Ukrajinski gradić Berislav mesecima je pogođen nečuvenim talasima napada ruskih dronova. Prema istraživanju DW, posebno često su mete – civili.
Volodimir Kindrat i njegova žena Ljubov ne mogu da zaborave zvuk drona koji se približava. To preteće zujanje su 7. februara slušali čitavog dana. Skoro su se navikli na to, a onda su dva drona natovarena eksplozivom napala njihovu kuću.
„Video sam kako dronovi pogađaju našu garažu“, priča Volodimir Kindrat. Vrata garaže i porodični automobil su pritom teško oštećeni.
„Izgledalo je kao da vojnici igraju kompjutersku igru“. Tako Ljubov opisuje napad. „Ali u stvarnom životu“, upada joj Volodimir u reč. A ona dodaje: „I sa živim ciljevima.“
Napadi dronovima na civile
Posle ovog šoka Kindratovi su zajedno sa odraslom ćerkom pobegli iz Berislava, varoši na jugu Ukrajine.
Između septembra 2023. i jula 2024., Berislav je bio izložen nečuvenoj seriji ruskih napada dronovima. U tom periodu ukrajinske vlasti zabeležile su više od 120 napada u kojima je 16 ljudi ubijeno, a povređeno ih je više od 130. Prema tim podacima, svi su bili civili.
Investigativni tim Dojče velea (DW) nekoliko meseci je ispitivao mnoštvo izveštaja i javno dostupnih informacija. Dve nevladine organizacije su pritom pomagale timu pri analizi podataka: Projekat Eyes on Russia, koji je osnovao britanski Centre for Information Resilience, kao i Ukrajinski arhiv (Ukrainian Archive) nemačke nevladine organizacije Mnemonic.
Tim nije mogao da istražuje u samom gradu. Zbog stalne opasnosti ukrajinska policija je zabranila pristup. Međutim, analiza podataka kao i razgovori sa svedocima ukazuju na to, da je moguće da su ruski vojnici sistematski upotrebljavali dronove protiv civila.
Većina stanovnika je pobegla
Berislav se nalazi na severnoj obali Dnjepra, u blizini Hersona. Ubrzo nakon invazije u februaru 2022. ruske snage su zaposele grad Herson i okolna naselja, među kojima je bio i Berislav. U jesen 2022. ukrajinska vojska je preotela to područje, a ruske trupe su morale da se povuku na drugu obalu Dnjepra.
Od tog trenutka počeli su masovni ruski napadi na Berislav, granatiranjem, navođenim bombama i dronovima. Veliki deo grada je razoren i najveći broj od nekada 11 000 stanovnika je pobegao. Ostali su uglavnom stariji ljudi.
FPV-dronovi kao oružje
Broj napada dronovima u Berislavu je naglo porastao u jesen 2023. Pritom su najčešće korišćeni takozvani FPV-dronovi (FPV, first person view, pogled iz prvog lica), natovareni eksplozivom.
Te dronove su na početku koristili uglavnom piloti-amateri. Imaju kameru. Uz pomoć specijalnih naočara ili monitora, pilot prati let u realnom vremenu. Tako se može posmatrati cilj iz blizine i usmeriti dron s većom preciznošću.
Broj takvih dronova se tokom 2023. naglo povećao na obe strane. „U svakom trenutku na nebu iznad Ukrajine verovatno operišu na desetine hiljada FPV-dronova“, objašnjava Semjuel Bendet iz programa studija Rusije američkog trusta mozgova Center for Naval Analyses.
Pilot može da izbaci eksplozivni teret na cilj ili da dron usmeri na njega.
Dronovi koji love ljude
I Džuen, saradnik humanitarne organizacije World Central Kitchen, koji je dopremao hranu u Ukrajinu, ima neprijatno iskustvo s dronovima. On ne želi da mu se prezime objavi. U januaru ove godine dovezao je pomoć u Berislav. Na povratku iz grada iznad njegovog vozila se pojavio dron. „Ne znam koliko dugo me je dron lovio. Strašno sam se uplašio“, ispričao je on za DW.
Dva francuska saradnika švajcarske humanitarne organizacije HEKS ubijena su 1. februara u napadu drona u Berislavu. Četiri saradnika su ranjena. Jedan od preživelih je izjavio da su ih „dronovi lovili“.
Organizacija je saopštila da je jedno od dva vozila napao dron, iako su vozila bila vidljivo označena kao deo humanitarnog konvoja. Kada su saradnici požurili da pomognu ljudima u napadnutom vozilu, dronovi su napali i njih. I drugi svedoci govore o sličnoj praksi koja se zove „Double Taps“, dvostruki udarac. Drugi napad se usmeri na ljude koji prvi pritrče u pomoć.
„FPV-dronovi nikada ne iščezavaju, stalno lete nad gradom“, kaže Valerij Bjelij, zamenik šefa okružne policije u Berislavu. Sreli smo ga u selu koje je izvan dometa dronova. On je tu izrazio strašnu sumnju: „Oni vežbaju na Berislavu, treniraju na civilima“. On kaže da su njegovi saradnici već više puta bili izloženi napadima dronova kada su hteli da pomognu žrtvama, ili da dokumentuju napade.
