Foto: Office of the Iranian Supreme Leader via AP
Ajatolah Ali Hamnei sebe je do smrti pre svega smatrao pesnikom i književnim kritičarem. Političke i društvene slobode brutalno su gušene pod njegovim vođstvom
Ajatolah Ali Hamnei učinio je sve kako bi doživeo kraj države Izrael. Izrael je više puta nazivao „nelegitimnom državom“ te naglašavao iransku podršku „oslobođenju Palestine“.
Kao ideološki vođa takozvane „Osovine otpora“, nakon preuzimanja dužnosti 1989. oblikovao je savez s paravojskama u Libanu, Iraku, Siriji, Jemenu i na palestinskim područjima. Glavni cilj bio je uništenje Izraela, piše DW.
No, takozvana Osovina počela je da gubi konce nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. Izraelska vojska odgovorila je snažnim napadima, ne samo na Hamas u Gazi nego i na ciljeve u Libanu, Siriji, Jemenu i naposletku na iranskom teritoriju.
Napade na Teheran u junu 2025. Hamnei je preživeo, ali su nakon masovnih napada SAD i Izraela 28. februara 2026. iranske vlasti nekoliko sati kasnije objavile njegovu smrt.
Cenu Hamneijeve ideološke politike pre svega je platilo iransko stanovništvo. Ono je najviše trpelo zbog međunarodnih sankcija, posrnule privrede, sve veće političke izolacije te se na kraju našlo u središtu regionalnog sukoba.
To što je Hamnei bio tvrd i nepokolebljiv povezano je i s njegovim uverenjem da je „Božji namesnik na Zemlji“. Tu je titulu preuzeo 1989, nakon smrti ajatolaha Ruholaha Homeinija, utemeljitelja Islamske Republike Iran, kada je postao vrhovni vođa doživotno.
Učenjak rođen 1939. u šiitskom svetom gradu Mašhadu na severoistoku Irana decenijama je imao poslednju reč u svim državnim pitanjima.
Propitivanja njegovih odluka nije tolerisao. Kao iranski vrhovni vođa nikada nije davao intervjue. Student koji je 2018, tokom susreta pred kamerama, upitao sme li mu se uopšte postaviti pitanje, nakon susreta je uhapšen i osuđen na dve godine zatvora zbog „vređanja verskog vođe“.
Ajatolah Ali Hamnei sebe je do smrti pre svega smatrao pesnikom i književnim kritičarem. U mladosti je pisao poeziju.
Pre Islamske revolucije 1979. više puta je bio zatvaran kao protivnik šaha. Mladi verski učenjak, ljubitelj književnosti koji je pušio lulu, ostavljao je utisak blage osobe među intelektualcima kritičnim prema kralju.
Nakon pobede revolucije i dolaska verskog krila na vlast, Hamnei je brzo napredovao. Bio je elokventan govornik i postao je propovednik petkom u Teheranu.
Godine 1981. grupa Narodni mudžahedini izvršila je atentat na njega. Preživeo je, ali mu je desna ruka ostala paralizovana. S velikom odlučnošću naučio je da piše levom rukom te se uspeo probiti u vrh verskog establišmenta. Od 1981. do 1989. obavljao je dužnost predsednika države.
Jednom je rekao da zna kako je živeti pod diktaturom i biti pogođen terorom, misleći pritom na razdoblje šahove vladavine.
Uprkos tome, bio je odgovoran za teška kršenja ljudskih prava u današnjem Iranu. Tokom njegove vladavine donošenje su proizvoljne presude protiv aktivista, redovno su izvršavane smrtne kazne nad političkim protivnicima, a protesti su nasilno gušeni.
Glavni stub njegove moći bila je Revolucionarna garda, paravojna organizacija osnovana 1979. radi „zaštite revolucije“. Pod njegovim zapovedništvom snažno je ojačana i danas raspolaže kopnenim, vazdušnim i pomorskim trupama, specijalnim jedinicama za operacije u inostranstvu te dobrovoljačkom milicijom i sajber-jedinicom.
Revolucionarna garda, koje preko građevinskog koncerna Khatam al Anbija kontroliše i delove iranske naftne i gasne industrije, predstavlja državu unutar države. Ona je Hamneiju omogućavala da svoju volju sprovodi mimo predsednika i parlamenta.
Hamnei je živeo skromno, ali je istovremeno dopuštao da korisnici korumpiranog ekonomskog sistema u njegovom okruženju deluju neometano. Usred pandemije koronavirusa njegovi su najbliži savetnici obećali razvoj domaćih vakcina protiv kovida. Projekat je progutao milijardu dolara i završio potpunim neuspehom.
U očima miliona Iranaca koji su tokom pandemije izgubili voljene osobe ajatolah je lično bio odgovoran za katastrofalno upravljanje krizom. Koronavirus je nazivao biološkim oružjem SAD, genetski prilagođenim za upotrebu protiv Irana. Zbog takvog stava zabranio je vladi uvoz vakcina iz SAD i Velike Britanije.
Hamnei je Islamsku Republiku smatrao jedinom istinskom snagom otpora protiv „imperijalističkog“ Zapada i sanjao o moćnom šiitskom Iranu u islamskom svetu. Njegovi govori bili su prožeti pojmom „neprijatelj“, a glavni neprijatelj uvek su bile Sjedinjene Države.
Kontroverzni iranski nuklearni i raketni program snažno je napredovao pod njegovim vođstvom. Malo je koga na međunarodnoj sceni uverila njegova fetva — islamsko pravno mišljenje — kojom je zabranio proizvodnju i upotrebu nuklearnog oružja.
Pregovore o ograničavanju nuklearnog programa dopustio je tek nakon što je Iran stekao dovoljno znanja i iskustva da program može ponovo pokrenuti u svakom trenutku.
Nedavni masovni protesti širom zemlje za veće političke i društvene slobode brutalno su gušeni pod njegovim vođstvom, kao i nemiri izazvani ekonomskom krizom.
Represija nad ženama dostigla je nove nivoe, dok su mnogi mladi stručnjaci i akademici emigrirali. S Hamneijem na čelu izneverene su sve nade u promene i trajne reforme unutar postojećeg političkog sistema Irana.
S godinama je postajao sve nepomirljiviji i osvetoljubiviji, a krug njegovih ljudi od poverenja sve uži. Ono što mu se nije sviđalo nije smelo da postoji.
Ne samo njegovi kritičari dovode u pitanje da li je uopšte bio svestan nezadovoljstva stanovništva političkim sistemom, gubitka poverenja u verske institucije te teških ekonomskih i društvenih uslova života. On sam nije pokazivao nikakav interes za dijalog sa stanovništvom.
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
