Kampanja u devetoj deceniji

Za “Vreme” iz Njujorka

Na jednoj od kasa Pabliksovog supermarketa u Koral Gejblsu, luksuznom predgrađu Majamija sa porodičnim kućama skrivenim iza dugih redova palmi, kupci koji su nedavno stajali u redu za plaćanje mogli su da vide jednog vremešnog građanina kako usporenim pokretima stavlja robu u kese dok se drugom rukom pridržava za ivicu pulta. Misleći da je reč o beskućniku kome je dojadilo da moli ispred prodavnice za par dolara, mušterija je to prisvajanje stvari neko vreme tolerisala, ali kako se gomila onoga što je već bilo plaćeno smanjivala, zamolila je kasirku da je zaštiti od tog nasrtljivca, na šta je prodavačica, sa ljubaznim smeškom, objasnila da starac zapravo pomaže u pakovanju robe, za šta dobija platu.

foto: ap

TRAMP I MILIJARDE

Verovatno bi Pabliksu bilo lakše da ima nekog okretnijeg za taj posao, ali to niko od onih koji su nestrpljivo čekali da plate nije smeo da izgovori, diskriminacija na osnovu godina strogo je zabranjena, a u prodavnicama rade oni koji se mogu naći na tržištu radne snage.

Stoga i nije neobično što će se u predsedničkoj utrci, po svemu sudeći, sučeliti dva najstarija kandidata u istoriji američkih izbora za Belu kuću, Džozef Bajden i Donald Tramp, bez obzira što u ušima birača odzvanjaju reči iz izveštaja specijalnog tužioca Roberta Hura da je prvi “stariji čovek sa lošim pamćenjem”, mada ih ništa manje ne plaše reči ovog drugog kako ne bi zaštitio članice NATO koje ne plaćaju svoje račune, već bi ohrabrio Rusiju da im radi “što god želi”. To je ono što u ovom trenutku nudi politički market koji pokazuje da Tramp u nekim državnim poslovima trenutno ima više uticaja od samog Bajdena.

To se pre svega odnosi na bezbednosni paket pomoći od 95 milijardi dolara za Ukrajinu, Izrael i Tajvan koji je predsednik prosledio Kongresu na usvajanje još u oktobru 2023. godine. Nakon dugih, mučnih pregovora, odmora, pauza, praznika i republikanskih uslovljavanja, predlog zakona je nedavno usvojen u Senatu, ali će tu, ako se nešto suštinski ne promeni, biti i kraj njegovog puta jer predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson odbija da ga stavi na glasanje. Zašto? Zato što Donald Tramp zove telefonom republikance koji sede u Kongresu, nagovara, preti, ucenjuje i tako odlučuje o glavnom prioritetu američke spoljne politike, zbog čega ova zemlja gubi kredibilitet u očima svojih saveznika, jer nije u mogućnosti da ispuni data obećanja.

Slično je i sa dogovorom o bezbednosti južne granice gde je tokom proteklih jedanaest meseci uhapšeno čak dva miliona ljudi zbog ilegalnih prelazaka. Republikanci su neprekidno ponavljali kako je donošenje oštrijih propisa o azilu uslov za usvajanje paketa pomoći Ukrajini, a kada su demokrate pokazale spremnost da se dođe do kompromisa, oni su odustali od svega toga, a pomenuti Džonson je poručio da je predlog zakona koji su napravili “slab” i nedovoljan da se okonča “katastrofa na granici koju je stvorio predsednik”. Zbog čega on to govori? Zato što je Tramp više puta poručio republikancima koji su želeli da podrže ovaj predlog da će im prilikom sledećeg reizbora za mesto u Kongresu postaviti stranačke protivkandidate, pa će nakon toga ovu zgradu moći da gledaju samo spolja, zajedno sa turistima.

Tako su članovi Predstavničkog doma drugu godišnjicu ruske agresije na Ukrajinu, kojoj je više puta obećana pomoć “dogod to bude trebalo”, dočekali na dvonedeljnom odmoru, dok oni kojima su pružana takva uveravanja, grcaju pod napadima ruskih snaga bez dovoljno oružja, municije, projektila i novca za održavanje ekonomije devastirane ratom. Ukrajina je dobila toliko vojne pomoći Amerike da ne izgubi rat, ali nedovoljno da pobedi u sukobu.

Ako to može da bude Kijevu neka uteha, oni koji sede u Kongresu vratiće se na svoja mesta samo dva dana pre isticanja roka za delimično zatvaranje vlade, zbog čega je predsednik Bajden sazvao hitan sastanak sa ključnim liderima Kongresa. Otežavanje normalnog funkcionisanja države proverena je republikanska strategija, jer smatraju da će zbog toga građani kriviti one koji su na vlasti. Tu sliku republikanske moći da tankom većinom u Predstavničkom domu onemogućavaju sprovođenje ključnih državnih prioriteta, dodatno pojačava nizak stepen podrške koju uživa predsednik Džozef Bajden.

