Klaudija Šejnbaum izabrana je za predsednicu Meksika i time je ostvarila istorijski uspeh, postavši prva žena na čelu države. Bila je na funkciji gradonačelnice Meksiko Sitija i saveznica odlazećeg predsednika Meksika, a poseduje i doktorat iz fizike
Najbliži partner Amerike u trgovini, migracijama, energetici i još mnogo toga, ušao je u istoriju izborom svoje prve žene za predsednika. Sada SAD posmatraju Klaudiju Šeinbaum sa jednim pitanjem na umu: Da li će biti nastaviti putem Lopeza Obradora ili će voditi svoju politiku?
Ona je da najavila kako će nastaviti da jača uspehe koje je postigao Lopez Obrador, dalje nadograđujući programe socijalne zaštite koji su odlazećeg predsednika učinili veoma popularnim.
Šejnbaum je osvojila oko 60 odsto glasova na najvećim izborima u istoriji Meksika, što predstavlja istorijsko dostignuće u većinom katoličkoj zemlji poznatoj po duboko patrijarhalnoj kulturi.
Tome je doprineo program socijalne zaštite levičarske stranke Morena, koji je mnoge Meksikance podigao iz siromaštva.
„Naša dužnost je i uvek će biti da pazimo na svakog Meksikanca bez razlike“, rekla je Šejnbaum u govoru u ponedeljak rano ujutru. „Iako se mnogi Meksikanci ne slažu u potpunosti sa našim projektom, moraćemo da hodamo u miru i harmoniji da bismo nastavili da gradimo pravedan i prosperitetniji Meksiko.“
Pre kandidovanja na predsedničkim izborima, Šejnbaumova je bila gradonačelnica Meksiko Sitija, što je jedna od najuticajnijih političkih pozicija u zemlji, za koju se smatra da otvara put za predsedničku funkciju. Zatim je 2023. godine podnela ostavku, kako bi učestvovala na predsedničkim izborima.
Rođena je u emigrantskoj jevrejskoj porodici, njen otac je pobegao iz Litvanije, a majka iz Bugarske 1940. godine, kako bi izbegli Holokaust. Njena majka Eni Pardo Semo je biolog, a otac Karlos Šejnbaum Joselevic hemijski inženjer. Šejnbaumova je i sama naučnica sa doktoratom u oblasti energetskog inženjerstva.
Studirala je fiziku, doktorirala energetiku i napisala više od 100 radova o energetici, kao i dve knjige o energetici, životnoj sredini i održivom razvoju, pa je zbog toga u javnosti dobila nadimak „la doctora”.
Predstojeći izazovi
Predizbornu kampanju su obeležili napadi u kojima je ubijeno više lokalnih kandidata, a same izbore obeležilo je i nasilje u gradu Kojomeapan u saveznoj državi Puebla, gde je ubijena jedna osoba.
Stalno visoki nivoi nasilja u Meksiku biće jedan od njenih najneposrednijih izazova nakon što Šejnbaumova preuzme dužnost 1. oktobra. U kampanji je rekla samo da će proširiti paravojnu Nacionalnu gardu koju je stvorio Lopez Obrador i nastaviti njegovu strategiju, ciljajući na „društvene bolesti koje mlade Meksikance čine lakom metom za regrutacije od strane kartela“.
Odnosi sa SAD
Zanimljivo je to da i Meksiko i SAD održavaju izbore 2024. godine, što se dešava samo jednom u 12 godina – i dolazi u vreme tranzicije u odnosima dve zemlje.
Nova predsednica će preuzeti dužnost samo mesec dana pre nego što Amerikanci izlaze na birališta u novembru, gde je imigracija glavno pitanje na glasačkom listiću za Džoa Bajdena i Donalda Trampa.
Meksiko je ključni saveznik SAD po raznim pitanjima, od trgovine preko suzbijanja krijumčarenja narkotika do upravljanja migracijama. Sadašnji i bivši američki zvaničnici često su opisivali odnose između predsednika Džoa Bajdena i predsednika Meksika Andresa Manuela Lópeza Obradora kao prijateljski i profesionalna i predviđaju takav odnos sa snovom predsednicom.
Međutim, izbori u Meksiku takođe dolaze u kritičnom trenutku za Bajdenovu administraciju.
Poslednjih meseci SAD su se u velikoj meri oslanjale na Meksiko kako bi pojačale imigracione snage i pomogle u zaustavljanju priliva migracija na južnu granicu SAD. Izbori u Meksiku izazvali su neizvesnost u glavama nekih Bajdenovih zvaničnika o tome šta će se, ako ništa drugo, promeniti sa ključnim partnerom kada je reč o graničnoj saradnji.
Jedno od razmatranja u prozivci nove granične izvršne akcije bilo je da se to uradi posle izbora u Meksiku. Administraciji će verovatno biti potreban otkup i pomoć meksika da izvrši naređenje.
Zvaničnici očekuju da će nova administracija u Meksiku verovatno nastaviti da sarađuje sa SAD na migracijama s obzirom na višegodišnje partnerstvo, ali je nejasno kako bi migranti, a posebno krijumčari, mogli da planiraju svoje sledeće poteze u trenutku promene vlade..
U Iranu je u nemirima poginulo najmanje 2000 ljudi, a stanje u državi podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine. Američki predsednik Donald Tramp poručio je građanima Irana da „pomoć stiže“
Četiri mlade žene i dva muškarca iz Nemačke optuženi su pred Višim pokrajinskim sudom u Diseldorfu zbog „lova“ na neonaciste u Budimpešti. Oni su pripadnici militantne, levičarske grupe „Antifa-Ost“
Ideja Donalda Trampa da Grenland treba da pripadne Sjedinjenim Državama sada je pretočena u zvanični predlog zakona koji je podneo republikanski kongresmen Rendi Fajn
Ekstremno niske temperature beleže se širom Evrope, a u finskoj Laponiji živa u termometru spustila se do -39 stepeni Celzijusa
Nakon gotovo pola veka u egzilu sin poslednjeg iranskog šaha, Reza Pahlavi i njegova porodica, i dalje uživaju podršku delova iranske dijaspore
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile.
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
