Stotine hiljada ljudi protestovale su u Nemačkoj protiv Alternative za Nemačku i desničarskih fantazija o proterivanju stranaca. Ali, pitanje je da li i to ide na vodenicu desničara koji upravo igraju na kartu da je mejnstrim protiv njih
Više stotina hiljada ljudi protestovalo je u petak, subotu i nedelju širom Nemačke protiv Alternative za Nemačku (AfD) i desničarskih planova za „remigraciju“ stanovništva.
Organizatori protesta tvrde da je na ulicama bilo ukupno 1,4 miliona ljudi.
Najveći skup bio je u Berlinu u nedelju gde se, prema navodima policije, okupilo do sto hiljada ljudi, dok organizatori tvrde da ih je bilo 350.000.
Veliki skupovi sa desetinama hiljada ljudi održani su u Minhenu, Kelnu, Hamburgu, Drezdenu, Lajpcigu, a podržali su ih svi vladajući političari, od kancelara Olafa Šolca pa nadalje.
Povod su bili nedavni medijski izveštaji o sastanku grupe ekstremnih desničara, preduzetnika i pojedinih političara AfD i Hrišćansko-demokratske unije.
Na sastanku je Martin Zelner, poznati austrijski ekstremista iz „Identitarnog pokreta“, predstavljao plan „remigracije“. U pitanju je stara desničarska fantazija etničkog i ideološkog čišćenja – Nemačku bi morali da napuste tražioci azila, stranci, ali i Nemci koji nisu „asimilovani“. To jest, koji nisu valjani Nemci.
AfD se ogradila od toga sastanka, saopštivši da ga nije organizovala niti na njega pozvala. Iako je na sastanku bio lični referent stranačke šefice Alis Vajdel, ona kaže da o tome ništa nije znala, a ni da referent nije znao da će Zelner tamo govoriti.
Proteste su podržale sve ostale stranke osim AfD, neki i tražeći da ta partija bude zabranjena.
AfD govori o hajci
Savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer pohvalio je veliki broj ljudi na protestima. „Ovi ljudi nas ohrabruju. Oni brane našu republiku i Ustav protiv njihovih neprijatelja. Oni brane našu ljudskost.“
U AfD pak u svemu vide kampanju „levo-zelene kaste“ protiv stranke i to, kako kažu, zbog toga što ona trenutno beleži rekorde u anketama.
Poslanik AfD Bernd Bauman tvrdio je da izraz „remigracija“ podrazumeva samo vraćanje tražilaca azila koji nemaju pravo da ostanu u Nemačkoj. Time se, pojasnio je, misli na 300.000 odbijenih tražilaca azila koji su još u zemlji i 600.000 sirijskih izbeglica koji uživaju tek privremenu zaštitu.
„Svi ostali su od srca dobrodošli ovde“, rekao je on. „Nemac je ko ima nemački pasoš.“
Alternativi za Nemačku nad glavom visi mogući postupak za zabranu rada, na koji poziva sve više drugih političara. Neki pokrajinski ogranci te partije već su pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka jer važe za ekstremističke.
Doduše, zabranu cele partije može da izrekne samo Ustavni sud, a to je na dugom štapu. Jer, nemački sistem, zbog iskustva nacizma, postavlja izuzetno visoke prepreke za zabranu neke stranke kako ona ne bi bila zloupotrebljena za ućutkivanje kritičara.
Pitanje je da li bi sud celu stranku označio spremnom na protivustavno delovanje, iako u njoj ima ekstremnih elemenata.
Propala taktika „sanitarnog kordona“
Nakon opštih poskupljenja i nezadovoljstva migrantskom politikom je vladajuća koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala najmanje omiljena otkako postoje merenja, a suočila se prošle sedmice sa istorijskim protestima paora.
Istovremeno, Alternativa za Nemačku se kotira na 22-24 odsto u anketama, što pikantnim čini svaki pokušaj formiranja vlasti.
Ove godine idu izbori u tri istočne pokrajine – Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji – i u svakoj je AfD najjača u anketama sa 32 do 36 odsto podrške. U poslednje dve pokrajine stranke savezne vladajuće koalicije ne mogu da dobace ni do dvadeset odsto – u zbiru.
U dilemi da li bi desničari uskoro mogli da preuzmu vlast dosta će se pitati Demohrišćani koji su najjača stranka u celoj zemlji, prema anketama. Popularnost im se oporavlja pod stranačkim šefom Fridrihom Mercom – bogatašem, tvrdim konzervativcem koji se vazda protivio bivšoj kancelarki Angeli Merkel i karijeru gradio kao menadžer investicionog fonda Blekrok.
Do sada su ostale stranke oko AfD pravile sanitarni kordon, odbijajući svaku saradnju. Očito se te ta taktika nastavlja i sada, kad se traži zabrana partije.
Kome ovo odgovara?
Politikološkinja Ursula Minh kaže da kod navijanja za zabranu AfD postoji opasnost da se još više ljudi solidariše sa tom partijom, koja sebi pribavlja oreol prognanika.
„Zato se nadam da se ovde manje demonstriralo protiv nečega, a više za nešto“, rekla je ona za Dojčlandfunk, misleći na to da valja braniti nemački Ustav.
U njemu prva rečenica kaže da je „ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno“.
U tom duhu piše i list Manhajmer morgen: „Ako pođe za rukom da se ljudi u ovoj zemlji dodatno mobilišu i raskrinkaju AfD kao alternativu za koju se ne može glasati, onda bi postao suvišan škakljivi postupak za zabranu koji bi od partije napravio mučenika.“
U najvećem tabloidu zemlje, listu Bild koji je proteklih dana držao stranu poljoprivrednicima i inače više naginje desnom spektru, navodi se da je upravo to „izopštavanje“ AfD problem. Naime, oni su tako sve jači i jači.
Zaokupljeni lepotama i brigama svakodnevnice, građani Amerike se ne udubljuju previše u kompleksna, istorijska objašnjenja prirode sukoba u kojima učestvuje njihova zemlja. Sve to jasno pokazuje koliko je rat udaljen od života običnih ljudi, što će ostati nepromenjeno dok ne počne direktno da utiče na njih. A ta tačka više nije toliko daleko
Novi bliskoistočni konflikt proširio se vihornom brzinom, čitav svet se u realnom vremenu menja dramatično i nepredvidljivo, a Bliski istok više neće biti isti
U špijunaži, najmoćnije sredstvo nikad nije bio pištolj. Mnogo je važnija sposobnost agenta da zadobije nečije kompletno poverenje
Podršku za ulazak u Drugi svetski rat pružilo je 97 odsto Amerikanaca, za rat protiv Iraka bilo je njih 76 odsto, za intervenciju u Libiji 47 odsto, a američkom učešću u tekućem ratu u Iranu tek 41 odsto
Nakon prvog talasa napada u kojem su ubijeni najviši iranski zvaničnici, među kojima i Ali Hamnei, Teheran je potvrdio da je stradao prvi sekretar iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani, kao i komandant milicije Basidž Golamreze Sulejmani. Izraelski udari nastavljeni su širom prestonice
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
