Uporedo sa razbuktalim sukobima i porastom globalne nestabilnost padaju istorijski rekordi u trci u naoružavanju
Vlade širom sveta potrošile su ukupno 2.887 milijardi dolara na brodove, avione, rakete i drugo oružje, pokazuju novi podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI). To je najviši nivo vojne potrošnje ikada zabeležen.
„To jasno pokazuje kako zemlje reaguju na aktuelne ratove, tenzije i geopolitičku neizvesnost“, izjavio je Sjao Ljang, istraživač iz SIPRI‑jevog Programa za vojne izdatke i proizvodnju naoružanja, piše DW.
Borbe su se 2025. nastavile u Ukrajini i Gazi, dok su sukobi, poput rata u Sudanu, dodatno doprinosili globalnoj nestabilnosti. „S obzirom na to da su sve te krize i dalje u toku, kao i da su dugoročni planovi potrošnje u mnogim zemljama već zacrtani, ovaj trend će se verovatno nastaviti tokom 2026. godine i kasnije.“
Veliki deo rasta globalne vojne potrošnje u 2025. godini potekao je iz Evrope. Potrošnja na tom kontinentu porasla je za 14 odsto, na 864 milijarde dolara.
Ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine promenila je način na koji evropske zemlje posmatraju sopstvenu bezbednost. Mnoge evropske vlade strahuju da bi Rusija mogla predstavljati širu pretnju, ne samo Ukrajini. Kao odgovor na to, evropske države – naročito članice NATO‑a – povećavaju izdvajanja za odbranu kako bi ojačale svoje vojske i odvratile dalju agresiju.
„To je svakako glavni pokretač“, kaže Sjao Ljang. „Poslednjih godina, ruska i ukrajinska potrošnja bile su ključni faktor u Evropi i one su nastavile da rastu i 2025. Međutim, kada je reč o ukupnoj potrošnji, fokus se sada više pomera ka zemljama srednje i zapadne Evrope, jer njihove militarizacije i planovi potrošnje počinju da se konkretizuju. One su prošle godine zabeležile najveći godišnji rast još od kraja Hladnog rata.“
Budžet za odbranu Španije skočio je za 50 odsto, Poljske za 23, a Italije za 20 odsto.
Nemačka je 2025. dala najviše na vojsku – u Evropi, a na svetskoj listi je na četvrtom mestu. Njen odbrambeni budžet porastao je za 24 odsto, na 114 milijardi dolara. Po prvi put od 1990. godine, nemačka vojna potrošnja premašila je NATO cilj od dva odsto bruto domaćeg proizvoda i dostigla 2,3 odsto. Kako bi to finansirala, nemački parlament je 2025. promenio fiskalna pravila. Vojna potrošnja je izuzeta iz nemačke stroge „kočnice zaduživanja“.
„Ne mislim da vojna sposobnost Nemačke raste onoliko brzo koliko sugerišu same cifre“, rekao je Ljang. „Ali dugoročno gledano, Nemačka postaje vojno snažnija i samostalnija.“
Pored rata Rusije protiv Ukrajine, rast nemačke potrošnje odražava i neizvesnost oko budućih bezbednosnih garancija Sjedinjenih Država. Kao i druge saveznice u NATO, Berlin nastoji da smanji zavisnost od Vašingtona – naročito nakon što je američki predsednik Donald Tramp ponovo doveo u pitanje obaveze saveza u vezi sa kolektivnom odbranom.
Sjedinjene Države su 2025. ostale najveći vojni potrošač na svetu, sa udelom od oko jedne trećine globalne potrošnje za odbranu. Međutim, njihov udeo se postepeno smanjuje još od 2020. godine.
„Ovde se manje radi o tome da najveći potrošači smanjuju izdatke“, kaže Ljang, „a više o široko rasprostranjenim povećanjima drugde, naročito među zemljama srednje snage.“
Neki tvrde da bi ravnomernije raspoređena vojna ravnoteža mogla učiniti svet bezbednijim. Ljang se s tim ne slaže. „To jednostavno znači više oružja i više naoružanja“, kaže on. „Nova trka u naoružanju smanjuje poverenje i povećava rizik od pogrešnih procena“ – a to svet čini opasnijim.