Vojni i civilni ciljevi
Međunarodno humanitarno pravo zabranjuje ciljane napade na civile. I zapovednici i obični vojnici su dužni da razlikuju vojne i civilne ciljeve. Oni moraju da „preduzmu sve moguće mere da bi šteta za civilno stanovništvo bila što manja“, kaže britanski advokat Vejn Džordaš koji se specijalizovao za slučajeve ratnih zločina i savetuje ukrajinsko pravosuđe. „Dronovi nisu izuzetak“, kaže on.
Džordaš naglašava da bi kod preciznog oružja kao što su FPV-dronovi koji napadaču omogućavaju da vidi cilj u realnom vremenu, „prostor za nesrećne slučajeve, kao i za kolateralnu štetu, trebalo da bude mnogo manji“. Dodaje da postoji „mnogo jasnija polazna osnova da se zaključi kako je reč o ratnom zločinu“ ako civilne ciljeve redovno pogađaju takvim oružjem.
Napadi s druge obale Dnjepra
Ne može nedvosmisleno da se utvrdi ko je odgovoran za napade dronovima. DW je na osnovu prosečnog dometa i mogućeg pravca odakle su verovatno lansirani, mogao da lokalizuje uzletišta. To su Kahovka i Nova Kahovka, koje se nalaze naspram Berislava na drugoj obali Dnjepra.
Tamo je stacionirano nekoliko ruskih jedinica, među kojima su 10. specijalna brigada, 205. motorizovana pešačka brigada i dobrovoljački bataljon BARS-33, nazvan po sovjetskom heroju iz Drugog svetskog rata Vasiliju Margelovu.
Malo se zna o aktivnostima koje preduzima 10. specijalna brigada, koja je inače potčinjena vojnoj obaveštajnoj službi GRU. Ali, poznate su pojedinosti jednog napada dronom. Tužilaštvo u Harsonu otvorilo je istragu protiv jednog pripadnika te jedinice na osnovu prisluškivanog razgovora koji je on vodio s pretpostavljenim. Tužilaštvo mu stavlja na teret da je maja 2023. u okrugu Berislav namerno napao dronom dva civila.
Navodno „nema civila“ u tom kraju
U oblasti Kahovke 205. motorizovana pešadijska brigada odavno je angažovana. Na Telegramu javno priznaje nekoliko napada dronovima u Berislavu, pri čemu su najčešće mete bila vozila. „Sva su uništena“, napisao je pilot drona na toj društvenoj mreži. On tvrdi da nema civila u tom kraju. Pravnik Vejn Džordaš kaže da time taj vojnik sam sebe optužuje, pošto ne čini ništa da izbegne civilne žrtve. Faktički „on odlučuje, da je svaki pojedinac legitimna vojna meta“.
Test novog drona
Dobrovoljački bataljon BARS-33 je od proleća 2023. angažovan u okolini Kahoveke i Nove Kahovke. Izgleda da ta jedinica ima težište na ratovanju dronovima. U pozivu za pristupanje jedinici ona posebno vrbuje pilote za dronove.
Bataljon je osnovao Vladimir Saldo, guverner ruskih okupacionih vlasti u oblasti Harsona. Oktobra 2023. je objavio da BARS-33 ima novi dron pod nazivom „Veles“.
U video-zapisu na Telegramu vide se napadi koje i tim dronovima vrše pripadnici jedinice BARS-33 u okolini Berislava.
Sankcije protiv proizvođača drona
Firma Aero-hit iz ruskog dalekoistočnog grada Habarovsk proizvodi taj dron. Firma je tesno povezana s uticajnim ruskim političarem Konstantinom Basjukom, koji podržava BARS-33. Basjuk je predstavnik ilegalno pripojene ukrajinske Hersonske oblasti u ruskom Savetu Federacije u Moskvi i stalno reklamira dobrovoljački bataljon. I Saldo i Basjuk su pod zapadnim sankcijama.
U junu je Ministarstvio finansija Sjedinjenih Američkih Država uvelo sankcije Aero-hitu s obrazloženjem da su „ruske trupe stacionirane u Hersonu upotrebljavale dronove Veles protiv ukrajinskih ciljeva“.
Šef firme Viktor Jacenko se u jednom intervjuu hvalio sa „400 uspešnih borbenih upotreba“ dronova i dodao da sankcije neće nauditi proizvodnji. Objasnio je da je „glavna mušterija“ dobrovoljački bataljon BARS-33. Kada je firma bila suočena s rezultatima ovog istraživanja, saopštila je da „nije vojno preduzeće i da ne sarađuje s Ministarstvom odbrane“.
Bez izjave
Ne može da se nedvosmisleno utvrdi ko je naredio i izvršio napade na civile i civilnu infrastrukturu u Berislavu i okolini.
Naše istraživanje upućuje na to da bi tri navedene jedinice mogle biti odgovorne za napade. DW je zatražio izjave od ruskog Ministarstva odbrane, političara Vladimira Salda i Konstantina Basjuka, od dobrovoljačkog bataljona BARS-33, kao i od adminstratora dva kanala na Telegramu. Ali, niko od njih nije odgovorio na pitanja.
