“Digitalna zabluda”, knjiga Džareda Kuni Horvata, povezuje višegodišnji pad rezultata američke dece na standardizovanim testovima sa sve češćom praksom da škole svakom učeniku dodeljuju laptop ili tablet kao zamenu za udžbenike
Knjiga “Digitalna zabluda” (The Digital Delusion) autora Džareda Kuni Horvata pokrenula je inicijativu protiv upotrebe ekrana u školama, kao i veliku debatu u američkoj javnosti.
U decembru ove godine, do tada nepoznati konsultant za obrazovanje samostalno je objavio knjigu i postao vođa grassroot pokreta za ograničavanje vremena provedenog pred ekranima u školama.
Slavni britanski glumac, Hju Grant promovisao je knjigu i napisao preporuku za korice.
Višegodišnji pad rezultata američke dece na standardizovanim testovima, knjiga povezuje sa sve češćom praksom da škole svakom učeniku dodeljuju laptop ili tablet kao zamenu za udžbenike.
Horvat se poziva na naučna istraživanja i tvrdi da učenici bolje uče na papiru i kroz disusiju, te da škole štete deci izlažući ih ekranima.
Roditelji na sastancima školskih odbora dele primerke njegove knjige, a školske uprave oslanjaju se na nju kao na vodič za smanjenje upotrebe tehnologije u školama.
Horvat je, nakon objavljivanja knjige, govorio u Senatu Sjedinjenih Američkih Država i zakonodavnim telima saveznih država.
Dok sve veći broj država ramatra ograničenje vremena provedenog pred ekranima u školama, lokalne roditeljske grupe pozivaju ga na vebinare, kako bi zatražile savet kako da izvrše pritisak na nadležne da se škole vrate štampanim udžbenicima.
“Nema šansi da moja knjiga sama po sebi ima toliki uticaj. Zato mislim da je sve to već postojalo, tinjalo i čekalo trenutak da izbije na površinu. Ljudi su tražili argumente i mislim da je tu knjiga uskočila i rekla – evo šta ste tražili”, rekao je Horvat piše NBC.
Veliki broj roditelja i prosvetnih radnika u Americi se zalaže za orgraničeno korišćenje tehnologije u obrazovanju, odnosno “EdTech” alata, a knjigu koriste kako bi pridobili druge članove zajednice i školske rukovodioce.
EdTech obuhvata primenu tehnologije, softvera i digitalnih alata u obrazovne svrhe. Ima cilj da transformiše i unapredi proces učenja, predavanja i administracije, a obrazovanje učini pristupačnijim, personalizovanijim i efikasnijim.
Nacionalna direktorka roditeljske i aktivističke organizacije “Škola bez ekrana” (School Beyond Screens) i majka iz San Dijega, Džodi Keron za NBC kaže da često kada govore o ovoj temi imaju osećaj da nisu dovoljno stručni i da im zato ova knjiga, koju je napisao neko sa iskustvom u obrazovanju i neuronauci, dala mnogo veći kredibilitet da govore o onome što su kao roditelji primećivali i doživljavali.
Nakon čitanja knjige, administratori jedne škole u Severnoj Karolini pokrenuli su eksperiment “tech-free” u okviru kojeg učenicima dva dana nedeljno nije bilo dozvoljeno da koriste laptopove.
Paralelno sa pokretom za deekranizaciju obrazovanja u SAD-u se otvaraju i AI škole.
The Guardian donosi priču o “Alfa školi” (Alpha school), privatnoj AI školi u San Francisku, koja tvrdi da njihovi učenici mogu učiti dva puta brže od učenika u tradicionalnim školama.
Nastava na klasičnim predmetima, kao što su istorija i matematika, odvija se dva sata dnevno, individualno, na ekranima, koristeći softver koji se prilagođava tempu i stilu učenja učenika. Nastavnik više nije neko ko prenosi znanje, već trener na terenu koji obučava decu da koriste tehnološke inovacvije.
Knjiga je izazvala žustru raspravu, od komentara na LinkedIn-u do sastanak školskih odbora i vebinara.
Horvat piše da učenici koji koriste računare najmanje šest sati denvno postižu 66 poena niže rezultate od učenika koji ih uopšte ne koriste, na testu PISA (Programme for International Student Assessment), globalnom testu postignuća, a svakodnevno korišćenje računara u školi takođe je povezano sa slabijim rezultatima iz matematike i prirodnih nauka na standardizovanima procenama iz studije TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study). On kaže da bi škole više dobile kada bi više ulagale u klima uređaje, nego u laptopove.
Za one koji su zagovornici tehnologije u školama, knjiga je postala problem, zbog velikog broja roditelja koji su pročitali knjigu i traže da se promeni način učenja.
