Ujedinjene nacije su saopštile da je došlo do nasilnog proboja i ulaska izraelskih tenkova kroz vrata vojne baze međunarodnih mirovnih snaga (UNFIL) u južnom Libanu
Ujedinjene nacije saopštile su u nedeljuu 13. oktobra da su izraelski tenkovi probili vrata baze međunarodnih mirovnih snaga (UNFIL) u južnom Libanu. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu pozvao ranije UN da evakuiše pripadnike UNIFIL iz područja u Libanu u kojima traju sukobi, javlja Rojters.
„Došlo je vreme da povučete UNIFIL iz uporišta Hezbolaha i iz zona sukoba“, poručio je Netanjahu generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu.
Nekoliko sati kasnije snage UNFIL su izvestile o daljem izraelskom kršenju međunarodnog dogovora. Netanjahu je Guterešu rekao da su izraelske odbrambene snage više puta zatražile povlačenja, ali da su naišle na „ponovljeno odbijanje“, pa su „vojnici posledično postali živi štit teroristima Hezbolaha“.
Izrael tvrdi da Hezbolah koristi „plave šlemove“ kao ljudski štit. Stav UN-a je, međutim, da niti izraelska, niti bilo koja druga vlada može da menja mandat misije Ujedinjenih nacija koje su u tampon zoni u Libanu stacionaren još od 1970-tih godina.
Napad na vojnike UN „ratni zločin“
Hezbolah negira optužbe
Militantna proiranska šiitiska milicija Hezbolah negira izraelske optužbe da koristi blizinu mirovnih snaga za vlastitu zaštitu. Pet pripadnika mirovnih snaga ranjeno je poslednjih dana u nizu napada, , a za većinu napada UNIFIL okrivljuje izraelske vojne snage.
Snage UNIFIL čini 10.000 vojnika, Italija učestvuje sa više od 1.000, a po približno 700 vojnika imaju Francuska i Španija. Sve tri zemlje su osudile izraelske napade.
Izraelski zvaničnici tvrde da UNIFIL nije poštovao rezoluciju UN 1701 usvojenu nakon rata 2006. godine, kojom se poziva da pogranično područje južnog Libana bude slobodno od oružja i vojnih snaga, osim vojnika libanske države.
Izvor: FoNet
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
