Modžtaba Hamnei, sin ubijenog ajatolaha Alija Hamneija, nasledio je oca na mestu vrhovnog verskog vođe Irana. Izrael i SAD su ga unapred stavili na listu za odstrel. Šta znači njegovo naimenovanje
Takozvana Skupština stručnjaka, telo od 88 duhovnika koje odlučuje o nasledniku vrhovnog verskog vođe Irana, izabralo je Modžtabu Hamneija, sina Alija Hamneija, koji je ubijen u Teheranu 28. februara, da preuzme najvišu funkciju u zemlji. Tako je moć u Iranu još jednom koncentrisana u rukama jedne osobe.
Kao i njegov otac, Modžtaba Hamnei je politički hardlajner i sveštenik. Održava bliske veze sa Revolucionarnom gardom, u čijem se bataljonu Habib sa 16 godina borio u iransko-iračkom ratu. Ovaj bataljon takođe kontroliše milicije Basidž, koje su bile odgovorne za ubistvo hiljada demonstranata u januaru, piše nemački “Špigel”.
Modžtaba se smatra ključnim za suzbijanja Zelenog pokreta i protesta nakon smrti kurdske aktivistkinje Džine Mahse Amini. Njegov izbor znači kontinuitet Islamske republike.
„Lav otpora“
Njegov otac je vodio Islamsku Republiku 37 godina dok izraelske bombe prvog dana najnovijeg rata nisu uništile njegovu rezidenciju u 9.30 ujutru 28. februara, i ubile 86-godišnjaka. Zgrada je služila kao jedna od kancelarija Alija Hamneija.
Foto: AP Photo/Vahid SalemiOdavanje pošte ajatolahu Aliju Hamneiju
Izrael je nakon toga najavio da će likvidirati i njegovog naslednika. Predsednik SAD Donald Tramp je to indirektno potvrdio, rekavši da će on lično izabrati novo rukovodstvo Irana.
Dva dana nakon napada, iranska novinska agencija Fars njuz, koja je povezana sa Revolucionarnom gardom (IRGC), objavila je zamućenu fotografiju 56-ogodišnjeg Mudžtabe. Na njoj je prikazan u krupnom planu, sa crnim turbanom, ispred zastave elitne jedinice.
„Lav stoji“, napisao je jedan član bataljona Habib na Telegramu. Mislio je na Modžtabu Hamneija. Označavanje njega kao „Lava otpora“ deluje kao objava rata Izraelu koji je simbolično svoju operaciju u Iranu nazvao „Lav koji riče“.
Izbor mimo ustava
Izbor Modžtaba Hamneija, drugog najstarijeg sina Alija Hamneija, za vrhovnog verskog vođu donekle iznenađuje, jer on, doduše, zaista ima versko obrazovanje u Komu, tačnije kod radikalnog propovednika Mesbaha Jazdija. Takođe je i sam podučavao. Ali on nije ajatolah, što Ustav propisuje za vrhovnog vođu, piše „Špigel“.
Štaviše, Modžtabin otac je strogo odbacivao dinastičko nasleđivanje. „Gospodar, a ne sin gospodara“, bio je njegov kredo. Vlast ne bi trebalo da prelazi sa generacije na generaciju kao u monarhijama.
Pa zašto onda baš Modžtaba Hamnei? Čovek bez zvanične funkcije, bez čina ajatolaha?
Foto: AP Photo/Vahid SalemiProtest u Teheranu nakon ubistva Alija Hamneija
Čovek Revolucinarne garde
Odgovor leži u Revolucionarnoj gardi (IRGC), elitnoj jedinici iranskih bezbednosnih snaga. Tamo je koncentrisana vojna i ekonomska moć, a establišment oficira, sveštenika i poslovnih ljudi želi da osigura da to takom ostane, piše nekolicina zapadnih medija.
Modžtaba Hamnei već dugo održava bliske lične veze sa Revolucionarnom gardom. Kao šesnaestogodišnjak, borio se u jednoj od njenih jedinica, u gore pomenutom bataljonu Habib, tokom iransko-iračkog rata. Do danas, grupa ratnih veterana čini blisku zajednicu.
Foto: AP Photo/Vahid SalemiVojna parada u Teheranu 2024: Prikazivanje balističkih raketa
Bataljon Habib kontroliše miliciju Basidž, milionsku vojsku dobrovoljaca, špijuna i nasilnika. Basidž je igrao ključnu ulogu u organizovanju brutalnog suzbijanja januarskog ustanka. Korišćena je i bojeva municija, ubijeno na hiljade ljudi. Shodno tome, krajem januara, države članice Evropske unije su označile Iransku revolucionarnu gardu kao terorističku organizaciju.
Bataljon Habib takođe uključuje komandu Saralah, odgovornu za bezbednost regiona Teherana, i korpus Vrhovnog šefa države. Ukratko, jedinica obezbeđuje vlast u prestonici i šire.
Imperija Revolucionarne garde obuhvata fondacije i fiktivne kompanije preko kojih se prema nekim procenama kontroliše više od polovine iranskog bruto domaćeg proizvoda: građevinarstvo, gasnu i naftnu industriju, telekomunikacije, bankarstvo i trgovinu.
Foto: AP Photo/Khalil HamraProtest ispred izraelskog konzulata u Istanbulu
Luksuzne vile u Londonu i Dubaiju
Prikladno je da iza svešteničkog turbana, Modžtaba Hamnei krije i drugu stranu: stranu međunarodnog finansijskog čarobnjaka, piše “Špiegel”.
Istraga Blumberga iz januara otkriva složen, međusobno povezan konglomerat nekretnina koji se prvenstveno sastoji od luksuznih vila u Londonu i Dubaiju, procenjenih na oko 400 miliona evra. Ovim konglomeratom navodno upravlja on, iako nijedna nekretnina nije registrovana na njegovo ime.
Navodno se finansira prihodima od iranske nafte koji su prebačeni preko međunarodnih banaka. Prema Blumbergu, Modžtaba je redovno leteo u London na lečenje u privatnim klinikama i boravio u vilama daleko od sveprisutnih nestanaka struje i nestašice hrane kod kuće.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
