Nova vlada Francuske biće mahom desničarska, a novi premijer Mišel Barnije, konzervativac koji je bio glavni pregovarač EU sa Velikom Britanijom o Bregzitu, predstavljen je još početkom septembra. Savez konzervativaca i partija centra nije dovoljan za samostalno donošenje zakona, pa će zavisiti i od stranaka kao što je krajnje desničarko Nacionalno okupljanje koju predvodi Marin le Pen
Francuski predsednik Emanuel Makron predstavio je novu, mahom desničarsku vladu, iako je koalicija levičara osvojila većinu poslaničkih mesta u parlamentu na vanrednim izborima. Novi premijer Mišel Barnije predstavljen je ranije, početkom septembra.
Iako je Makron, kao centrista, ušao u koaliciju sa desničarima, oni i dalje nemaju većinu u parlamentu i biće im potrebna podrška drugih stranaka, piše BBC.
Ko je u novoj vladi?
Za ministra unutrašnjih poslova imenovan je Bruno Retajo, istaknuti član konzervativne Republikanske partije, a između ostalog biće zadužen za migracionu politiku.
U novi sastav Vlade ušlo je ukupno 10 predstavnika Republikanske partije, mada je Makron na ključnim pozicijama zadržao pojedine odlazeće ministre.
Sebastijen Lekronu, bivši Makronov saveznik, dobio je drugi mandat kao ministar odbrane, a Žan Noel Baro, odlazeći ministar za Evropsku uniju (EU), unapređen je u ministra spoljnih poslova.
Samo jedan predstavnik levice je ušao u vladu – nezavisni Didije Migo, koji je imenovan za ministra pravde.
Novi ministar finansija je Antoan Arman, član Makronove Renesansne partije, koji je do sada nije bio naročito eksponiran.
Arman ima zadatak da izađe na kraj sa velikim decifitom u francuskom budžetu kroz primenu novog plana.
Pre vanrednih izbora, izvršni organ EU upozorio je Francusku zbog rasta javnog duga, i da će biti disciplinski kažnjena zbog kršenja finansijskih pravila EU.
Predviđa se da će deficit francuskog javnog sektora dostići oko 5,6 odsto BDP-a ove godine i preći preko šest odsto u 2025. godini, dok EU ima ograničenje deficita od tri odsto.
Premijer Barnije je konzervativni veteran
Mišel Barnije, veteran konzervativaca, imenovan je za premijera ranije ovog meseca.
On je bio glavni pregovarač EU sa Velikom Britanijom o Bregzitu.
Levičarska koalicija Novi narodni front (NFP) zapretila je glasanjem o nepoverenju novoj vladi.
Na julskim izborima, NFP je osvojio više poslaničkih mesta nego druge koalicije, ali nedovoljno da formira većinu.
Žan-Lik Melanšon, lider krajnje levice, pozvao je na „brzo formiranje vlade“.
Hiljade pristalica levičara su protestovale u Parizu u subotu, tvrdeći da rezultat koji je levičarski savez ostvario na izborima nije dovoljno uzet u obzir pri formiranju nove vlade.
Savez konzervativaca i partija centra nije dovoljan za samostalno donošenje zakona, već će zavisiti i od stranaka kao što je Nacionalni skup krajnje desnice Marin le Pen.
Olimpijske igre i Makronova sramota
Francuski mediji izveštavaju o rivalstvima koja se pojavljuju među konzervativnim ministrima i centrističkim blokom koji preti da će povući svoju podršku zbog mogućih povećanja poreza, piše Politico.
Navode i da se Makron verovatno nada da će ostati upamćen kao predsednik koji je spasao Francusku od fiskalne propasti donevši težak, ali neophodan izbor o penzijskoj reformi.
Istaknuto je i da je Makron morao da istrpi sramotu da bude domaćin Olimpijskih igara u Parizu bez vlade. Posle nedelja neizvesnosti, bez presedana u novijoj francuskoj istoriji, mahnitost spekulacija dostigla je takav nivo da su se čak i deca pitala ko će biti premijer.
Pored toga, oživelo je i pitanje osnaživanja krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, stranke za koju je Makron govorio da će se protiv nje boriti, ali mu je sada baš podrška te stranke sada potrebna da ostane na vlasti.
Pošto levica obećava da će oboriti vladu, novom premijeru je potrebna barem prećutna podrška krajnje desnice da bi preživeo glasanje o nepoverenju u parlamentu.
Izvor: BBC/Politico
Kandidat levice Zohran Mamdani trijumfovao je na izborima u Njujorku, izazvavši bes Donalda Trampa koji ga je tokom kampanje opisivao kao „komunistu“ i „mrzitelja Jevreja“
Proces relativizacije prošlosti i ustaškog znamenja u Hrvatskoj već duže traje, a institucije nisu u stanju, a pitam se i da li su voljne, da garantuju prostor slobode, slobodu izražavanja, kaže Vesna Teršelić, voditeljka Dokumente – centra za suočavanje s prošlošću
Švedska policija tvrdi da kriminalne mreže za izvršavanje pucnjava i transport oružja sve češće regrutuju decu, jer mlađi od 15 godina ne mogu biti krivično gonjeni
Teške borbe u ukrajinskom gradu Pokrovsku, u Donjeckoj oblasti, vode se već više od godinu dana, a poslednjih meseci prelile su se i na ulice
Dva osumnjičena su pritvorena nakon masovnog ubadanju u vozu u Velikoj Britaniji u kome je devetoro ljudi zadobilo povrede opasne po život
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
