Nemački ministar Karl Lauterbah kaže da nemačko zdravstvo mora biti bolje pripremljeno za sve izazove pa i za vojne sukobe. Nemačka ima i vojne bolnice, a gradi se i najveća vojna bolnica SAD van teritorije te zemlje
„Bilo bi glupo reći da se ne pripremamo za vojni sukobi da onda opušteno mislimo da zbog toga do njega neće doći“, rekao je nemački ministar zdravstva Karl Lauterbah u razgovoru za dnevnik Neue Osnabriker cajtung, prenosi „Dojče vele (DW)”.
On je time reagovao na pitanje novinara nije li njegova izjava kako se nemačko zdravstvo mora bolje pripremiti za sve katastrofe pa tako i vojne sukobe, širenje panike.
Pre toga je socijaldemokratski političar rekao da se nemački zdravstveni sistem „osim za pandemije, mora bolje pripremiti i za velike katastrofe i eventualne vojne sukobe“. „Sedeti skrštenih ruku nije opcija. Nama je i u zdravstvu potrebna prekretnica pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da bi Nemačka u slučaju napada na neku od zemalja NATO postala čvorište za zbrinjavanje povređenih i iz drugih zemalja“, rekao je Lauterbah.
Svaki lekar mora da zna šta treba da radi
On je rekao da su planovi za prestrukturiranje nemačkog zdravstvenog sistema počeli odmah nakon dolaska sadašnje koalicije na vlast, ali da su ti planovi dobili na težini i aktuelnosti nakon „razbojničkog napada Rusije na Ukrajinu“. U tu svrhu je već pojačana koordinacija između ministarstva odbrane i zdravstva, rekao je ministar i najavio određene zakonske promene do leta.
„U kriznoj situaciji svaki lekar, svaka bolnica svaki lokalna zdravstvena ustanova mora znati šta treba da radi. Potrebne su nam jasne podele obaveza, na primer, kako bi mogli bolje da rasporedimo povređene po bolnicama“, rekao je Lauterbah.
Centralna bolnica Bundesvera u Koblencu
Pored civilnih bolnica, Nemačka ima najveću specijalizovanu Centralnu bolnicu Bundesvera u Koblencu. Zadatak ustanove, osnovane 1957. je pružanje medicinske pomoći vojnicima nemačkih oružanih snaga koji su povređeni ili ranjeni tokom inostranih misija.
Raspolaže sa 506 kreveta, od kojih je 125 rezervisano za civilne pacijente, a zapošljava 1.450 radnika, 260 lekara i farmaceuta. Svake godine u toj bolnici zbrinuto je oko 20.000 pacijenata i obavi se 220.000 ambulantnih tretmana, od kojih su oko 65 odsto civilni pacijenti.
Gradi se najveća bolnica SAD van teritorije te države
A u Vajlerbahu u okrugu Kajzerslauterntrenutno se gradi nova vojna bolnica SAD – za više od milijardu evra. Od toga Nemačka snosi troškove u visini od 151 milion evra. To će biti najveća bolnica SAD van teritorije te države.
Od 1953. vojska SAD ima veliku bolnicu u okrugu Kajzerslautern – „Regionalni medicinski centar Landštul“, ili skraćeno LRMC. S jedne strane, ona obezbeđuje medicinsku negu za oko 50.000 građana SAD u tom regionu. S druge strane, tamo se leče povređeni vojnici SAD koji na obližnji aerodrom vojne baze SAD u Ramštajnu stižu iz vojnih misija širom sveta. Bolnica ima ukupno oko 350 kreveta i ovde radi oko 3.000 ljudi.
2010. godine je saopšteno da vojska SAD razmatra izgradnju nove bolnice. Tražeći lokaciju za to vojska se odlučila za Vajlerbah. Prednost: Nova bolnica će biti mostom direktno povezana sa vazduhoplovnom bazom Ramštajn. Do tada, do bolnice u Landštulu povređeni iz Ramštajna moraju da se voze autoputem. To traje oko 30 minuta. Kada nova bolinca u Vajlerbahu bude počela da radi – to že trajati samo 15 minuta.
Kraj izgradnje – krajem 2027.
Konačna odluka za lokaciju Vajlerbah doneta je 2012, a prvi bageri su izašli na teren 2014. Jer, građevinski radovi su bili neophodni i u široj oblasti oko lokacije: prošireni su pristupni putevi, kao i izlaz na A6 i drugo. Pravi građevinski radovi na američkoj bolnici Veilerbach počeli su u oktobru 2022.
Nakon završetka građevinskih radova, vojna bolnica SAD će imati ukupno 4.680 prostorija, uključujući 120 sala za preglede i devet operacionih sala.
Planirano je da se kompletni građevinski radovi na površini od 90.000 kvadratnih metara i na klinici veličine 600×300 metara završe do kraja 2027. Za sada se sve odvija po planu, utvrđeno je krajem februara 2024.
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
