Stotine hiljada ljudi protestovale su u Nemačkoj protiv Alternative za Nemačku i desničarskih fantazija o proterivanju stranaca. Ali, pitanje je da li i to ide na vodenicu desničara koji upravo igraju na kartu da je mejnstrim protiv njih
Više stotina hiljada ljudi protestovalo je u petak, subotu i nedelju širom Nemačke protiv Alternative za Nemačku (AfD) i desničarskih planova za „remigraciju“ stanovništva.
Organizatori protesta tvrde da je na ulicama bilo ukupno 1,4 miliona ljudi.
Najveći skup bio je u Berlinu u nedelju gde se, prema navodima policije, okupilo do sto hiljada ljudi, dok organizatori tvrde da ih je bilo 350.000.
Veliki skupovi sa desetinama hiljada ljudi održani su u Minhenu, Kelnu, Hamburgu, Drezdenu, Lajpcigu, a podržali su ih svi vladajući političari, od kancelara Olafa Šolca pa nadalje.
Povod su bili nedavni medijski izveštaji o sastanku grupe ekstremnih desničara, preduzetnika i pojedinih političara AfD i Hrišćansko-demokratske unije.
Na sastanku je Martin Zelner, poznati austrijski ekstremista iz „Identitarnog pokreta“, predstavljao plan „remigracije“. U pitanju je stara desničarska fantazija etničkog i ideološkog čišćenja – Nemačku bi morali da napuste tražioci azila, stranci, ali i Nemci koji nisu „asimilovani“. To jest, koji nisu valjani Nemci.
AfD se ogradila od toga sastanka, saopštivši da ga nije organizovala niti na njega pozvala. Iako je na sastanku bio lični referent stranačke šefice Alis Vajdel, ona kaže da o tome ništa nije znala, a ni da referent nije znao da će Zelner tamo govoriti.
Proteste su podržale sve ostale stranke osim AfD, neki i tražeći da ta partija bude zabranjena.
AfD govori o hajci
Savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer pohvalio je veliki broj ljudi na protestima. „Ovi ljudi nas ohrabruju. Oni brane našu republiku i Ustav protiv njihovih neprijatelja. Oni brane našu ljudskost.“
U AfD pak u svemu vide kampanju „levo-zelene kaste“ protiv stranke i to, kako kažu, zbog toga što ona trenutno beleži rekorde u anketama.
Poslanik AfD Bernd Bauman tvrdio je da izraz „remigracija“ podrazumeva samo vraćanje tražilaca azila koji nemaju pravo da ostanu u Nemačkoj. Time se, pojasnio je, misli na 300.000 odbijenih tražilaca azila koji su još u zemlji i 600.000 sirijskih izbeglica koji uživaju tek privremenu zaštitu.
„Svi ostali su od srca dobrodošli ovde“, rekao je on. „Nemac je ko ima nemački pasoš.“
Alternativi za Nemačku nad glavom visi mogući postupak za zabranu rada, na koji poziva sve više drugih političara. Neki pokrajinski ogranci te partije već su pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka jer važe za ekstremističke.
Doduše, zabranu cele partije može da izrekne samo Ustavni sud, a to je na dugom štapu. Jer, nemački sistem, zbog iskustva nacizma, postavlja izuzetno visoke prepreke za zabranu neke stranke kako ona ne bi bila zloupotrebljena za ućutkivanje kritičara.
Pitanje je da li bi sud celu stranku označio spremnom na protivustavno delovanje, iako u njoj ima ekstremnih elemenata.
Propala taktika „sanitarnog kordona“
Nakon opštih poskupljenja i nezadovoljstva migrantskom politikom je vladajuća koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala najmanje omiljena otkako postoje merenja, a suočila se prošle sedmice sa istorijskim protestima paora.
Istovremeno, Alternativa za Nemačku se kotira na 22-24 odsto u anketama, što pikantnim čini svaki pokušaj formiranja vlasti.
Ove godine idu izbori u tri istočne pokrajine – Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji – i u svakoj je AfD najjača u anketama sa 32 do 36 odsto podrške. U poslednje dve pokrajine stranke savezne vladajuće koalicije ne mogu da dobace ni do dvadeset odsto – u zbiru.
U dilemi da li bi desničari uskoro mogli da preuzmu vlast dosta će se pitati Demohrišćani koji su najjača stranka u celoj zemlji, prema anketama. Popularnost im se oporavlja pod stranačkim šefom Fridrihom Mercom – bogatašem, tvrdim konzervativcem koji se vazda protivio bivšoj kancelarki Angeli Merkel i karijeru gradio kao menadžer investicionog fonda Blekrok.
Do sada su ostale stranke oko AfD pravile sanitarni kordon, odbijajući svaku saradnju. Očito se te ta taktika nastavlja i sada, kad se traži zabrana partije.
Kome ovo odgovara?
Politikološkinja Ursula Minh kaže da kod navijanja za zabranu AfD postoji opasnost da se još više ljudi solidariše sa tom partijom, koja sebi pribavlja oreol prognanika.
„Zato se nadam da se ovde manje demonstriralo protiv nečega, a više za nešto“, rekla je ona za Dojčlandfunk, misleći na to da valja braniti nemački Ustav.
U njemu prva rečenica kaže da je „ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno“.
U tom duhu piše i list Manhajmer morgen: „Ako pođe za rukom da se ljudi u ovoj zemlji dodatno mobilišu i raskrinkaju AfD kao alternativu za koju se ne može glasati, onda bi postao suvišan škakljivi postupak za zabranu koji bi od partije napravio mučenika.“
U najvećem tabloidu zemlje, listu Bild koji je proteklih dana držao stranu poljoprivrednicima i inače više naginje desnom spektru, navodi se da je upravo to „izopštavanje“ AfD problem. Naime, oni su tako sve jači i jači.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Nemačka vlada najavila je novu seriju zakonskih izmena koje značajno pooštravaju uslove za izbeglice i useljenike. Obustava spajanja porodica za deo izbeglica i ukidanje ubrzanog državljanstva signaliziraju kraj jedne liberalnije migracione ere
Presuda je privremena pobeda za univerzitet Harvard koji je u sukobu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom
U gradu Bajkalsku, u Irkutskoj oblasti u Sibiru, mladić (17) počimio je masakr - ubio je četvoro dece na proslavi rođendana navodno zato što ga je odbila je 14-godišnja devojčica
Američki savezni sud oborio je ključne carinske odluke predsednika Donalda Trampa, ocenivši da je prekoračio svoja ovlašćenja, dok je administracija u isto vreme raskinula ugovor vredan više od 760 miliona dolara sa farmaceutskom kompanijom „Moderna“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
