Kakva je zemlja Somalilend? Zašto ga je Izrael, za razliku od SAD, država EU, Kine i Rusije priznao kao suverenu državu? I zašto je zbog toga izložen snažnoj kritici?
Ne baš iz vedra neba, ali ipak iznenađujuće, Izrael je priznao Somalilend kao suverenu državu. To je de fakto nezavisna država na Rogu Afrike unutar međunarodno priznate Somalije, čija vlada u Mogadišu odlučno odbija nezavisnost tog otcepljenog područja. Somalijski predsednik Hasan Šeik Mohamud na državnoj televiziji je poručio: „Somalija će iskoristiti sva dostupna sredstva da se diplomatskim kanalima suprotstavi izraelskoj agresiji.“
Čini se da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu iznenadio čak i svog najvažnijeg saveznika, američkog predsednika Donalda Trampa. „Priznanje Somalilenda, barem trenutno, nije tema koja je na dnevnom redu SAD“, izjavio je Tramp u telefonskom intervjuu za Njujork post. I pritom upitao: „Zna li iko šta je zapravo Somalilend?“
Šta je zapravo Somalilend?
Današnji Somalilend, koji je prema međunarodnom pravu deo Somalije, uveliko se poklapa s bivšom britanskom kolonijom istog imena. Nakon svrgavanja somalijske vlade u Mogadišu 1991. godine, severni deo zemlje sa glavnim gradom Hargejsom proglasio je nezavisnost.
Ustav „Republike Somalilend“ predviđa demokratski državni poredak na osnovu šerijata; islam je državna religija. Uprkos regionalnim razmiricama među klanovima, područje se, zahvaljujući solidnim državnim strukturama u pogledu snaga bezbednosti, obrazovanja i demokratskih procesa, smatra politički najstabilnijim delom Somalije. Uticaj islamističke terorističke grupe Al Šabab smatra se malim.
Socioekonomski, područje ne stoji mnogo bolje od okolnih zemalja. Većina stanovništva tradicionalno živi od stočarstva. Osim toga, luka Berbera u Adenskom zalivu i novčane doznake Somalijaca koji žive u inostranstvu predstavljaju najvažnije privredne faktore.
Zašto Somalilend odavno nije priznat kao suverena država?
„Ovo priznanje nije samo diplomatska prekretnica, nego i trenutak velike istorijske pravde i moralne jasnoće“, rekao je ministar spoljnih poslova Abdirahman Dahir Adam za izraelski kanal Kan. I politikolozi i stručnjaci za međunarodno pravo tvrde da Somalilend ispunjava sve kriterijume samostalne države: stanovništvo, definisanu državnu teritoriju, vladu i sposobnost uspostavljanja odnosa sa drugim državama. Ipak, skoro sve države mu uskraćuju međunarodno priznanje.
Članice Afričke unije (AU) odbijaju da priznaju Somalilend na osnovu svoje doktrine da se državne granice na kontinentu ne smeju menjati. Pozadina: granice afričkih država uglavnom se zasnivaju na kolonijalnim podelama. Pritom je politički poredak pre kolonizacije jedva uziman u obzir. Zbog toga su etničke tenzije i teritorijalne aspiracije gotovo sveprisutne. Strah je da bi pomeranje jedne granice moglo da pokrene lančanu reakciju.
Iako se vlada Somalilenda, za razliku od drugih u regionu, smatra prozapadnom, zemlje NATO, uključujući i SAD, izričito odbijaju priznanje. Razlog: strahuje se da bi se time oslabila vlada u Mogadišu u odnosu na islamističku miliciju Al-Šabab.
Za Kinu je Somalija partner i uporišna tačka tzv. „Novog puta svile“. Osim toga, Kina odbija separatističke pokrete širom sveta, iz straha da bi stvorila presedan za otcepljene sopstvenih pokrajina. Ni faktički nezavisnu „Republika Kinu“ na ostrvu Tajvan, koja je od 2020. u savezu sa Somalilendom, ne priznaje nijedna svetski relevantna država. U ponedeljak je portparol ministarstva spoljnih poslova u Pekingu ponovio: „Nijedna zemlja ne bi smela iz svojih sebičnih interesa da ohrabruje ili podržava unutrašnje separatističke snage drugih zemalja.“
Rusija od sovjetskih vremena održava bliske odnose sa Somalijom i izbegava sukobe s Afričkom unijom. Separatističke težnje Rusija tretira strogo prema sopstvenim interesima. Tako ruska vlada priznaje „republike“ Abhaziju, Južnu Osetiju, Lugansk i Donjeck.
Kakve međunarodne odnose neguje Somalilend?
Somalilend se od proglašenja nezavisnosti trudi oko međunarodnog priznanja. Najbliže odnose održava sa susednom Etiopijom. Druga najmnogoljudnija zemlja Afrike, sa više od 130 miliona stanovnika, od osamostaljenja Eritreje 1993. godine bori se za siguran pristup moru. U januaru 2024. Etiopija i Somalilend potpisali su memorandum prema kojem bi Addis Abeba bila spremna da prizna Somalilend kao nezavisnu državu u zamenu za pristup Crvenom moru.
Neke zemlje Evropske unije, kao i SAD i Velika Britanija, sa Somalilendom održavaju ograničene političke kontakte i imaju skromnu saradnju u oblasti razvojne politike. Nakon priznanja od strane Izraela, one međutim naglašavaju potrebu nacionalnog jedinstva Somalije.
Ujedinjene Arapske Emirate i Somalilend povezuje vojna saradnja. Zajedničkoj izjavi, u kojoj je više od 20 pretežno muslimanskih zemalja, uključujući Tursku, Saudijsku Arabiju i Egipat, osudilo potez Izraela, Emirati se nisu pridružili. Očigledno, ta država Persijskog zaliva želi da pojača svoj uticaj na Rogu Afrike.
Adenski zaliv, koji se nadovezuje na Suecki kanal, jedna je od najvažnijih brodskih ruta za svetsku trgovinu. Međutim, pobunjenici Huti, koji kontrolišu južni Jemen, kao i somalijski pirati, pobrinuli su se da to bude jedna od najopasnijih morskih ruta na svetu.
Zašto je Izrael priznao Somalilend?
Prema rečima predstavnika izraelske vlade, priznanje je dato „u duhu“ Abrahamovih sporazuma. U sklapanju tih sporazuma je 2020. posredovao američki predsednik Tramp, a oni imaju za cilj političko približavanje Izraela i nekoliko uglavnom muslimanskih država (UAE, Bahrein, Maroko i Sudan). I druge arapske države želele su da slede primer Izraela, ali je to, u svetlu rata u Gazi, prekinuto. Saudijska Arabija je proces i zvanično obustavila.
Za Izrael su saveznici u regionu ključni bezbednosni faktor i zato ta zemlja posebnu pažnju posvećuje Crvenom moru i Adenskom zalivu, tim pre što tamo značajan uticaj imaju Izraelu neprijateljski nastrojeni pobunjenici Huti.
Posmatrači izraelsko priznanje Somalialenda povezuju i sa planovima za trajno preseljenje Palestinaca iz Pojasa Gaze, koje su Donald Tramp i izraelski premijer Netanjahu predstavili u februaru 2025. Prema izveštajima medija, Somalija i Sudan se spominju kao moguća mesta za naseljavanje. Dok je sudanska vlada navela da je odbila takav zahtev, vlade Somalije i Somalilenda tvrde da nisu bile upoznate s takvim inicijativama. Ipak, ministar spoljnih poslova Somalilenda u nedelju je naglasio da vlada u Hargejsi nije pristala na planove o naseljavanju ljudi iz Pojasa Gaze u Somalilendu.
Priznanje Izraela u ovom trenutku posebno je osetljivo, jer Somalija početkom 2026. godine preuzima rotirajuće predsedavanje Savetu bezbednosti UN, koji je u ponedeljak održao hitnu sednicu na tu temu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
