Moldavija: Ruski sistem izborne prevare

U kasnim večernjim satima 20. oktobra 2024. godine, neposredno nakon što je održan referendum o ulasku u Evropsku uniju i prvi krug predsedničkih izbora, aktuelna moldavska predsednica Maja Sandu skamenjenog lica izašla je pred novinare kako bi dala izjavu u trajanju od samo minut i po, piše Dojče Vele.

Rekla je da se dogodio „neviđeni napad na slobodu i demokratiju u našoj zemlji“. Izborna prevara dosegla je, kako je izjavila, „razmere bez presedana“ i dodala da se dogodio pokušaj kupovine čak 300.000 glasova moldavskih birača. Nije odgovarala na pitanja okupljenih novinara i nakon te kratke izjave napustila je prostoriju.

U tom trenutku već se naziralo da će Sandu, proevropska šefica države, biti verovatno i uverljiva pobednica prvog kruga predsedničkih izbora. Ali, njeni uglavnom proruski konkurenti ipak su uspeli da osvoje mnogo više glasova nego što su to predviđale ankete. Osim toga, stizali su i rezultati referenduma o Evropskoj uniji: za razliku od onoga što su predviđala istraživanja javnog mnjenja, u večernjim satima tog 20. oktobra činilo se da će jasna većina moldavskih birača odbaciti EU-perspektivu sopstvene zemlje. Doduše, jutro nakon toga porastao je broj onih koji podržavaju integraciju Moldavije u Uniju, i to zahvaljujući glasovima dijaspore, tako da je na kraju tesna većina ipak podržala proevropski kurs. Ipak, rezultat referenduma je iz perspektive tih snaga bio mnogo lošiji od očekivanog.

Posmatrači situacije u Moldaviji već danima se bave pitanjem da li je Republika Moldavija možda ipak mnogo više polarizovana između proevropskog i proruskog tabora nego što se to do sada mislilo? Da li je jaz mnogo veći nego što pretpostavljalo ili se tako velika razlika između rezultata anketa i izbornih, odnosno referendumskih rezultata, može objasniti „neviđenom prevarom“, kako to tvrdi Maja Sandu?

Poligon hibridnog rata

U međuvremenu je i poznat odgovor na to pitanje: radilo se uglavnom o izbornoj manipulaciji. I to ne samo u do sada neviđenom razmerama, već i (barem što se tiče evropske prakse) neviđenim metodama. Takav zaključak nameće se na osnovu rezultata istrage koje je moldavska policija u međuvremenu predstavila javnosti.

Republika Moldavija je, sudeći po tim saznanjima, postala poligon za vođenje hibridnog rata kojim se upravlja iz Rusije – rata koji demonstrira šta može ili bi moglo da se dogodi i na drugim mestima.

Sudeći po navodima šefa moldavske policije Viorela Cernauteanua, jedna kriminalna grupa iz okruženja moldavsko-izraelskog biznismena Ilana Šora, koji živi u Rusiji, od aprila 2024. oformila je mrežu s oko 138.000 moldavskih državljana s ciljem kupovine glasova. Za dotične osobe otvoreni su i bankovni računi u ruskoj banci Promsvjazbank (PSB). Nekada privatna banka PSB, od 2018. je u vlasništvu ruske države.

Prati je glas da se radi o banci koja servisira rusku industriju naoružanja. Još pre početka ruske invazije na Ukrajinu, protiv te banke su zapadne zemlje bile uvele sankcije.

Preko aplikacije PSB moldavski građani dobili su pristup novcu na svojim računima u toj banci. Radilo se o sredstvima koja su njima i njihovim bližnjima bila isplaćena za njihov glas. Na predsedničkim izborima i referendumu o Evropskoj uniji, svaka pojedina osoba tako je dobila (preračunato) oko 100 evra za svaki pojedinačni glas – u korist nekog proruskog kandidata, odnosno protiv integracije Moldavije u Evropsku uniju.