PLATE I REJTINZI

Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Si-En-En pokazuje da Bajdena trenutno podržava svega 39 odsto birača, što je manje od onoga koliko je imao Tramp u istom periodu svog mandata. Suvišno je podsećati kolika je bila popularnost prethodnog predsednika i kako je prošao na izborima sa oskudnim poverenjem građana. Paradoksalno, Tramp trenutno vodi ispred Bajdena, tako da bi za njega, ukoliko bi se sada održali izbori, glasalo 49, dok bi se za Bajdena odlučilo 45 odsto glasača. Naravno, i demokrate i republikanci priželjkuju pobedu kandidata svoje partije, ali bi, što je posebno zanimljivo, neki od njih bili spremni da glasaju sa suparničkog kandidata ukoliko njihova stranka bude nominovala Trampa ili Bajdena. Zbog čega je popularnost aktuelnog predsednika tako niska, niko ne zna da objasni.

Svi ekonomski parametri su dobri, stopa nezaposlenosti je neznatna, otvaraju se nova radna mesta, inflacija se usporava, cene više ne divljaju, ali građani i dalje nemaju osećaj da su stvari pod kontrolom. Istraživanje raspoloženja potrošača Univerziteta u Mičigenu ukazuje na stalni progres, ali brojke neumitno govore da je osećaj sigurnosti kupaca tek na pola puta između onoga kako je bilo pre izbijanja pandemije i najgoreg perioda tokom 2022. godine. Bolna iskustva neizvesnosti teško se zaboravljaju, postoji ogroman raskorak između stanja stvari i percepcije građana, tako da se vrlo često može čuti kao je ekonomija bila u boljem stanju za vreme Trampove vladavine, što suštinski nije tačno. Gorivo je sada skuplje, rente su otišle gore, za hranu se plaća mnogo više, ali su porasle i plate. Ne onoliko koliko i troškovi života, ali je iluzorno očekivati da će galon benzina bilo kada više moći da se kupi za manje od jednog dolara. Ta vremena su zauvek prošla, Donald Tramp, niti bilo ko njemu sličan, to ne može promeniti, bez obzira što se konzervativni krugovi, koji dele njegova uverenja, trude da vrate stvari unazad.

Tako je Vrhovni sud Alabame, gde su sudije republikanci, nakon tužbe zbog jednog incidenta u kome su polomljene epruvete za vantelesnu oplodnju, presudio da se zamrznuti embrioni mogu smatrati decom. Bez obzira što je medicina precizno opisala sve faze trudnoće, sudija Džej Mičel pozivao se u svojoj odluci na religiozne knjige i delove Ustava koji govore o pravima nerođene dece. Nekoliko klinika zbog toga već je zatvorilo vrata pacijentima koji su prethodno potrošili hiljade dolara na preglede i lekove. Ako bi parovi iz Alabame otišli par stotina kilometara dalje u drugi deo zemlje i ostvarili svoje pravo da budu roditelji, mogu da se nađu na udaru lokalnih zakona, kao što i oni koji žele da prekinu trudnoću u državama gde je to zabranjeno, rizikuju da odgovaraju ako to obave u susedstvu.

Ako bi se sledila ta logika, izgleda da bi stanovnici predgrađa Sinsinatija koja se nalaze u Indijani, mogli da se nađu na sudu zbog pušenja marihuane koja je legalna u predgrađima tog istog grada u susednom Ohaju. U Americi postoji ogroman broj stvari za kojima zaostaje ostatak sveta, ali i ostataka nečega čega su se oslobodile mnogo zaostalije zemlje.

PAMĆENJE I RASUĐIVANJE

Šanse za sučeljavanje Trampa i Bajdena još su veće nakon što je Tramp ubedljivo pobedio Niki Hejli na stranačkim izborima u Južnoj Karolini, njenoj državi, gde nikada do sada nije izgubila izbore i tako samo dokazao da će osvajati najveći broj glasova sve do kraja izbora za republikanskog predsedničkog kandidata. Jedina prava prepreka za njega može da bude federalna optužnica za prekrajanja izbornih rezultata pred sudom u Vašintonu, mada i Bajden još nije konačan izbor svoje partije jer se sve češće čuju glasovi demokrata da će možda morati da potraži drugog kandidata.

Moguće je da Bajden povremeno ima probleme sa memorijom, ali ne i sa prosuđivanjem, tako da su predsednički izbori istovremeno odluka da li će se na čelu zemlje naći neko ko govori da bi podsticao svetskog diktatora da napada američke saveznike, i tako dodatno ojačati konzervativne krugove koje već zahtevaju stvari poput opšteg ograničenje prava na abortus, na čijem je tragu i presuda Vrhovnog suda Alabame.

Važno je pamćenje, ali jedino razmišljanje može da poštedi građane Amerike od zaključka da su oba predsednička kandidata zapravo stariji za devet meseci od onoga što im piše u potvrdama o rođenju, uključujući onog vremešnog radnika Pabliksa, koji tempom čoveka u dubokim godinama polako slaže robu u kese kupaca, jer ne želi da moli ispred vrata prodavnice za par dolara.