U prvom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj, pobedu je odneo sadašnji predsednik Zoran Milanović, sa osvojenih 49 odsto glasova. Koji je ključ njegove pobede i zbog čega veliki deo građana Hrvatske voli Milanovića
Zoran Milanović (SDP) relativni je pobednik prvog kruga predsedničkih izbora u Hrvatskoj, sa osvojenih 49,11 posto glasova nakon prebrojanih više do 99 posto biračkih mesta, te će se u drugom krugu suočiti s kandidatom HDZ-a Draganom Primorcem koji je osvojio 19,36 posto glasova. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 12.januara.
Milanović je nakon proglašenja rezultata održao govor i zahvalio se na podršci. „Hrvatski ljudi, građani, hvala vam od srca, hvala svim ljudima u svim gradovima, hvala vam na ovih 49 i nešto posto, što za mene nije samo brojka nego zalog, zajednički kalež iz kojeg ćemo piti zajednički.“
Poručio je da će nastaviti da se bori za pravnu državu i protiv uzurpacije vlasti.
Predsednik SDP-a Siniša Hajdaš Dončić ne vidi problem što je njihovom kandidatu Zoranu Milanoviću u „za dlaku“ izmakla pobeda već u prvom krugu i poručuje da će „pobeda u drugom krugu biti i slađa jer će to biti dva poraza Andreja Plenkovića“.
„Ljudi su pokazali šta misle o tome ko je kršitelj institucija i Ustava, a to je Plenković pre svega. Imao je lošeg kandidata, loše upravlja državom i ovo je početak političkog kraja Andreja Plenkovića“, poručio je Hajdaš Dončić.
Pobeda Milanovića je neminovna
„Po broju glasova Milanović ulazi s preko 700 hiljada glasova, a Primorac s oko 300 hiljada, dakle potpuno je jasno da ne postoji ni jedan teorijski model po kojem bi Primorac mogao nadoknaditi tu razliku”, ocenio je politički analitičar Đenero Hini za N1.
Podsetio je i da se HDZ-u dva puta do sada dogodilo da na predsedničkim izborima ozbiljno podbaci – 2000. i 2010. kada im kandidat nije ušao u drugi krug.
Đenero, ipak, ističe da je strašno važno da Milanović nije izabran u prvom krugu.
„Da je izabran, on bi bio plebiscitarni predsednik, a to je u Hrvatskoj bio samo Tuđman i to za pluralizam i demokratiju nije bilo posebno dobro”, kaže Đenero.
Ključ popularnosti Milanovića
U Hrvatskoj nije neuobičajeno da predsednik i premijer dolaze iz dva različita spektra, jedno sa levog, drugo sa desnog, odnosno najčešće jedno iz SDP-a, a drugo iz HDZ. Takvih primera je bilo i u prošlosti, ali predsednici nisu ulazili u dublje sukobe sa premijerom, kao što je slučaj na relaciji Milanović-Plenković.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović najpopularniji je političar u Hrvatskoj, dok je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), partija premijera Hrvatske Andreja Plenkovića, i dalje najjača stranka u toj zemlji, pokazalo je poslednje istraživanje Krobarometra. Ispitivanje je pokazalo i da skoro 80 odsto građana smatra da zemlja ne ide u dobrom smeru, dok 69 odsto ispitanika uglavnom ne odobrava rad Vlade Hrvatske.
Mnogi su, dakle, za Milanovića glasali zbog toga što je opozicija vladajućoj partiji, čiji su mandat, pored sukoba premijera. sa predsednikom, zabeležile afere i korupcija.
U novembru ove godine, Plenković je smenio ministra zdravlja Vilija Beroša koji je prethodno uhapšen. Kancelarija evropskog tužilaštva Hrvatske potvrdila je da je otvorila istragu protiv Beroš zbog nabavke uređaja za bolnicu, koja je vredna gotovo pet milona evra.
Na meti istražitelja se, uz ministra, našlo i nekolicina visokopozicioniranih lekara, među kojima su i direktori nekih bolnica.
Vili Beroš je drugi HDZ-ov ministar, smenjen nakon hapšenja u trenutku dok je bio na dužnosti ministra.
Prvi je bio Darko Horvat, koji je u trenutku hapšenja obavljao funkciju ministra privrede.
Horvat je uhapšen 19. februara 2022. godine, u istrazi koja je uz Horvata obuhvatila i tadašnjeg potpredsednika vlade Borisa Miloševića.
Plenković je tokom svog mandata smenio po hitnom postupku i bivšeg ministra odbrane Maria Banožića, ali zbog saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom.
Smenio je, takođe, uglavnom zbog korupcije više od 30 ministara, dok je njih troje Vladu napustilo zbog odlaska na drugu dužnost.
Izvor:N1
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, dok ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra
Od prodora ruskih tenkovskih jedinica i opšteg haosa do ukopavanja na borbenim položajima, okršaja dronovima i „zona smrti“. Ukrajinski vojnici pričaju kako vide razvoj rata koji je počeo ruskom invazijom 24. februara 2022.
Policija u Londonu privela je Pitera Mendelsona (72), bivšeg britanskog ambasadora u SAD, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj dok je bio ministar, a u okviru istrage o njegovim vezama sa Džefrijem Epstinom. On je nakon saslušanja u policiji pušten uz kauciju, saopštile su vlasti
Skoro godinu dana nakon što je objavila dečju knjigu o suočavanju s gubitkom, Amerikanka Kuri Ričins našla se na optuženičkoj klupi - tužilaštvo tvrdi da ga je supruga ubila zbog novca i nove veze
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
