija pasivnosti: Merkel, Šolc, Merc

Stranka Levica smatra da odnos prema Srbiji nije novost koju je sa sobom donela demohrišćansko-socijaldemokratska vlada Fridriha Merca, već da postoji svojevrsna tradicija. Ukazuje se na to da je Levica i prethodnoj vladi Olafa Šolca postavila „mali upit“ oko litijuma, i da je i tada odgovor bio više nego nezadovoljavajući.

Kako kaže poslanica Akbulut, pasivnost prema Srbiji nije obeležje samo jedne stranke ili jedne vlade, nego duboko ukorenjena logika nemačke spoljne politike prema kojoj se javna kritika partnerskih vlada smatra kontraproduktivnom.

„Problem je što ta pasivnost i ta uzdržanost Nemačke imaju svoju cenu, a tu cenu, nažalost, plaćaju ljudi u Srbiji.“

Akbulut najavljuje da će Levica nastaviti pritisak na ministarstvo spoljnih poslova i druge nadležne institucije. „Što više pritiska bude od strane civilnog društva i studentskog pokreta i što više bude medijskog pritiska, to više možemo i Ministarstvo spoljnih poslova i druge nadležne institucije da stavimo pod pritisak i reći da ta pasivnost nemačke spoljne politike jednostavno nije u redu.“

Nema reakcije CDU

Na upit DW, nemačka vlada, odnosno resorno Ministarstvo privrede i energetike, saopštilo je da, kada je tema Ekspo 2027. u pitanju, „nema šta da doda“ svom odgovoru koji je uputilo Levici.

Na upite DW da se oglasi o optužbama Levice nije reagovalo ni nekoliko poslanika vladajuće Hrišćansko-demokratske stranke (CDU) koji se bave pitanjima ekonomije.

Odbor nemačke privrede za istočnu Evropu, glava interesna grupa koja se bavi ekonomskim odnosima s tim delom Evrope, na upit DW saopštila da se njihova organizacija „za sada“ još ne bavi pitanjem izložbe Ekspo u Beogradu.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!