Izbori u senci atentata

„Mirno spavaj, Pim, zahvaljujući tebi Holandija će ostati budna“, piše na jednom od mnogobrojnih postera ostavljenih ovih dana u Roterdamu kraj groba Pima Fortajna, kontroverznog holandskog političara ubijenog 6. maja. I nekoliko dana posle sahrane Fortajna, koga su mnogi (ne bez osnova) videli i kao mogućeg pobednika na izborima 15. maja i možda novog holandskog premijera, ispred groblja u Roterdamu ne smanjuje se kolona ljudi koji s cvećem u rukama čekaju sat-dva da odaju poštu prvoj žrtvi jednog političkog ubistva u zemlji gde se do početka ove godine reč politika obično rimovala sa traćenjem vremena.

Politički komentatori tvrde da ovo ubistvo predstavlja ujedno i kraj „nevinosti holandske politike“ i sveopšti poraz društva u kome je nečija politička provokativnost prvi put plaćena životom. Vodeći listovi ocenjuju da se holandska demokratija našla na najnižoj tački nakon Drugog svetskog rata. U nekim analizama ističe se čak da se Hag spremao za dugo i toplo političko leto bez stabilne vlade i za italijansku promenljivost kabineta, a da se posle ubistva Pima Fortajna čitava zemlja polako pretvara u „Palermo na Severnom moru“.

DOMINACIJA: Većina onih što stoje u redu ispred privremenog Fortajnovog groba (po sopstvenoj želji biće sahranjen u Italiji gde se za njega već priprema posebna grobnica iznad površine tla jer pokojnik nije voleo vlagu) tvrdi da su za politiku počeli da se zanimaju tek u poslednjih nekoliko meseci od kada je ubijeni populista uzdrmao holandsku učmalu političku scenu često zapaljivim, ali i prilično jasnim porukama i prečicama koje je nudio biračima. Početkom februara ove godine Fortajn je došao u sukob sa svojom bivšom partijom zbog stava o islamu „kao nazadnoj religiji“, istog meseca osnovao je stranku koja je dobila njegovo ime i već u martu na lokalnim izborima u Roterdamu pobedio, osvojivši 17 od 54 mesta u gradskom parlamentu. Odziv birača na tim izborima bio je prilično velik u poređenju sa sličnim izborima u poslednjih desetak godina.

Od tada do trenutka kada je ubijen dominirao je holandskim političkim prostorom –ekstremnim stavovima izluđivao je političke oponente koji su ga u početku potcenjivali a kasnije, ne priznajući to javno, svoje političke poglede pomerali pomalo udesno. U javnim tv-debatama malo ko se (osim lidera stranke „zelenih“) usuđivao da mu izađe na crtu jer je Fortajn o svemu govorio prilično provokativno, jednostavno i razumljivo za razliku od većine ostalih političara čiji je jezik odavno korodirao u fraze, a političke protivnike je lako izbacivao iz ravnoteže. Često je napadao birokratizovano holandsko društvo, smetala mu je i neefikasna i skupa evropska birokratija iz Brisela, ali su ga najpažljivije slušali kada je govorio o hermetičkom zatvaranju holandskih granica i drastičnoj promeni politike prema došljacima i azilantima, pogotovo iz islamskih zemalja. Mnogi su takve stavove protumačili kao Fortajnovo objavljivanje rata islamu, „još uvek hladnog rata“, ali rata koji bi uskoro mogao da eskalira. Većina stranih diplomata opisivala je inače Fortajna kao čoveka „atipično opuštenog za Holanđanina“, ambicioznog solistu i ozbiljnog „izazivača establišmenta“. Privatno, ubijeni je važio za egzibicionistu – kao student diplomirao je na marksizmu, vozio se isključivo u „bentliju“ ili „jaguaru“, govorio je da bi jednoga dana voleo da završi kao Kenedi čiju je sliku držao na radnom stolu, a kada je ubijen, misi u katedrali u Roterdamu, osim državnog vrha, partijskih saboraca i prijatelja, prisustvovao je i Pimov batler sa dve pudlice. U tv-intervjuima otvoreno je govorio o svojim seksualnim (gej) sklonostima, o ljubavnim patnjama zbog partnera Arija s kojim je raskinuo ili o depresiji koju je kasnije lečio.

Od ovih pomalo bizarnih detalja iz Fortajnovog života, Holanđane trenutno neuporedivo više počinje da zanima pre svega uticaj ovog političkog ubistva na neposrednu budućnost i ishod izbora koji se održavaju u vreme dok ovaj tekst odlazi u štampu. Neki analitičari smatraju da bi, devet dana pošto je ubijen, Pim Fortajn možda posmrtno i simbolično mogao da stane na čelo države s obzirom na to da na izborima učestvuje lista koja nosi njegovo ime. Njegovi stranački sledbenici već su započeli javnu prepirku oko toga ko će ubuduće predvoditi ovu političku opciju i ko će najautentičnije zastupati stavove ubijenog populiste koji je kao samonikla pojava za samo nekoliko meseci potpuno uzdrmao čitavu zemlju.

SPOROVI: Analitičari se za sada izgleda spore u proceni krajnjih dometa ove opcije. Po jednima, Holandija je u blagostanju počela da se dosađuje i pomalo se uželela spektakla u situaciji u kojoj su ideološke razlike među strankama gotovo nestale i u kojoj su se svi nagurali oko političkog centra bez prave opozicije, ostavljajući desni i ekstremni prostor potpuno slobodan. Po drugima, Pim Fortajn najverovatnije nije neko ko je mogao da se pojavi samo u Holandiji, već je po svemu sudeći deo jedne šire pojave – uzleta novih ultradesnih populista koji širom Evrope razdrmavaju političke elite, utonule u sivilo, korupciju i samodopadanje.

Nekoliko dana pre nego što je ubijen, Fortajn je tvrdio da živi u „najopasnijem gradu u Holandiji“ Roterdamu u kome ima mnogo no go zona, kojima vladaju kriminalci. Njegovi politički oponenti nisu se složili s takvim stavom i pozvali su ga da zajedno prošetaju sumnjivim četvrtima ovog grada, što je Fortajn odbio. Neke od pristalica ubijenog političkog lidera upozoravaju sada da se čitava Holandija polako pretvara u no go zonu. U pitanju je svakako sračunato političko preterivanje, ali javnost u ovoj zemlji poslednjih dana počinje da traga za odgovorima na mnoga pitanja koja se do sada uopšte nisu postavljala. Na primer, zašto Holandija nema zakon o borbi protiv terorizma, gde je i kada ubica koji je odmah uhapšen tako dobro i precizno naučio da puca, da li je bio sam ili je možda deo neke šire organizacije, nije li holandska policija prebrzo našla svog Lija Osvalda i ovo ubistvo takođe prebrzo pripisala pojedincu da bi zatrpala neke neprijatne istine, zašto niko nije ozbiljno shvatio pretnje koje su Fortajnu poslednjih nedelja upućivane s raznih strana i o kojima je on u nekoliko navrata javno govorio?

U svakom slučaju, previše pitanja za zemlju u kojoj su do pre samo nekoliko meseci političari u Hagu na posao umeli da idu i na biciklu i u kojoj je premijer prvi put ušao u blindirani automobil tek posle 11. septembra prošle godine. Ubuduće, Karla del Ponte očito neće biti jedina u Hagu koja na posao odlazi u pratnji telohranitelja.