U prvom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj, pobedu je odneo sadašnji predsednik Zoran Milanović, sa osvojenih 49 odsto glasova. Koji je ključ njegove pobede i zbog čega veliki deo građana Hrvatske voli Milanovića
Zoran Milanović (SDP) relativni je pobednik prvog kruga predsedničkih izbora u Hrvatskoj, sa osvojenih 49,11 posto glasova nakon prebrojanih više do 99 posto biračkih mesta, te će se u drugom krugu suočiti s kandidatom HDZ-a Draganom Primorcem koji je osvojio 19,36 posto glasova. Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 12.januara.
Milanović je nakon proglašenja rezultata održao govor i zahvalio se na podršci. „Hrvatski ljudi, građani, hvala vam od srca, hvala svim ljudima u svim gradovima, hvala vam na ovih 49 i nešto posto, što za mene nije samo brojka nego zalog, zajednički kalež iz kojeg ćemo piti zajednički.“
Poručio je da će nastaviti da se bori za pravnu državu i protiv uzurpacije vlasti.
Predsednik SDP-a Siniša Hajdaš Dončić ne vidi problem što je njihovom kandidatu Zoranu Milanoviću u „za dlaku“ izmakla pobeda već u prvom krugu i poručuje da će „pobeda u drugom krugu biti i slađa jer će to biti dva poraza Andreja Plenkovića“.
„Ljudi su pokazali šta misle o tome ko je kršitelj institucija i Ustava, a to je Plenković pre svega. Imao je lošeg kandidata, loše upravlja državom i ovo je početak političkog kraja Andreja Plenkovića“, poručio je Hajdaš Dončić.
Pobeda Milanovića je neminovna
„Po broju glasova Milanović ulazi s preko 700 hiljada glasova, a Primorac s oko 300 hiljada, dakle potpuno je jasno da ne postoji ni jedan teorijski model po kojem bi Primorac mogao nadoknaditi tu razliku”, ocenio je politički analitičar Đenero Hini za N1.
Podsetio je i da se HDZ-u dva puta do sada dogodilo da na predsedničkim izborima ozbiljno podbaci – 2000. i 2010. kada im kandidat nije ušao u drugi krug.
Đenero, ipak, ističe da je strašno važno da Milanović nije izabran u prvom krugu.
„Da je izabran, on bi bio plebiscitarni predsednik, a to je u Hrvatskoj bio samo Tuđman i to za pluralizam i demokratiju nije bilo posebno dobro”, kaže Đenero.
Ključ popularnosti Milanovića
U Hrvatskoj nije neuobičajeno da predsednik i premijer dolaze iz dva različita spektra, jedno sa levog, drugo sa desnog, odnosno najčešće jedno iz SDP-a, a drugo iz HDZ. Takvih primera je bilo i u prošlosti, ali predsednici nisu ulazili u dublje sukobe sa premijerom, kao što je slučaj na relaciji Milanović-Plenković.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović najpopularniji je političar u Hrvatskoj, dok je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), partija premijera Hrvatske Andreja Plenkovića, i dalje najjača stranka u toj zemlji, pokazalo je poslednje istraživanje Krobarometra. Ispitivanje je pokazalo i da skoro 80 odsto građana smatra da zemlja ne ide u dobrom smeru, dok 69 odsto ispitanika uglavnom ne odobrava rad Vlade Hrvatske.
Mnogi su, dakle, za Milanovića glasali zbog toga što je opozicija vladajućoj partiji, čiji su mandat, pored sukoba premijera. sa predsednikom, zabeležile afere i korupcija.
U novembru ove godine, Plenković je smenio ministra zdravlja Vilija Beroša koji je prethodno uhapšen. Kancelarija evropskog tužilaštva Hrvatske potvrdila je da je otvorila istragu protiv Beroš zbog nabavke uređaja za bolnicu, koja je vredna gotovo pet milona evra.
Na meti istražitelja se, uz ministra, našlo i nekolicina visokopozicioniranih lekara, među kojima su i direktori nekih bolnica.
Vili Beroš je drugi HDZ-ov ministar, smenjen nakon hapšenja u trenutku dok je bio na dužnosti ministra.
Prvi je bio Darko Horvat, koji je u trenutku hapšenja obavljao funkciju ministra privrede.
Horvat je uhapšen 19. februara 2022. godine, u istrazi koja je uz Horvata obuhvatila i tadašnjeg potpredsednika vlade Borisa Miloševića.
Plenković je tokom svog mandata smenio po hitnom postupku i bivšeg ministra odbrane Maria Banožića, ali zbog saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom.
Smenio je, takođe, uglavnom zbog korupcije više od 30 ministara, dok je njih troje Vladu napustilo zbog odlaska na drugu dužnost.
Izvor:N1
Delegacije Rusije i Ukrajine sastale su se u Istanbulu prvi put licem u lice još od marta 2022. godine. Iako nije postignut dogovor o prekidu vatre, usaglašena je razmena 1.000 zatvorenika sa obe strane, potvrdili su zvaničnici. Ukrajina je zatražila razgovore lidera, a Rusija najavila spremnost da ih „razmotri“.
Iako se predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, drže po strani, njihovi pregovarači su seli za isti sto da razgovaraju o primirju
Direktorka Evropske kuće istorije dr Konstanca Icel kaže da je veoma impresionirana hrabrošću studenata iz Srbije
Sastanak je bio zatvoren na medije, a nakon sastanka niko se nije obratio javnosti
Do direktnog susreta Putina i Zelenskog ovog četvrtka neće doći, ali bi nekakvih pregovora Kijeva i Moskve ipak trebalo da bude. Uoči susreta u Istanbulu, podsećamo na dosadašnje pokušaje da se dođe do mira u Ukrajini
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Vanredna sednica Visokog saveta tužilaštva
Tužioci bez zaštite od Vučićevih pritisaka Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
