Prošlogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir Tavakul Karman je novinarka, borac za ljudska prava i iznad svega „majka revolucije“, kako je zovu u Jemenu. Otkako je dobila nagradu za „nenasilnu borbu za sigurnost i prava žena za učešće u izgradnji mira“, njen život se umnogome promenio. Tridesetdvogodišnja majka troje dece i članica glavne islamske opozicione partije Islah, postala je simbol revolucije u Jemenu koja je primorala predsednika Alija Abdulaha Saleha da ustupi vlast posle 33 godine neosporene vladavine.
Više od godinu dana nakon početka ustanka hiljade aktivista i običnih ljudi još uvek kampuju na Trgu promena, srcu revolucije u glavnom gradu Jemena Sani. Među njima, sedeći u običnom šatoru napravljenom od cigala i cerade, Karman obećava da će nastaviti da se bori. Obučena u šareni hidžab koji joj pokriva kosu, vedar i odlučan smešak joj poigrava na licu, ona čak razmišlja da uđe u politiku uprkos pretnjama smrću koje joj šalje lokalni ogranak Al Kaide.
„VREME„: Znam da ovo neće zvučati kao originalno pitanje, ali šta Nobelova nagrada znači vama i vašoj zemlji?
TAVAKUL KARMAN: Znači mnogo. Nagrada je dala veliku snagu našem glasu, glasu revolucionara. Znači da su naša borba i naši zahtevi došli do ušiju međunarodne zajednice i pokazali, između ostalog, da Islam nije protiv ideja kao što su sloboda i demokratija. Zaista se nadam da će ovo biti novo poglavlje u odnosima među ljudima širom sveta.
Mnogo žena u Jemenu još uvek nosi nikab, koji otkriva samo šake i oči. Da li je hrabar izbor oblačiti se kao vi u hidžab (otkriveno lice, šake, stopala)?
Važno je da odluku u vezi s tim šta će da obuče donosi žena. Ako je to njeno uverenje, bilo koji izbor je dobar, bez obzira na to za šta se odluči.
Predsednik Saleh je svrgnut sa vlasti. Mislite li da je teži deo borbe iza vas ili tek dolazi?
Mislim da ništa nije teže nego svrgnuti diktatora. Naravno, sada treba da sačuvamo jedinstvo da bismo ostvarili ostatak naših ciljeva, od kojih su najvažniji demokratija i sloboda. Možda će tu biti više izazova, ali neće biti teže od onoga što smo do sad podnosili.
Mnogo ljudi još uvek kampuje na Trgu promena, ali inicijativu su sada preuzele političke partije u parlamentu. Mislite li da je revolucija u Jemenu izgubila značaj?
Naprotiv. Nakon što smo svrgnuli Saleha 21. februara proslavili smo pobedu postavljanjem novog predsednika (bivšeg zamenika, Abdua Rabua Mansura Hadija, prim. aut.). Prvi korak smo načinili, sledeći će biti uklanjanje svih bivših vojnih komandanata i suzbijanje korupcije u vojsci. Potom će uslediti novi ustav i parlamentarni izbori.
Da li je društvo u Jemenu odgovorno što je dozvolilo Salehu da ostane na vlasti 33 godine?
Ja ne mislim tako. U najvećem delu zemlje ljudi su još uvek nepismeni. Ne krivim njih, već obrazovanu elitu koja je predugo tolerisala korupciju i nepostojanje slobode. Ali sada, uz božju pomoć, situacija se poboljšava. Čak su i plemena u Jemenu koja su se često suprotstavljala državi, učestvovala u revoluciji. Po prvi put u našoj istoriji ona traže demokratski Jemen, gde će postojati vladavina prava. Mislim da je to izvanredno dostignuće.
Mnogi ljudi na Zapadu zabrinuti su zbog unutrašnjih pobuna sa kojima se Jemen suočava, od kojih jednu predvode borci inspirisani Osamom bin Ladenom.
Baš sam pre nekoliko dana od njih dobila pretnje smrću putem SMS-a. Dve za nedelju dana. Ovde svi znaju da je bivši predsednik Saleh podržavao Al Kaidu da bi uzimao novac od Zapada. Ako mi se nešto dogodi, njega ću smatrati lično odgovornim za to.
Šta za vas predstavlja Al Kaida?
Al Kaida je uvek bila protiv naših nadanja, naše budućnosti, naših snova i naše religije. Naša dužnost je da se borimo protiv njih i da ih porazimo. Sa određene tačke gledišta, mi smo već pobedili, jer smo sa ovom revolucijom uspeli da otrgnemo mlade od njih i da lišimo njihove ideje i slogane bilo kakvog značenja.
Da li verujete da će demokratija konačno pustiti korene u Jemenu i na Srednjem istoku?
Morate imati u vidu da se revolucija i demokratija ne dešavaju istog trenutka. U Americi i u Evropi bilo je potrebno neko vreme za demokratiju. Ovde, na Srednjem istoku, proces se odvija brže, ali će to ipak potrajati.
Da li ćete ikad ući u politiku?
Razmišljam o tome, ali za sada ću samo posmatrati šta će uraditi vlada i parlament. Ako ne ispune naša očekivanja, spremni smo za nove proteste. Samo ću u tom slučaju ozbiljno razmisliti o ulasku u politiku.
Budući mađarski premijer Peter Mađar istakao je da je neprihvatljivo da mađarski mediji u Vojvodini koji posluju uz podršku matice i pod kontrolom Saveza vojvođanskih Mađara „jedan na jedan emituju propagandu za Fides“
Gaza se, održavanjem izbora prvi put nakon dve decenije, priprema za očekivanu tranziciju Hamasa sa vlasti
U Nemačkoj je objavljena gotovo kompletna administrativna istorija miliona članova Nacionalsocijalističke radničke partije. Ogroman broj Nemaca sada proverava da li im je pradeda bio nacista
Kremlj je poručio da postoji mogućnost da predsednik Rusije Vladimir Putin u decembru učestvuje u Majamiju na samitu G20
Američka pomorska blokada Irana, uvedena nakon eskalacije sukoba, ima za cilj politički pritisak na vlast u Teheranu, ali njene posledice najviše pogađaju obične građane
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
