Francuske levičarske stranke pokušaće da zajedno dobiju parlamentarne izbore u Francuskoj koje je predsednik Makron brzinski raspisao nakon što je doživeo fijasko na evropskim izborima
Francuski predsednik Emanuel Makron suočiće se na vanrednim parlamentarnim izborima ne samo sa ojačalim Nacionalnim okupljanjem Marin Lepen već, po svemu sudeći, i sa ujedinjenom levicom.
Makronu teče drugi (poslednji) predsednički mandat, a realna je opasnost da ostane politički kastriran, bez većine u parlamentu.
Zato je Makron – neki kažu na nervnoj bazi i prebrzo – odlučio da nakon fijaska na evropskim izborima u nedelju brzinski raspiše nove izbore. Prema izvorima Le Monda, čak ni bliski Makronovi saradnici nisu znali da će to učiniti.
Izborni sistem ne odgovara radikalnim strankama
Parlamentarni izbori će se održati u dva kruga, 30. juna i 7. jula.
Upravo u takvom izbornom sistemu francuski centristi godinama zaustavljaju krajnju desnicu i krajnju levicu. Jer, da bi neko postao poslanik, on u svojoj izbornoj jedinici mora do apsolutne većine. Ako je nema, dva najjača kandidata idu u drugi krug, a to je u Francuskoj vazda prilika da se svi udruže protiv desničarskih kandidata.
Zato Nacionalno okupljanje – iako prema procentima daleko najjače – danas ima svega 88 od 571 poslaničkih mesta.
Onde ni Makronov pokret Renesansa nema većinu te je predsednik do sada više od dvadeset puta potegao član zakona prema kojem može da donosi zakone ukazom, bez saglasnosti parlamenta. To je u predsedničkom francuskom sistemu moguće, ali nije popularno.
Levica ide zajedno?
Sada su francuski socijalisti, zeleni, komunisti i radikalna stranka Nepokorena Francuska koju predvodi čuveni levičar Žan-Lik Melanšon u saopštenju pozvali na na zajedničku platformu koja će, kako je navedeno, „predstavljati alternativu Emanuelu Makronu i boriti se protiv rasističkog projekta krajnje desnice“, prenosi Rojters.
Dodaje se da će stranke podržati zajedničke kandidate u svakoj izbornoj jedinici.
Trebalo bi da imaju dobre šanse. Na evropskim izborima, ove stranke su skupa osvojile oko trideset odsto glasova. Nacionalno okupljanje imalo je 31 odsto, a Makronova stranka tek nešto manje od petnaest.
„Imamo otkačenog čoveka na čelu države. On je piroman“, rekao je Fransoa Rufin iz „Nepokorene Francuske“.
„Makronova partija će dobiti i drugi šamar. To je sve. Jedino Levica ostaje kao opcija da se zaustavi Nacionalno okupljanje“, dodao je on.
Zagrevanje za izbore 2027. godine
Leve partije sarađivale su kratko tokom kampanje za parlamentarne izbore 2022. godine, pre nesuglasica oko vođstva i političkih pitanja, poput rata u Gazi.
Radikalna levica prebacuje Socijalistima da ne podržavaju palestinsku stvar i ne osuđuju „genocid“ u Gazi.
Većina posmatrača ocenjuje da Makronova želja da izborima dobije „jasniju sliku“ neće biti ispunjena. Sva je prilika, kažu, da nijedan tabor neće imati apsolutnu većinu.
U Francuskoj su parlamentarni izbori ipak samo zagrevanje za predsedničke koji slede 2027. godine. Jasno je da će desnicu tada predvoditi Marin Lepen u novom pokušaju da se dokopa Jelisejske palate. I jasno je da Makron neće smeti da se kandiduje, kao i da se još ne nazire ko bi mogao biti kandidat centrista.
Sve ostalo nije jasno.
Saudijac koji mrzi islam, pobio je automobilom ljude na božićnom vašaru. Tvrdio je da ga progone, verovao da Angela Merkel zaslužuje smrtnu kaznu... I sada će njegov zločin odigrati ulogu u kampanji pred izbore u Nemačkoj
Četvoro ljudi je poginulo nakon što se helikopter Hitne pomoći srušio na krov bolnice u Turskoj
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Direktor policije Nikola Milina rekao je da će o motivu za napad moći da se govori tek nakon istrage. Hrvatski mediji prenose da je majka ispričala da je njen sin nekoliko puta bio na psihijatriji i da je, navodno, upozoravala lekare da ga zadrže na lečenju, ali da su ga oni ga pustili kući
Najmanje četiri osobe su smrtno stradale kada je Taleb A. automobilom uleteo u masu ljudi u centru Magdeburga. Motivi su za sada nepoznati
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