Sjedinjene Države su 2025. na vojsku potrošile 7,5 odsto manje nego prethodne godine – ukupno 954 milijarde dolara. Glavni razlog za ovaj pad jeste to što američki Kongres nije odobrio novu vojnu pomoć Ukrajini, za razliku od prethodne tri godine. SIPRI takvu pomoć ubraja u vojnu potrošnju zemlje donatora.
„Taj trend se već preokreće“, ocenjuje Ljang. „Novi budžet za 2026. godinu, koji je odobrio američki Kongres, ukazuje na veliko povećanje. Sa ratom na Bliskom istoku i rastućim tenzijama u Aziji, ovo usporavanje verovatno će biti kratkog daha.“ Prema podacima Pentagona, samo prvih šest dana rata sa Iranom 2026. godine koštalo je Sjedinjene Države 11,3 milijarde dolara.
I tokom 2025. godine, SAD su nastavile da snažno ulažu u nuklearno i konvencionalno naoružanje, s ciljem da zadrže vojnu nadmoć i odvrate Kinu u indo‑pacifičkom regionu – što je ključni cilj američke strategije nacionalne bezbednosti.
Kina je 2025. ostala drugi najveći vojni potrošač na svetu i povećavala je svoj odbrambeni budžet svake godine tokom poslednje 31 godine – duže nego bilo koja druga zemlja koju SIPRI prati.
Potrošnja je porasla za 7,4 odsto, dok je Peking nastavio sa planom modernizacije svojih oružanih snaga do 2035. godine. Prošle godine Kina je testirala prototipe novih lovaca šeste generacije i približila se raspoređivanju svog nevidljivog bombardera H‑20.
Jačanje kineske vojske ima velike regionalne posledice, ističe Ljang. „Kineska vojna modernizacija i tenzije sa susedima već dugo podstiču veća izdvajanja u regionu, naročito u zemljama poput Japana, Tajvana i Filipina“, kaže on. „Ali 2025. godine radilo se i o promenama u bezbednosnom razmišljanju među američkim saveznicima. Zemlje poput Australije, Japana i Tajvana nalaze se pod sve većim pritiskom da više ulažu u odbranu i da postanu samostalnije.“
Japanska vojna potrošnja dostigla je 62,2 milijarde dolara 2025. godine, što je rast od 9,7 odsto u odnosu na 2024. godinu.
Ovaj porast podržava plan jačanja započet 2022. godine. Širenje raketnih i dron programa ukazuje na veliku promenu, koja Japan vodi ka tome da postane jedan od najvećih vojnih potrošača na svetu.
Indija je 2025. bila peti najveći vojni potrošač na svetu. Njen odbrambeni budžet porastao je za 8,9 odsto, na 92,1 milijardu dolara, uglavnom zbog tenzija sa Kinom.
Međutim, Kina nije bila jedini faktor, navodi Ljang. „Tokom 2025. izbio je i rat između Indije i Pakistana. To je bio značajan činilac i Indija je snažno investirala u vazduhoplovstvo i bespilotne letelice, koje su u tom sukobu široko korišćene.“
Vojna potrošnja neke zemlje kao udeo u njenoj ekonomiji – često nazvana vojnim opterećenjem – pokazuje koliki deo društvenog bogatstva se usmerava na odbranu umesto na druge potrebe. To je jedan od najjasnijih načina da se uporede stvarni ekonomski troškovi vojne potrošnje između zemalja.
Ovo opterećenje poraslo je na procenjenih 2,5 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda u 2025. godini, što je najviši nivo još od 2009. godine. To znači da vlade ne samo da troše više u apsolutnom iznosu, već i da veći deo svoje ekonomske proizvodnje usmeravaju na vojsku.
Takav pomak ima posledice koje prevazilaze bezbednosnu politiku. „To će uticati i na druge oblasti javne potrošnje“, kaže Ljang. „Vlade mogu smanjivati socijalne usluge ili razvojnu pomoć. Dakle, ovde nije reč samo o ratovima i oružju – ovo će imati duboke posledice po čitava društva.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Naša zemlja je opljačkana, ponekad veoma lukavo, uz pomoć zakona“, rekao je mađarski premijer Peter Mađar, govoreći o poslovima za koje tvrdi da su ostali bez odgovornosti
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
