Vagner J. Vanderson Santos Monteiro kao da je prečuo odluku žirija. Voditelj izbora za kralja i kraljicu karnevala 2004. godine je nekoliko puta ponovio njegovo ime, pre nego što je dvadesetsedmogodišnji Karioka, uplakan izašao na binu.
„Moj najveći san se ispunio“, rekao je novi Rei Momo, kralj predstojećeg karnevala i publici još jednom pokazao virtuoznost u onome što manje ili više svi Brazilci znaju da rade – „sambar“, odnosno da plešu sambu.
Preko noći, do sada široj javnosti potpuno nepoznat marketinški savetnik postao je, uz predsednika Brazila Inasia Lule da Silve i fudbalsku zvezdu Ronalda, najtraženija medijska ličnost zemlje. Sve kamere biće okrernute prema novom Rei Momu, kada mu krajem februara gradonačelnik Rija simbolično preda ključeve grada čime zvanično počinje najveći šou na svetu, Karneval Karioka 2004.
Po tradiciji Rei Momo je krupan, debeo i uvek dobro raspoložen. Momo, grčki bog satire i smeha, sin boginje noći, Niks, sinonim je, slično kao i don Karnal u Španiji, za čulne užitke, blud i razvrat.
„Rei Momo voli vino, meso, žene i muziku. Zato smo malo krupniji od ostalih, što ne znači da nas žene manje vole“, objašnjava svojih 147 kila kandidat Sidnei Alves de Menezes. Ni traga od preplanulih i mišićavih odbojkaša, surfera i fudbalera sa plaža Ipanema i Kopakabana. Sve sami japanski „sumo“ rvači. Doduše, ove godine, prvi put u istoriji, Rio je dobio „neuhranjenog Momo“. Vagner J. Vanderson ima samo 83 kilograma. Novim zakonom i mršavi mogu biti kraljevi.
Dovoljan razlog da se Karioke, kako sebe nazivaju stanovnici Rija, upuste u beskonačne diskusije, na temu debelih i mršavih kraljeva. Retko se u Riju čuju komentari o političkim reformama, siromaštvu, korupciji, ekonomskoj situaciji ili ekologiji. Većinu Karioka još manje zanima šta se dešava u svetu – izuzev kvalifikacija za svetsko prvenstvo u fudbalu i da li je senhor Buš konačno izgubio rat u Iraku. O sambi međutim svi znaju sve.
Brazilci se mogu odreći mnogo čega, ali ne i muzike, ritma ili jedne pesme. Dok čekate na autobus pored vas će neko lupati po dozama koka-kole, kartonskim kutijama ili kantama za smeće. Uz malo sreće ovo lupanje će se pretvoriti u koncert afrobrazilske muzike uz koju će nekoliko mladića izvesti popularni „borbeni ples robova“ ili kapoeiru, ples karakterištičan za sever Brazila, Salvador i Baiju. Istovremeno sa ovim „divljim koncertom“ ide drugi. Iz automobila natovarenih velikim zvučnicima, čuje se fanki muzika, mešavina američkog repa i brazilskih, ponekad vulgarno erotičnih tekstova, muzika favela, siromašnih kvartova Rija. Gde se zaustave tu počinje festinho – žurka, u podne, uveče ili pred zoru.
Za najveću paradu sambe Karioke se pripremaju mesecima. U velikim školama hiljade žena, muškaraca i dece, najčešće iz favela, preko cele godine seku, sklapaju i boje tone tekstila, kartona, perli i perja praveći nove kostime i kola alegorije. Oko 300 perkusionista, koliko u proseku ima svaki orkestar samba škole, od avgusta pulsira gradom, dok se samba plesačice pored mukotrpnog rada sa desetinama koreografa izlažu raznoraznim hirurškim zahvatima. Silikoni su odavno sastavni deo karnevala, čija nestašica na tržištu, sada već po pravilu, najavljuje predstojeću feštu. Sve mora biti perfektno za četvorodnevni karneval koji za razliku od ostalih maskenbala, karnevalčića i maskarada na svetu ima profesionalni karakter.
Kao i u fudbalu, escolas de samba ili škole sambe koje se takmiče na karnevalu podeljene su u četiri lige. Četrnaest najboljih nalaze se u „Grupo Special„, specijalnoj grupi koja defiluje u nedelju i ponedeljak. Oko 5000 muzičara i plesača, članova ansambla svake škole prezentuje odabranu priču, najčešće inspirisanu brazilskom svakodnevicom. Tako su prošle godine „teme“ škola, između ostalih, bile „Lula“, „deca sa ulice“ ili „Ronaldo“. Ocenjuje se harmonija, muzika, ritam, kostimi, ples, i nezobilazna Samba Cancao – pesma škole. Prekoračenje vremena – škole imaju 80 minuta da prođu 800 metara dugačkom ulicom sambodroma – odnosi dragocene bodove. Svake godine dve škole iz ove grupe „ispadnu“ u drugu ligu i obrnuto. Bodovanje, slično onom na Evroviziji, za Karioke je zasigurno najuzbudljiviji deo karnevala.
Karneval u Riju je Meka za turiste. Ove godine se u februaru očekuje pola miliona posetilaca od kojih će najmanje polovina bar jedan dan provesti na tribinama Sambadroma. „Jeftinije karte za četiri dana karnevala koštaju oko 60 reala (20 evra). Najbolja mesta u ekskluzivnoj loži 9000 (3000 evra), ali su već rasprodata“, konstatovao je Nei Barbosa, sekretar za Turizam Rio de Žaneira, dodajući da su lože obično rezervisane za strane goste.
Visoke cene ne uzbuđuju mnogo Karioke. Oni znaju da će najbolji karneval i najveća žurka, kao i uvek, biti na ulicama Rija.
