Dan posle izbora u nemačkim pokrajinama Saksoniji i Tiringiji (1. septembra 2024.) šef nemačkih Liberala (FDP) Kristijan Lindner nastupio je pun jeda: „Ljudima je dozlogrdilo to što je država možda izgubila kontrolu nad doseljavanjem u Nemačku i dodelom azila“. Lindner je dodao da nikoga više ne interesuje šta pravno može ili ne može, jer „građani žele da vide rešenje“, piše Dojče vele.
Lindner je ministar finansija u takozvanoj semaforskoj koaliciji Socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Liberala. Ta vladajuća koalicija je na pokrajinskim izborima doživela debakl. Alternativa za Nemačku (AfD) je na tim izborima u obe pokrajine dobila dvostruko više glasova nego sve tri vladajuće stranke zajedno.
Više od tri miliona izbeglica u Nemačkoj
Ankete su posle izbora pokazale da je odlučujuća tema za izbore bila migraciona politika. Krajem 2023. u Nemačkoj je zvanično bilo 3,2 miliona izbeglica, od toga više od milion Ukrajinaca. Sirijci su drugi po brojnosti.
Prošle godine postavljeno je 352.000 novih zahteva za dodelu političkog azila. Procenjuje se da će ih ove godine biti 270.000. Najveći broj zahteva se odbije. U Nemačkoj, prema zvaničnim podacima za prošlu godinu, živi svega 44.000 osoba kojima je odobren politički azil. Mnogo su brojniji ljudi koji dobijaju privremenu zaštitu. 745.000 ljudi ima izbeglički status prema Ženevskoj konvenciji. Dodatnih 326.000 jesu pod takozvanom supsidijarnom zaštitom, jer u njihovim zemljama besni građanski rat.
Oko pola miliona izbeglica čeka da se završi njihov postupak. Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da u Nemačkoj borave 227.000 ljudi koji su obavezni da napuste zemlju, ali 80 odsto njih ima takozvani „duldung“, privremeni boravak, jer država toleriše njihovo privremeno zadržavanje u zemlji zbog prepreka koje odlažu njihovo deportovanje.
Savezna vlada namerava da uvede oštriju migrantsku politiku
Posle napada nožem u Zolingenu samo nedelju dana pre pokrajinskih izbora, čiji je počinilac Sirijac koji je čekao da ga proteraju iz Nemačke, nemačka Vlada je najavila pooštravanje migracione i bezbednosne politike. Vlada planira da ukine novčanu podršku onim podnosiocima zahteva za dodelu političkog azila, za koje bi prema evropskom Dablinskom sporazumu bila nadležna neka druga evropska država, a ne Nemačka.
Planiran je i povećan broj deportacija. To bi se uradilo na taj način što bi i lakša krivična dela podnosilaca zahteva, suspendovala njihovo pravo na postupak za dodelu azila. Trebalo bi da se ubrzaju pregovori i sklope sporazumi sa zemljama koje nisu članice Evropske unije kao što su Moldavija, Kenija i Filipini, o prihvatanju izbeglica koji se nalaze u Nemačkoj.
Stranke Unije dovode u pitanje pravo na azil
Hrišćansko-demokratska unija (CDU), kao i njena sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU) u Bavarskoj čine zajedno najveći opozicioni poslanički klub u Nemačkoj. Njima predlozi Vlade ne idu dovoljno daleko. Još uoči izbora političari te grupacije zahtevali su ukidanje prava na azil i vraćanje izbeglica s nemačkih granica.
Šef CDU Fridrih Merc sada je izjavio da „neće odstupiti ni milimetar od tog zahteva“. „Zapravo je problem migracioni pritisak kojim se ne upravlja. Na pet deportacija dolazi sto novopridošlih. Semaforska koalicija mora temeljno da koriguje svoju migracionu politiku“.
