Kandidati za naslednika pape Franje dolaze sa svih kontinenata. Oni kojima se pripisuju najveće šanse potiču iz Azije, Afrike, Severne Amerike i Evrope.
Pape se biraju u tajanstvenom i strogo ritualizovanom procesu zvanom konklava – ona se održava u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, piše DW.
Pravo glasa imaju samo kardinali mlađi od 80 godina, a u glasanju učestvuje oko 120 kardinala.
Evo nekih od najozbiljnijih kandidata:
Kardinal Luis Antonio Tagle (67, Filipini, načelnik vatikanske kancelarije za evangelizaciju)
Nazivan je „azijskim Franjom“ zbog svog fokusa na socijalnu pravdu, Tagle se u nekim krugovima smatra favoritom i mogao bi postati prvi papa iz Azije – kao što je Franjo bio prvi papa iz Amerike. Na papiru, Tagle ima sve kvalifikacije za papu.
Ipak, njegove šanse mogle bi biti umanjene zbog optužbi za nasilničko ponašanje u organizaciji Karitas internacionalis, globalnoj katoličkoj humanitarnoj mreži, kojom je rukovodio godinama. Sveta stolica ga je smenila sa te funkcije 2022. godine.
Kardinal Pjetro Parolin (70, Italija, državni sekretar Vatikana)
Potencijalni most između različitih frakcija u Crkvi, Parolin je Franjin državni sekretar od 2013. godine i jedan je od vodećih kandidata za papu. Njegova funkcija je druga po rangu u hijerarhiji, odmah posle pape. Konzervativci su ga kritikovali zbog uloge koju je imao u sklapanju sporazuma s Pekingom o imenovanju biskupa u komunističkoj Kini. Njegov izbor vratio bi papstvo Italiji, nakon tri pape koji nisu bili Italijani.
Kardinal Piter Turkson (76, Gana, vatikanski zvaničnik i diplomata)
Potencijalno prvi papa iz subsaharske Afrike. Turkson radi u Gani kao pastor, ali ima i diplomatske veštine i iskustvo u rukovođenju unutar Vatikana. Papa Franja ga je slao u Južni Sudan kao specijalnog izaslanika za mir. Njegova spretnost u komunikaciji, kao i činjenica da dolazi iz regiona gde crkva ima najveći porast članstva, dok u Evropi bledi – dodatno pojačavaju njegov profil.
Kardinal Mark Uele (79, Kanada, bivši načelnik vatikanske biskupske kancelarije)
Kao veteran vatikanskih struktura sa međunarodnim iskustvom, Uele se dugo smatra jednim od glavnih kandidata za papu. Teološki je konzervativan i zato ga tradicionalisti posebno cene. Poslednjih godina našao se na meti optužbi za nedolično ponašanje, ali su one odbačene.
Kardinal Fridolin Ambongo Besungu (65, Kongo, nadbiskup Kinšase)
Nova zvezda iz Afrike. Ambongo kombinuje čvrste tradicionalne stavove sa zalaganjem za socijalnu pravdu. On je važan glas afričke crkve u snažnom usponu. Njegovo otvoreno protivljenje blagosiljanju istopolnih parova podiglo je njegov međunarodni ugled među konzervativcima.
Mateo Cupi (69, Italija, nadbiskup Bolonje)
Često zvan „italijanski Bergoljo“ zbog sličnosti sa papom Franjom, Cupi je „sveštenik sa ulice“ koji se zalaže za siromašne i migrante, i izbegava luksuz — ponekad koristi bicikl umesto službenog automobila. Konzervativne crkvene struje ga možda neće podržati jer je poznat po progresivnim stavovima.
Žan-Mark Avelin (66, Francuska, nadbiskup Marselja)
Poznat je po smislu za humor i bliskom odnosu sa Franjom, naročito u vezi sa imigracijom i muslimansko-hrišćanskim odnosima. Ako bude izabran, Avelin bi bio prvi francuski papa još od 14. veka i najmlađi nakon Jovana Pavla II. Razume italijanski, ali ga ne govori tečno – što može predstavljati problem jer bi ujedno bio i biskup Rima.
Kardinal Peter Erdo (72, Mađarska, nadbiskup Estergom-Budimpešte)
Snažan zagovornik tradicionalnog katoličkog učenja, koji je ipak uspeo da izgradi mostove sa Franjinim progresivnim okruženjem. Bio je jedan od kandidata i tokom konklave 2013. godine. Govori više jezika, uključujući italijanski, iako ga ne smatraju naročito harizmatičnim, mogao bi privući one koji žele stabilno papstvo.
Kardinal Mario Grek (68, Malta, generalni sekretar Biskupskog sinoda)
Na početku karijere bio je konzervativac, a potom je postao vodeći zagovornik Franjinih reformi. Još 2014. godine pozvao je na tolerantniji stav prema LGBTQ+ katolicima – u poznatom govoru koji je i papa pohvalio. Njegova visoka pozicija u Vatikanu i dobre veze sa različitim strujama čine ga ozbiljnim kandidatom.
Kardinal Huan Hose Omelja (79, Španija, nadbiskup Barselone)
Blizak papi Franji, Omelja vodi skroman život uprkos visokoj crkvenoj funkciji. Postao je kardinal 2016. godine, a 2023. se pridružio devetočlanom savetodavnom telu pape. Njegova bliskost s Franjom može biti prepreka ukoliko konklava poželi promenu pravca.
Kardinal Džozef Tobin (72, SAD, nadbiskup Njuarka)
Iako je malo verovatno da će papa biti iz SAD, Tobin je najrealniji kandidat među Amerikancima. Rođen u Detroitu, tečno govori italijanski, španski, francuski i portugalski. Hvaljen je zbog načina na koji je upravljao ozbiljnim skandalom sa seksualnim zlostavljanjem. Poznat je i po otvorenosti prema LGBTQ+ osobama.
Kardinal Anđelo Skola (83, Italija, bivši nadbiskup Milana)
U konklavi 2013. godine, Skola je bio jedan od favorita. Njegove pristalice hvale njegovu teološku oštrinu i dobar ugled među onima koji se zalažu za centralizovaniju crkvu. Međutim, on je premašio gornju starosnu granicu od 80 godina za glasanje u konklavi. Iako je tehnički moguće izabrati papu van izbornog tela, to je retkost u modernom dobu.
Ne treba zaboraviti ni staru izreku: „Mladi kardinali biraju stare pape.“
Taj cinični aforizam odražava tradicionalni obrazac u konklavama – sugeriše da mlađi, ambiciozni kardinali radije biraju starijeg papu – nekoga čija vladavina neće trajati predugo.