Izvršni direktor neprofitne organizacije koja savetuje škole o upotrebi tehnologije, Ričard Kulata za NBC kaže da je knjiga izazvala mnogo više uzaludnog vremena provedenog u raspravama o pogrešnoj temi, jer povezuje pad rezulatata na testovima sa obrazovnom tehnologijom.
“To je ogromno mešanje korelacije i uzročnosti. On izvodi zaključak koji ne postoji, a razlog zašto je ovo toliko opasno jeste to što, kada pogledate šta se zapravo dešava, mnogo je verovatnije da postoje druge stvari koje to uzrokuju. Mentalno zdravlje ima veći uticaj”, rekao je Kulata. Iako, kaže da je očekivao da će doći do svojevrsnog “obračuna” oko obrazovne tehnoglogije, nakon što su škole u velikoj meri, tokom pandemije Kovid-19, trošile novac na uređaje i softvere koji nisu bili dovoljno provereni.
Horvat se u svojoj knjizi poziva na mnoge argumente iz različitih istraživačkih centara, čija istraživanja pokazuju prednost čitanja štampanih knjiga i pisanja rukom u odnosu na rad na ekranu.
Predsednica Američke federacije nastavnika, drugog najvećeg prosvetnog sindikata u SAD, Randi Weingarten, u svom govoru u kojem je pozvala na ograničenje tehnologije u školama, označila je Horvata kao “vodećeg istraživača”, piše NBC.
Knjiga je zadobila veliku popularnost u Americi, citira se na sastancima školskih odbora, a i sam Horvat kaže da je vreme u kojem je izašla bilo savršeno jer su nedavno počele da se organizuju grupe roditelja koje vrše pritisak na škole da smanje vreme koje ušenici provode pred ekranima.
Horvat je master zavšio na Harvardu, gde je proučavao kako mozak uči, a doktorirao je filozofiju u oblasti kognitivne neuronauke na Univerzitetu u Melburnu u Australiji. Autor je i urednik knjiga iz oblasti neuronauke, a više od decenije piše kako mozak funkcioniše u obrazovnim kontekstima.
“Digitalna zabluda” trenutno je najprodavanija knjiga na Amazonu u kategoriji obrazovne psihologije.
Horvat je rekao da planira da se u proširenom izdanju koje izlazi ovog leta osvrne na mnoge od kritika. On priznaje da neke obrazovne tehnologije, poput softvera za podučavanje koji se prilagođava potrebama učenika, zaista pokazuju pozitivan uticaj na učenje.
Međutim, za mnoge druge proizvode obrazovne tehnologije, kaže da nema dovoljno istraživanja koja bi pokazala poboljšanja u poređenju sa tradicionalnim metodama.
“Da ja vodim školu, sve bih ukinuo već sutra. Ljudi bi pitali – šta bi uradio? Ja bih rekao da sve to već imamo. To su udžbenici, papir i olovka. Nije stvar u tome da se izmišlja nešto novo, već da se vratimo onome što bolje funkcioniše”, rekao je Horvat.
Planira da napiše još najmanje dve knjige. Jedna će se baviti pitanjem da li genijalnost može naučiti, a druga je “Plan učenja” (The Learning Blueprint) u kojoj želi da prenese sve što je ikada saznao o učenju.
„Ono što me pokreće svako jutro jeste pitanje: kako ljudska bića uče?“, rekao je on.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Vlada Petera Mađara ima u parlamentu dvotrećinsku većinu. To joj otvara mogućnost da ustavnim promenama stvori uslove za radikalan obračun sa zaostavštinom Viktora Orbana, sa njemu lojalnim ljudima koji se nalaze na ključnim mestima u državi
Američka vojska pokrenula je drugi talas napada na Iran, nakon napada u sredu u ranim jutarnjim satima čiji cilj je bilo ostrvo u blizini Ormuskog moreuza. Teheran odgovara odlučnim parolama
U mnogim zemljama širom sveta Kina se prvi put doživljava pozitivnije nego Sjedinjene Američke Države. Gde je došlo do prekretnice
Prošlog utorka, 7. jula 2026, sudsko veće apelacionog suda u Parizu izreklo je drugostepenu presudu u postupku protiv Marin le Pen i još 11 kooptuženih iz njene ekstremnodesne stranke Nacionalno okupljanje (RN) zbog “lažnih asistenata”, evroposlanika RN. Reč je o dobro razrađenom sistemu pronevere javnih sredstava EU u korist sitnosopstveničkih partijskih interesa najužeg kruga oko same Le Penove. Nisu se uplašili politički analitičari, ali i specijalisti prava i javnog prava, da presudu nazovu “istorijskom”
Srpski fudbal je, uprkos svemu lošem što ga okružuje, duboko utemeljen, pa i dalje niču brojni talenti i formiraju se perspektivne generacije. Razvaljen sistem, međutim, nije u stanju da ih pravilno usmerava, okuplja i štiti, tako da smo postali svojevrsni šampioni u rasipanju i bagatelisanju nadarene omladine
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