Socijaldemokrate i Zeleni to odbijaju. Jedna od dvoje partijskih predsednika socijaldemokrata Saskija Esken rekla je da takvi predlozi nisu u skladu s nemačkim Ustavom: „Pri svemu što činimo u politici koja obezbeđuje upravljanje i kontrolu, ali čuva i humanost i naše obaveze, nećemo dirati Ustav. Nećemo prekršiti ni naše međunarodne ni naše evropske pravne obaveze“.
Nova tema za svađu u Vladi
Liberali ne misle tako. Njihov šef Lindner kaže da bi zabrane mišljenja u određenom pravcu bile pogrešne. Dodao je da je njegova partija otvorena za razgovore o menjanju evropskih zakona kao i nemačkog Ustava. Time se dan posle izbora stavio na stranu opozicionih demohrišćana.
Lindner je dodao, ako partije demokratskog centra kao što su CDU, CSU, SPD, Zeleni i FDP nisu u stanju da nešto učine, „onda će građani u doslovnom smislu te reči potražiti alternativu“, aludirajući time na Alternativu za Nemačku.
Prvi sastanak Radne grupe migracija
To je upozorenje za nadpartijsku radnu grupu koju je sazvao savezni kancelar, socijaldemokrata Olaf Šolc posle napada u Zolingenu. Šef demohrišćana Merc je prethodno Šolcu ponudio saradnju. Radna grupa se prvi put sastala u utorak (3. septembar), a predsedavali su ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer iz redova socijaldemokrata, kao i ministar pravosuđa, liberal Marko Bušman.
Na stolu su bili već predočeni planovi pooštravanja bezbednosne i migracione politike nemačke Vlade. Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je radna grupa otvorena za predloge demohrišćana i pokrajina.
Demohrišćani su u tom pogledu jasni: „Ako vladajuća koalicija želi da razgovara s nama o rešenju, onda na dnevnom redu mora da bude prva tema ograničavanje doseljavanja, a ograničavanje može da se postigne samo vraćanjem sa nemačkih državnih granica“, rekao je lider nemačkih demohrišćana Merc.
Bezbednost i red više nisu garantovani
Odavno se diskutuje da li je pravno moguće da se izbeglice vrate sa granica. Merc, inače pravnik, uveren je da Nemačka ima tu mogućnost. On se poziva na član 72. Ugovora o funkcionisanju EU, koji to dozvoljava kada „više nisu osigurani bezbednost i red naše zemlje“, kako kaže šef demohrišćana.
„Trenutno doživljavamo disfunkcionalsnost u važnim državnim funkcijama. To vidimo u školama, vidimo u bolnicama, u lekarskim ordinacijama, to vidimo u mogućnostima smeštaja na tržištu stanova. To u ovom obimu ne možemo da dopustimo“, rekao je Merc.
Suspendovati pravnu regulativu Evropske unije?
Ekspert za ustavno pravo iz Konstanca Danijel Tim smatra da se Mercov predlog „može pravno potkrepiti“ . On je za list „Frankfurter algemajne cajtung“ rekao da to ne bi prekršilo ni Ustav ni Ženevsku konvenciju o zaštiti izbeglica, ali bi moglo da se osporava na Evropskom sudu. On ipak smatra da bi Nemačka i tu mogla da dobije spor.
Austrijski istraživač migracija Gerald Knaus upozorava na posledice nemačkog vraćanja migranata sa granica.
„Suspendovati pravnu regulativu Evropske unije, to bi bila atomska bomba. To bi dovelo do oponašanja takvog postupka kod mnogih u EU“, rekao je Knaus za Drugi program nemačke televizije (ZDF).
On kaže da je ispravno da se nešto preduzme protiv ilegalnih migracija. „Ali nije put ka tome da ljude šalju od jedne do druge zemlje u Evropskoj uniji, već da se smanji ilegalno doseljavanje u Evropsku uniju“. On je dodao da bi to moglo da se reguliše tako da se postupak dodele političkog azila premesti u bezbedne treće zemlje koje nisu članice EU.
