Klaudija Šejnbaum izabrana je za predsednicu Meksika i time je ostvarila istorijski uspeh, postavši prva žena na čelu države. Bila je na funkciji gradonačelnice Meksiko Sitija i saveznica odlazećeg predsednika Meksika, a poseduje i doktorat iz fizike
Najbliži partner Amerike u trgovini, migracijama, energetici i još mnogo toga, ušao je u istoriju izborom svoje prve žene za predsednika. Sada SAD posmatraju Klaudiju Šeinbaum sa jednim pitanjem na umu: Da li će biti nastaviti putem Lopeza Obradora ili će voditi svoju politiku?
Ona je da najavila kako će nastaviti da jača uspehe koje je postigao Lopez Obrador, dalje nadograđujući programe socijalne zaštite koji su odlazećeg predsednika učinili veoma popularnim.
Šejnbaum je osvojila oko 60 odsto glasova na najvećim izborima u istoriji Meksika, što predstavlja istorijsko dostignuće u većinom katoličkoj zemlji poznatoj po duboko patrijarhalnoj kulturi.
Tome je doprineo program socijalne zaštite levičarske stranke Morena, koji je mnoge Meksikance podigao iz siromaštva.
„Naša dužnost je i uvek će biti da pazimo na svakog Meksikanca bez razlike“, rekla je Šejnbaum u govoru u ponedeljak rano ujutru. „Iako se mnogi Meksikanci ne slažu u potpunosti sa našim projektom, moraćemo da hodamo u miru i harmoniji da bismo nastavili da gradimo pravedan i prosperitetniji Meksiko.“
Pre kandidovanja na predsedničkim izborima, Šejnbaumova je bila gradonačelnica Meksiko Sitija, što je jedna od najuticajnijih političkih pozicija u zemlji, za koju se smatra da otvara put za predsedničku funkciju. Zatim je 2023. godine podnela ostavku, kako bi učestvovala na predsedničkim izborima.
Rođena je u emigrantskoj jevrejskoj porodici, njen otac je pobegao iz Litvanije, a majka iz Bugarske 1940. godine, kako bi izbegli Holokaust. Njena majka Eni Pardo Semo je biolog, a otac Karlos Šejnbaum Joselevic hemijski inženjer. Šejnbaumova je i sama naučnica sa doktoratom u oblasti energetskog inženjerstva.
Studirala je fiziku, doktorirala energetiku i napisala više od 100 radova o energetici, kao i dve knjige o energetici, životnoj sredini i održivom razvoju, pa je zbog toga u javnosti dobila nadimak „la doctora”.
Predstojeći izazovi
Predizbornu kampanju su obeležili napadi u kojima je ubijeno više lokalnih kandidata, a same izbore obeležilo je i nasilje u gradu Kojomeapan u saveznoj državi Puebla, gde je ubijena jedna osoba.
Stalno visoki nivoi nasilja u Meksiku biće jedan od njenih najneposrednijih izazova nakon što Šejnbaumova preuzme dužnost 1. oktobra. U kampanji je rekla samo da će proširiti paravojnu Nacionalnu gardu koju je stvorio Lopez Obrador i nastaviti njegovu strategiju, ciljajući na „društvene bolesti koje mlade Meksikance čine lakom metom za regrutacije od strane kartela“.
Odnosi sa SAD
Zanimljivo je to da i Meksiko i SAD održavaju izbore 2024. godine, što se dešava samo jednom u 12 godina – i dolazi u vreme tranzicije u odnosima dve zemlje.
Nova predsednica će preuzeti dužnost samo mesec dana pre nego što Amerikanci izlaze na birališta u novembru, gde je imigracija glavno pitanje na glasačkom listiću za Džoa Bajdena i Donalda Trampa.
Meksiko je ključni saveznik SAD po raznim pitanjima, od trgovine preko suzbijanja krijumčarenja narkotika do upravljanja migracijama. Sadašnji i bivši američki zvaničnici često su opisivali odnose između predsednika Džoa Bajdena i predsednika Meksika Andresa Manuela Lópeza Obradora kao prijateljski i profesionalna i predviđaju takav odnos sa snovom predsednicom.
Međutim, izbori u Meksiku takođe dolaze u kritičnom trenutku za Bajdenovu administraciju.
Poslednjih meseci SAD su se u velikoj meri oslanjale na Meksiko kako bi pojačale imigracione snage i pomogle u zaustavljanju priliva migracija na južnu granicu SAD. Izbori u Meksiku izazvali su neizvesnost u glavama nekih Bajdenovih zvaničnika o tome šta će se, ako ništa drugo, promeniti sa ključnim partnerom kada je reč o graničnoj saradnji.
Jedno od razmatranja u prozivci nove granične izvršne akcije bilo je da se to uradi posle izbora u Meksiku. Administraciji će verovatno biti potreban otkup i pomoć meksika da izvrši naređenje.
Zvaničnici očekuju da će nova administracija u Meksiku verovatno nastaviti da sarađuje sa SAD na migracijama s obzirom na višegodišnje partnerstvo, ali je nejasno kako bi migranti, a posebno krijumčari, mogli da planiraju svoje sledeće poteze u trenutku promene vlade..
Dvanaestogodišnja devojčica koja ima i srpsko državljanstvo teško je ranjena u akciji policije u Bohumu pre desetak dana. Okolnosti tragedije još nisu razjašnjene, a to sada postaje i političko pitanje. Šta za sad znamo?
Požar je počeo u sredu popodne u jednoj od osam kula kompleksa Vang Fuk Kort, i brzo se proširio sa jedne na drugu, jer su se zapalile bambusove skele prekrivene mrežom
Predsednik Tramp potvrdio smrt Sare Bekstrom, dok se narednik Endru Volf nalazi u kritičnom stanju nakon oružanog napada u centru grada
Tramp je u prošlosti Nacionalnu gardu koristio za obračun sa izbeglicama i prepucavanje sa političkim protivnicima. Šta će sada biti, kada je pripadnike Nacionalne garde ranio Avganistanac u demokratskom Vašingtonu
Kao nestale se vode više od 270 osoba, 65 ljudi je hospitalizovano, od kojih je 16 kritično, a 25 ima ozbiljne povrede
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
