Terorizam
Petoro mrtvih u terorističkom napadu na vašaru u Magdeburgu
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Francuski političari ne mogu da reše kako će izgledati vlada posle prevremenih izbora u julu iz kojih niko nije izašao kao s dovoljnom većinom da obrazuje vladu. Ne mogu da se slože ni oko izbora kandidata za premijera, te je glavna levičarska koalicija gnevna što je Makron odbio njihovog kandidata
Glavna francuska levičarska koalicija je ocenila da predsednik Emanuel Makron ugrožava demokratiju jer je odbio njenog kandidata, iz Novog narodnog fronta, za premijera posle prošlomesečnih izbora, piše Gardijan.
Levičarska koalicija Novi narodni front, nazvana po patriotskoj organizaciji tokom Drugog svetskog rata, osvojila je najviše mesta u Narodnoj skupštini, Makronov centristički savez je bio drugi, a ekstremnodesničarsko Nacionalno okupljanje treće, tako da nema partije sa većinom u donjem domu francuskog Parlamenta.
Levičarska koalicija koja uključuje tvrdu levičarsku partiju Nepokorena Francuska, Socijaliste i Zelene, insistira da novi premijer treba da bude iz njihovih redova zato što je njena poslanička grupa najveća.
Ipak, prema Ustavu Francuske, Makron ima isključivo pravo da imenuje premijera.
Makron je juče odbacio njihov predlog za premijera, državnu funkcionerku Lusi Kastets, i rekao da njegova odluka da odbije vladu koju predvodi Novi narodni front ima za cilj da osigura „institucionalnu stabilnost“.
“Jako rascepkan Parlament ne bi odobrio levičarsku vladu”, rekao je Makron.
On je pozvao lidere levice da pokušaju da postignu saradnju sa partijama izvan njihove koalicije, uključujući i sa predsednikovim centrističkim savezom.
Opozicija neće sastanke sa Makronom, već protest
Levičarske vođe osudile su Makrona i optužile ga da ugrožava francusku demokratiju i odbija izborne rezultate. Socijalisti i Zeleni odbili su da se sastanu sa predsednikom na novoj rundi razgovora danas.
Nepokorena Francuska čije vođe nisu pozvane u Jelisejsku palatu, pozvala je na masovne proteste protiv Makrona. Oni kažu da je on odgovoran za „izuzetno ozbiljnu situaciju“.
„Kako je moguće da smo dostigli takvo negiranje demokratije“, rekla je vođa Zelenih Marin Tondelije u intervjuu za Frans Enfo (France Info).
„U procesu smo gde nam kradu ove izbore“, rekla je ona i dodala da će Novi narodni front odbaciti svaku vladu koja nije levičarska.
Poslanik Nepokorene Francuske Fansoa Rufen rekao je na mreži Iks da „narod mora da skine Makrona u ime demokratije“ i dodao da je on kriv za „haos i nestabilnost“.
Rascep levice?
Neusaglašenost levice vidi se u tome što je Pjer Žuve, generalni sekretar Socijalističke partije, rekao da njegove pristalice neće učestvovati u protestima i nagovestio da su otvoreni za dalje razgovore sa predsednikom.
Nema pravila o tome da Makron mora da imenuje kandidata iz partije koja je osvojila najviše mesta u parlamentu, niti se određuje rok za odluku o mandataru, ali to što nijedan politički blok nije dominantan je bez predsedana u nedavnoj političkoj istoriji Francuske.
Iz Makronove kancelarije saopšteno je prošle nedelje da će imenovati premijera na osnovu konsultacija koje su počele u petak i čiji cilj je kretanje ka „najširoj i najstabilinijoj mogućoj većini“.
Bes kulja i u desnici
Političari s centra, iz desnice i ekstremne desnice nagovestili su da će pokušati da obore svaku vladu u kojoj su članovi iz Nepokorene Francuske.
Makron izgleda spremniji da traži koaliciju koja bi uključila političare iz levog centra sve do tradicionalne desnice.
Makron je prošlog meseca rekao da će zadržati odlazeću centrističku vladu u privremenom svojstvu, da vodi „tekuće poslove“ posebno tokom Olimpijskih igara u Parizu koje su završene 11. avgusta.
Makron je raspisao vanredne parlamentarne izbore nakon teškog poraza svojih centrista na izborima za Evropski parlament u junu kada je trijumfovalo Nacionalno okupljanje.
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Direktor policije Nikola Milina rekao je da će o motivu za napad moći da se govori tek nakon istrage. Hrvatski mediji prenose da je majka ispričala da je njen sin nekoliko puta bio na psihijatriji i da je, navodno, upozoravala lekare da ga zadrže na lečenju, ali da su ga oni ga pustili kući
Najmanje četiri osobe su smrtno stradale kada je Taleb A. automobilom uleteo u masu ljudi u centru Magdeburga. Motivi su za sada nepoznati
Vlada Hrvatske donela je odluku o proglašenju subote, 21. decembra, Danom žalosti u Hrvatskoj zbog tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi Prečko u Zagrebu kada je devetnaestogodišnjak oštrim predmetom povredio učiteljicu i nekoliko učenika, a jedno dete je preminulo
Mnogi naučnici su pokušali da odgonetnu zašto muškarci siluju, ali odgovor uopšte nije jednostavan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve