Alternativa za Nemačku (AfD) je na stranačkom kongresu ponovo potvrdila ambiciju da preuzme vlast u Nemačkoj.
Na završetku skupa u glavnom gradu savezne pokrajine Tiringije, Erfurtu, ponovo izabrana kopredsednica Alis Vajdel poručila je: „Mi smo najjača politička snaga. Mi smo narodna stranka sa 30 odsto podrške. I mi ćemo vladati.“ Pritom se pozvala na aktuelna istraživanja javnog mnjenja, piše DW.
Prethodno su delegati potvrdili tandem na čelu stranke. Vajdel, koja je na izborima za Bundestag 2025. bila nositeljka liste AfD-a, malo je poboljšala svoj rezultat u odnosu na izbore pre dve godine i osvojila 81,3 odsto glasova.
Njen kopredsednik Tino Krupala, s druge strane, izgubio je znatan deo podrške i dobio samo 70 odsto glasova. To se smatra upozorenjem za njega, s obzirom da ovaj dvojac nije imao protivkandidate.
Za Vajdel je još važnije to što su na izborima za predsedniütvo izabrane brojne njene pristalice, delom i u direktnim nadmetanjima između kandidata. Time je ova doktorka ekonomskih nauka dodatno učvrstila uticaj na političko usmerenje AfD-a.
Unutar stranke i u medijima već se duže vreme raspravlja o njenoj ambiciji da u budućnosti sama vodi AfD.
Vetar u leđa krajnjoj desnici
Sastav predsedništva ukazuje na to da će AfD i ubuduće politički insistirati na radikalnom distanciranju od ostalih stranaka. Čak šest od 14 članova novog sastava predsedništva dolazi iz pokrajinskih organizacija koje nemačke službe za zaštitu ustavnog poretka vode kao dokazano desničarsko ekstremističke.
U stranački vrh ulazi Žan-Paskal Hom, političar krajnje desnice koji je ujedno i predsednik novog stranačkog podmlatka „Generacija Nemačka“.
U prošlosti je Hom zbog veza sa ekstremističkim krugovima morao da napusti posao u poslaničkom klubu AfD-a u parlamentu savezne pokrajine Brandenburg.
U predsedništvu će ubuduće sedeti i Štefan Meler iz Tiringije, jedan od najbližih političkih saradnika Bjerna Hekea. Heke je 2025. godine u dva navrata pravosnažno osuđen na novčane kazne jer je više puta koristio slogan zločinačke SA iz perioda nacizma. Njegov bliski saradnik Meler u predsedništvu trebalo bi da bude zadužen za odnose sa nemačkim bezbednosnim službama.
Služba za zaštitu ustavnog poretka protiv AfD-a
Naime, nemačka unutrašnja obaveštajna služba predstavlja trn u oku AfD-u. U već pet saveznih pokrajina – Brandenburgu, Donjoj Saksoniji, Saksoniji, Saksoniji-Anhalt i Tiringiji – AfD je klasifikovan kao dokazano ekstremistička organizacija.
U još šest pokrajina, kao i na saveznom nivou, stranka se vodi kao sumnjiv slučaj desnog ekstremizma i nalazi se pod nadzorom.
Razlog su omalovažavajuće izjave brojnih članova stranke usmerene protiv parlamentarne demokratije i nezavisnog pravosuđa. Posebno je značajno to što političari AfD-a dovode u pitanje pravnu jednakost nemačkih građana, naročito kada je reč o migrantima, muslimanima ili crncima.
I novi član saveznog stranačkog odbora Štefan Meler u prošlosti je dovodio u pitanje jednakost nemačkih građana. Tako je, na primer, 2023. na platformi Tviter, napisao: „O tome da li je neko Nemac odlučuje ono što ima između ušiju, a ne ono što piše na papiru.“
Za razliku od prethodnih godina, političke borbe za moć na stranačkom kongresu ovog puta protekle su bez ozbiljnijih sukoba i podela. Na ranijim skupovima AfD-a dolazilo je do žestokih obračuna i otvorenih napada na bini. U više navrata predsednici stranke bili su posle oštrih verbalnih sukoba prinuđeni da podnesu ostavku.
Stranačka disciplina u prvom planu
U Erfurtu je, međutim, sve bilo podređeno disciplini. Budući da će se tokom 2026. održati još tri važna izbora za parlamente saveznih pokrajina, a AfD u Saksoniji-Anhalt i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji prvi put želi da osvoji dovoljnu većinu i postavi predsednika pokrajinske vlade, nijedan sukob nije smeo da naruši povoljne rezultate stranke u anketama. U tome su uspeli.
Ali izostankom otvorenih sukoba izostale su i političke rasprave. Ponovo izabrana kopredsednica Alis Vajdel uglavnom se uzdržala od konkretnih izjava. Ostala je pri opštoj kritici politike nemačkih vlada tokom poslednjih 20 godina.
„Spasavanje evra, spasavanje izbeglica, spasavanje klime, spasavanje Ukrajinaca, uz istovremenu doslednu deindustrijalizaciju i katastrofalnu energetsku politiku, previše opterećuju ljude u našoj zemlji“, rekla je Vajdel.
U prošlosti su ona i AfD tražili povratak nuklearnoj energiji, obnovu isporuka ruskog gasa, ukidanje mera zaštite klime i prestanak nemačke podrške Ukrajini, koju je Rusija napala 2022. i koja se od tada brani od agresije.
Na kongresu se Vajdel zadržala na tvrdnji da AfD želi da preuzme odgovornost za vođenje države. Nije predložila nikakve konkretne mere.
Umesto toga, uz oduševljeno odobravanje delegata, pozvala je na nemački nacionalni duh: „Obojimo celu zemlju u crno, crveno i zlatno. Crno, crveno i zlatno – to živimo! To su naše boje!“
Mirni protesti u Erfurtu
Stranački kongres AfD-a u Erfurtu pratili su uglavnom mirni protesti mada je deo demonstranata pokušao da blokira ulazak delegata AfD-a u salu pa je intervenisala i policija.
Prema procenama, okupilo se više desetina hiljada ljudi. Proteste su organizovali sindikati, Katolička i Protestantska crkva, političke stranke i brojne druge organizacije.
Na jednom skupu Jens-Kristijan Vagner, direktor Memorijalnog centra nekadašnjeg koncentracionog logora Buhenvald u Tiringiji, poručio je AfD-u:
„Remigrirajte u udžbenike istorije!“, aludirajući na ranije iznete zahteve nekih političara AfD-a da se stranci iz Nemačke „remigriraju“, što znači da budu proterani iz zemlje, uključujući i one koji tamo već godinama legalno žive.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