„Lokalni koordinatori“

Novac se isplaćivalo uz pomoć nekoliko stotina takozvanih „lokalnih koordinatora“, koji su pre isplate morali da provere da li su ti ljudi zaista glasali onako kako je to bilo predviđeno sporazumom. Birači su to dokazivali fotografijama glasačkih listića koje su fotografisali na izbornim mestima.

Moldavska policija je od aprila ove godine zabeležila oko 1,4 miliona transakcija preko aplikacije PSB u smeru osoba koje žive u Republici Moldaviji. Većina novca je na račune moldavskih građana u ruskoj banci PSB bila transferisana u nedeljama uoči samog glasanja. Ukupno se radilo o oko 39 miliona dolara, piše DW.

Procenjuje se da je u manipulaciju, osim 138.000 policiji poznatih korisnika aplikacije PSB, učestvovalo još između dve do četiri osobe po korisniku aplikacije, uglavnom članova njihovih porodica. O kojim se razmerima radi, potvrđuje podatak da je samo tih 130.000 korisnika aplikacije nešto više od deset odsto svih osoba s pravom glasa u Moldaviji koji su 20. oktobra izašli na birališta.

Moldavski policijski šef Cernauteanu na konferenciji za novinare je rekao da nema nikakve sumnje da su „akcije izborne korupcije počinili članovi kriminalne organizacije Ilana Šora“. Šor je inače već ranije pravosnažno osuđen u Moldaviji na 15 godina zatvora zbog takozvane „milijardske pljačke“. On je još 2019. napustio zemlju i pobegao u Izrael, a godinu dana kasnije preselio se u Rusiju.

„Milijardska pljačka“

U okviru „milijardske pljačke“ je između 2012. i 2014. godine iz moldavskih banaka ukradeno oko milijardu evra, uz pomoć komplikovanih kreditnih konstrukcija. Ilan Šor se smatra glavnim organizatorom krađe. On se nalazi na listi sankcionisanih osoba Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, a protiv njega je raspisana i poternica Interpola. Rusija ne želi da ga izruči.

Uprkos bekstvu iz Moldavije, Šor je i dalje politički aktivan u toj zemlji. Njegova prvobitna stranka, koja je nosila njihovo porodično prezime (Partidul Politic Sor), zabranjena je 2023, baš kao i druge stranke koje je kasnije osnovao. On već nekoliko godina finansira antievropske kampanje i plaća ljudima da učestvuju na proruskim protestima u Moldaviji. U predizbornoj kampanji za nedavne izbore i referendum, Šor je bio jedan od odgovornih za finansiranje masivne kampanje širenja dezinformacija. Jedan od narativa koji su se ciljano širili glasio je da će evropska integracija Moldavije značiti da se ta zemlju uvlači u rat NATO protiv Rusije.

Drugi krug izbora

Iduće nedelje održava se drugi krug predsedničkih izbora u Moldaviji. Maja Sandu je favoritkinja, baš kao i u prvom krugu. Njen konkurent je Aleksandr Stojanoglo, bivši moldavski glavni državni tužilac, koji je smenjen s te dužnosti 2021. zbog prigovora vezanih za korupciju.

Njega podržava proruska, anti-EU-stranka socijalista (PSRM). Stojanoglo se ne protivi izričito EU-integraciji svoje zemlje, niti podržava direktno i formalno vezivanje uz Rusiju, ali naglašava da bi Kiišinjev trebalo da neguje bliske odnose s Moskvom. Očekuje se da bi njega u drugom krugu mogli da podrže i birači ostalih proruskih kandidata koji su poraženi u prvom krugu, što bi mogli da znači da će rezultat u nedelju biti tesan.

Za to vreme, uprkos svemu što je poznato, Maja Sandu u predizbornoj kampanji izbegava da odgovornost za izbornu prevaru prebaci na Rusiju. Umesto toga, ona javno govori o „banditima“ – i nada se očigledno da će tim kursom uspeti da pridobije poverenje neodlučnih birača.