„Izvinite, možete da mu kupite ovo?“, kaže mi u Lidlu neki klinac, možda mu je 14 ili 15 godina.
Ali, šta je „ovo“? Neko ogromno čudo, vidim ima fitilj. Kaže, treba mu za doček, a ne prodaje se maloletnicima. Pruža pare. „Ne mogu da ti kupim“, kažem, „to ti ne treba u životu.“
Priznajem, već sam pazario maloletnicima po prodavnicama u Bonu igrice i filmove, ali eksplozivne naprave vala neću.
I mi smo kao klinci na tezgama kupovali petarde, one bledo zelene, relativno male. I junačili se, držali ih u rukama kad pucaju, rizikovali da ostanemo bez prsta i oka.
Ali za Nemce smo trećeligaši. Njihov fetiš prema vatrometu, petardama i eksplozijama u novogodišnjoj noći teško je i opisati.
Čekanje na mrazu
Videli ste sigurno ljude u Srbiji i drugde kako se u diskontu otimaju za jeftinu piletinu ili ćevape sa popustom. Jednom su se stariji sugrađani u Beogradu maltene tukli za besplatne sadnice japanske trešnje.
Ali, da li ste ikad videli stotine tinejdžera kako po pomrčini stoje ispred filijala Lidla koje se još nisu otvorile, a onda kreću u pogibeljni juriš na – vatromet?
Ako niste, ovih dana je prilika. Pun je internet snimaka tog ludila.
„Stojimo ovde od četiri sara“, rekao je jedan osamnaestogodišnjak reporteru lokalnog lista u Gladbeku na zapadu Nemačke. Bilo je to ispred Lidla, na minus dva Celzijusa.
Istina, da ne budemo nepravedni prema Nemcima – jagma je bila još jača u pograničnim gradovima gde su nahrlili i stranci da nabave relativno jeftini vatromet i moćne eksplozivne naprave.
Biznis težak 180 miliona
Trgovci pričaju o ljudima koji daju hiljade evra za rakete i petarde. Ukupno su Nemci u prošle dve godine trošili po 180 miliona evra za novogodišnji vatromet.
To je došlo posle dve mršave pandemijske godine. Pre toga, 2019. godine, suma je iznosila „samo“ 133 miliona evra.
U novogodišnjoj noći to izgleda ovako: Skupe se drugovi ili cele porodice – dakle i matori ljudi – i ispaljuju, gruvaju po barem pola sata. To se dešava na skoro svakom ćošku.
Pošten svet, koji bi možda i prespavao ponoć, to gleda sa balkona koji se brzo obavijaju smradom dinamita. Ili grli svoje pse i mačke da ne bi dobili infarkt. Posebno su sluđena deca sa autizmom.
Strašne posledice
Novogodišnja raspucanost odgovorna je za jedan odsto svih finih čestica koje se tokom godine emituju u Nemačkoj.
Ujutru onda na svakom ćošku izgleda kao da se vodio građanski rat – ostaci petardi, raspuknute baterije sa raketama, često i flaše u kojima su bila alkoholna pića.
A vesti su prvog januara tradicionalno pune crne hronike – ko je poginuo od vatrometa, kome je dinamit otkinuo ruku, koliko je ljudi završilo u bolnici.
Rasprave o zabranama vatrometa za amatere stalno se vode i nikad se ne dovedu do kraja. Slično kao priča o ograničenju brzine na autoputu. Neke stvari Nemcu ne možeš oduzeti.
