Više od 10 žena i dece ubijeno u napadima koji su pogodili različita mesta u centralnoj Gazi, a ukupan broj ubijenih u protekla 24 sata je 56
Najmanje 56 ljudi, a po nekim izvorima i više od 70, uključujući decu, ubijeno je u Gazi u izraelskim napadima u noći između četvrtka i petka i u petak ujutro, saopštila je bolnica Al Aksa.
Više od 10 žena i dece ubijeno u napadima koji su pogodili različita mesta u centralnoj Gazi, a desetine ljudi je ubijeno širom enklave u četvrtak, čime je ukupan broj ubijenih u poslednja 24 sata porastao na 56.
Izraelska vojska nije komentarisala najnovije udare, ali je u saopštenju od petka navela da je u četvrtak napadnuto desetine Hamasovih sabirnih centara i komandnih i kontrolnih centara širom Gaze, piše Asošiejtid pres.
Izraelska vojska je saopštila da su preduzete mere za ublažavanje štete civilima, kao što je upotreba precizne municije i nadzor iz vazduha.
Udari u četvrtak bili su usmereni na oficire bezbednosti Hamasa i humanitarnu zonu koju je proglasio Izrael. Među ubijenima u petak rano ujutru bio je Omar al-Deravi, slobodni novinar. Novinari Asošiejted presa videli su prijatelje i kolege kako žale za njegovim telom u bolnici, sa prslukom za novinare položenim na njegov pokrov.
Planirana nova runda pregovora o prekidu vatre u Kataru
Televizija Al Džazira izvestila je da je Kancelarija za medije Vlade Gaze saopštila da je Izrael izveo „užasne zločine“ u prethodna 24 sata, i da je u 34 vazdušna napada ubijen 71 civil širom palestinske enklave.
Palestinska grupa za ljudska prava Al-Hak saopštila je da su izraelske naredbe o prisilnoj evakuaciji u Gazi osmišljene kako bi se olakšali napadi na stanovništvo enklave, uključujući u takozvanim humanitarnim „sigurnim zonama“.
Ujedinjeni nacije osudile su napade na bolnice u Gazi i istakle da medicinske ustanove moraju da budu „zabranjene za vojne napade i upade“.
Sve to dešava se dok se pregovarači na visokom nivou spremaju da odu u Dohu, glavni grad Katara, na novu rundu pregovora o prekidu vatre.
Humanitarna katastrofa
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) kaže da je „duboko uznemirena“ zbog uticaja niskih temperatura i obilne kiše na raseljene Palestince u Gazi.
„Ranjivi ljudi, uključujući najmanje sedmoro odojčadi, umrli su od hipotermije, a ove tragične smrti naglašavaju su Gazi hitno potrebna skloništa i druga pomoć“, rekla je glavna direktorka IOM-a Ejmi Poup.
Sredinom decembra, Shelter Cluster, grupa međunarodnih i lokalnih humanitarnih organizacija u okviru UN, procenila je da „najmanje 945.000 Palestinaca pod hitno treba da dobije pomoć zbog početka zime“ i da su najpotrebnija termo odeća, ćebad i cerade za zatvaranje skloništa od kiše i hladnoće.
Organizacija IOM navela je da je od novembra isporučila „gotovo 180.000 artikala za skloništa za hitne slučajeve“ partnerima u Gazi i da ima još zimskih zaliha spremnih u skladištima i ulaznim tačkama, ali da stroga izraelska ograničenja pristupa onemogućavaju da to dopre do onih kojima je potrebno.
Od 7. oktobra 2023. godine u agresiji Izraela na Gazu ubijen je najmanje 45.581 Palestinac, a ranjeno ih je više od 108.000. Najmanje 1.139 ljudi ubijeno je u Izraelu tokom napada koje je 7. oktobra 2023. godine izrvšio Hamas, a više od 200 ih je zarobljeno.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
