Stotine hiljada ljudi protestovale su u Nemačkoj protiv Alternative za Nemačku i desničarskih fantazija o proterivanju stranaca. Ali, pitanje je da li i to ide na vodenicu desničara koji upravo igraju na kartu da je mejnstrim protiv njih
Više stotina hiljada ljudi protestovalo je u petak, subotu i nedelju širom Nemačke protiv Alternative za Nemačku (AfD) i desničarskih planova za „remigraciju“ stanovništva.
Organizatori protesta tvrde da je na ulicama bilo ukupno 1,4 miliona ljudi.
Najveći skup bio je u Berlinu u nedelju gde se, prema navodima policije, okupilo do sto hiljada ljudi, dok organizatori tvrde da ih je bilo 350.000.
Veliki skupovi sa desetinama hiljada ljudi održani su u Minhenu, Kelnu, Hamburgu, Drezdenu, Lajpcigu, a podržali su ih svi vladajući političari, od kancelara Olafa Šolca pa nadalje.
Povod su bili nedavni medijski izveštaji o sastanku grupe ekstremnih desničara, preduzetnika i pojedinih političara AfD i Hrišćansko-demokratske unije.
Na sastanku je Martin Zelner, poznati austrijski ekstremista iz „Identitarnog pokreta“, predstavljao plan „remigracije“. U pitanju je stara desničarska fantazija etničkog i ideološkog čišćenja – Nemačku bi morali da napuste tražioci azila, stranci, ali i Nemci koji nisu „asimilovani“. To jest, koji nisu valjani Nemci.
AfD se ogradila od toga sastanka, saopštivši da ga nije organizovala niti na njega pozvala. Iako je na sastanku bio lični referent stranačke šefice Alis Vajdel, ona kaže da o tome ništa nije znala, a ni da referent nije znao da će Zelner tamo govoriti.
Proteste su podržale sve ostale stranke osim AfD, neki i tražeći da ta partija bude zabranjena.
AfD govori o hajci
Savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer pohvalio je veliki broj ljudi na protestima. „Ovi ljudi nas ohrabruju. Oni brane našu republiku i Ustav protiv njihovih neprijatelja. Oni brane našu ljudskost.“
U AfD pak u svemu vide kampanju „levo-zelene kaste“ protiv stranke i to, kako kažu, zbog toga što ona trenutno beleži rekorde u anketama.
Poslanik AfD Bernd Bauman tvrdio je da izraz „remigracija“ podrazumeva samo vraćanje tražilaca azila koji nemaju pravo da ostanu u Nemačkoj. Time se, pojasnio je, misli na 300.000 odbijenih tražilaca azila koji su još u zemlji i 600.000 sirijskih izbeglica koji uživaju tek privremenu zaštitu.
„Svi ostali su od srca dobrodošli ovde“, rekao je on. „Nemac je ko ima nemački pasoš.“
Alternativi za Nemačku nad glavom visi mogući postupak za zabranu rada, na koji poziva sve više drugih političara. Neki pokrajinski ogranci te partije već su pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka jer važe za ekstremističke.
Doduše, zabranu cele partije može da izrekne samo Ustavni sud, a to je na dugom štapu. Jer, nemački sistem, zbog iskustva nacizma, postavlja izuzetno visoke prepreke za zabranu neke stranke kako ona ne bi bila zloupotrebljena za ućutkivanje kritičara.
Pitanje je da li bi sud celu stranku označio spremnom na protivustavno delovanje, iako u njoj ima ekstremnih elemenata.
Propala taktika „sanitarnog kordona“
Nakon opštih poskupljenja i nezadovoljstva migrantskom politikom je vladajuća koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala najmanje omiljena otkako postoje merenja, a suočila se prošle sedmice sa istorijskim protestima paora.
Istovremeno, Alternativa za Nemačku se kotira na 22-24 odsto u anketama, što pikantnim čini svaki pokušaj formiranja vlasti.
Ove godine idu izbori u tri istočne pokrajine – Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji – i u svakoj je AfD najjača u anketama sa 32 do 36 odsto podrške. U poslednje dve pokrajine stranke savezne vladajuće koalicije ne mogu da dobace ni do dvadeset odsto – u zbiru.
U dilemi da li bi desničari uskoro mogli da preuzmu vlast dosta će se pitati Demohrišćani koji su najjača stranka u celoj zemlji, prema anketama. Popularnost im se oporavlja pod stranačkim šefom Fridrihom Mercom – bogatašem, tvrdim konzervativcem koji se vazda protivio bivšoj kancelarki Angeli Merkel i karijeru gradio kao menadžer investicionog fonda Blekrok.
Do sada su ostale stranke oko AfD pravile sanitarni kordon, odbijajući svaku saradnju. Očito se te ta taktika nastavlja i sada, kad se traži zabrana partije.
Kome ovo odgovara?
Politikološkinja Ursula Minh kaže da kod navijanja za zabranu AfD postoji opasnost da se još više ljudi solidariše sa tom partijom, koja sebi pribavlja oreol prognanika.
„Zato se nadam da se ovde manje demonstriralo protiv nečega, a više za nešto“, rekla je ona za Dojčlandfunk, misleći na to da valja braniti nemački Ustav.
U njemu prva rečenica kaže da je „ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno“.
U tom duhu piše i list Manhajmer morgen: „Ako pođe za rukom da se ljudi u ovoj zemlji dodatno mobilišu i raskrinkaju AfD kao alternativu za koju se ne može glasati, onda bi postao suvišan škakljivi postupak za zabranu koji bi od partije napravio mučenika.“
U najvećem tabloidu zemlje, listu Bild koji je proteklih dana držao stranu poljoprivrednicima i inače više naginje desnom spektru, navodi se da je upravo to „izopštavanje“ AfD problem. Naime, oni su tako sve jači i jači.
Sve više Ukrajinaca spremno je da razmotri pregovore s Rusijom, ali odbijaju da ih vide kao priliku za teritorijalne ustupke. Stručnjaci ističu da bi svaki dogovor morao uključivati međunarodne garancije
Donald Tramp uskoro stupa na predsedničku dužnost. Tvrdi da nema nikakve veze sa ultrakonzervativnim „Projektom 2025“, ali više autora tog manifesta najverovatnije će biti članovi njegove administracije. Šta očekuje Ameriku
Mir i zajedništvo napustili su gradić Vitlejem na Zapadnoj obali, koji drugi Božić zaredom dočekuje u senci rata. Isusovo rodno mesto više ne privlači turiste, stanovnici odlaze, a u vazduhu se osećaju tuga i tišina
Nakon pojave groznice, Bil Klinton je u pondeljak prebačen u bolnicu, a već narednog dana pušten je na kućno lečenje. Pre toga hospitalizovan je 2021. godine zbog infekcije koja se proširila na njegov krvotok
Donald Tramp prezire Svetsku trgovinsku organizaciju. Stručnjaci se pribojavaju da bi ona, kao zaštitnica siromašnijih zemalja, mogla da bude potpuno skrajnuta. Udar na ekonomije bio bi dramatičan
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
