Zbog eskalacaije sukoba Izraela i Hezbolaha građani Libana našli su se u očajnoj situaciji. Oni za „Vreme“ kažu da Izraelci preterano reaguju kada osete da su u opasnosti i da ih Hezbolah koristi kao štit
U Libanu su u ponedeljak u izraelskim vazdušnim napadima na Hezbolah ubijene 492 osobe, saopštile su vlasti te zemlje. To je najsmrtonosniji dan sukoba u toj bliskoistočnoj zemlji u poslednjih nekoliko decenija. Desetine hiljada ljudi sa juga zemlje napustilo je svoje domove. „Vreme“ je razgovaralo sa građanima Libana.
„Biće rata“, kaže za „Vreme“ Melad Sameer Salameh (44) iz Beke, doline udaljene oko 30 kilometara od glavnog grada Bejruta. „To je katastrofa je, ljudi sa juga, čije su kuće bombardovane, koji su izgubili članove porodica, beže na sever ili u naše planine. Mnogi su zabrinuti zbog sledećeg poteza Izraela“, kaže Salameh.
Izraelsko vazduhoplovstvo je u ponedeljak pogodilo oko 1600 ciljeva Hezbolaha u južnom Libanu i dolini Beka, saopštila je izraelska vlada. Najmanje 492 osobe su poginule, uključujući 35 dece, a 1645 je ranjeno, saopštile su libanske vlasti. Desetine hiljada ljudi pobeglo je iz ciljanih područja na jugu Libana.
„Master plan Izraela“
Posle skoro godinu dana rata protiv Hamasa u Palestini, na jugu, Izrael sada prebacuje fokus na Liban, na svoju severnu granicu, gde Hezbolah koji podržava Iran, ispaljuje rakete na Izrael u znak podrške Hamasu, koji takođe podržava Iran. Ranije je 60.000 ljudi evakuisano sa severa Izraela zbog prekograničnih borbi.
„Očekivali smo to“, kaže Sameer Salameh, koji navodi da nije iznenađen vazdušnim napadima: „U Libanu smo svi znali da će doći ovaj dan. Pogledajte šta se dešava u Palestini. Izrael je oduvek imao master plan za ceo region. Mnogi ljudi su umrli u Gazi, a sada žele da završe ono što su tamo počeli. „Ljudi su znali da morati da se bore iz generacije u generaciju. Dakle, ne plašim se smrti“, zaključuje Salmeh.
Vazdušni napadi dolaze samo nekoliko dana nakon eksplozija komunikacionih uređaja širom zemlje, od kojih neke koristi Hezbolah. Najmanje 32 osobe, uključujući dvoje dece, poginule su u tim napadima, a hiljade je povređeno, navodi BBC.
„Hezbolah koristi ljude kao štit”
„Izraelci su kriminalci. Kada osete da su u opasnosti, preterano reaguju“, kaže za „Vreme“ Alfred Makarzil (58), inženjer iz Bejruta, glavnog grada Libana. Ali on je jednako ljut i na izraelsku vladu i na Hezbolah, naoružanu grupu koja je u savezu sa izraelskim najvećim neprijateljem Iranom: „To je katastrofa. Oni koriste ljude kao štit”.
„I jedni i drugi krše Ženevsku konvenciju, a mi, Libanci, zaglavljeni smo u sredini. Zaglavljeni smo u govnima, drže nas kao taoce”, frustrirano preko telefona govori Makarzil. „Devedeset posto ljudi ovde ne želi ovaj rat. Ne želimo rat sa Izraelom! Ne želimo nikakve projektile u zgradama!“, dodaje on.
„U jedno možete biti sigurni: Libanci ne podržavaju Hezbolah“, tvrdi Makarzil. U stvari, inženjer kaže: „Više smo siti njih“. On ukazuje na smrtonosnu eksploziju u luci u Bejrutu u avgustu 2020. U eksploziji je poginulo najmanje 218 ljudi, a ranjeno 7.000, navodi Human Rights Watch. „Oni su odgovorni, a mi ne želimo te ljude (Hezbolah)“, kaže Makarzil.
„Veoma sam ljut na Hezbolah, jer ćemo mi platiti cenu. Mi, koji plaćamo poreze, šaljemo svoju decu u školu, koji verujemo u vladavinu prava, sporazum o prekidu vatre i rezoluciju UN. Zaista je pogrešno kako se ponašaju”, kaže on. „Izraelci imaju mnogo više oružja, mi to znamo. Pa zašto to rade?“
Makarzil se ne plaši da ostane u Bejrutu i kaže: „Nemam ništa sa Hezbolahom“.
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
