Mađarska, Slovačka i Češka imaju nešto zajedničko s nama: konstantne pokušaje vlasti da utiču na slobodu medija
Dve decenije posle pada Berlinskog zida i isto toliko od usitnjavanja takozvanog Istočnog bloka, šta vidi čovek ovdašnji, kada danas ode tamo? Pre svega, oseća tiho zadovoljstvo, da ne kažem seirenje zbog zadovoljenja izvesne kosmičke pravde: ako vam po inerciji pripadne muka od priča o tome kako „smo nekad mogli sve da ih kupimo za pola kila vegete i jedne farmerke“, onda je teško odoleti i ne seiriti nad činjenicom da su „oni“ (a u ovom slučaju to su Mađarska, Češka i Slovačka) u Evropskoj uniji, a mi nismo. Dakle, da skratim: njima je danas bolje nego nama. Imaju sređene puteve, stabilnu valutu, čiste fasade i dobre automobile. Međutim, imaju i nešto zajedničko s nama: konstantne pokušaje vlasti i ostalih političkih struktura da utiču na slobodu medija.
U ovom trenutku u Mađarskoj je u toku žestoka borba između medija i vladajućeg Fidesa na čelu sa premijerom Viktorom Orbanom oko poslednjeg dela paketa medijskih zakona, koji se tiče štampanih medija i interneta. Zakoni koji regulišu televizijske i radio programe već su usvojeni. Prema njima, dva postojeća televizijska javna servisa biće objedinjena u jedan, ali samo kada je reč o informativnom programu. Paket koji se tiče štampanih medija i interneta predviđa da vlada ima potpunu kontrolu nad svime što se objavljuje, preko regulatornih tela (poput naše RRA), čije članove bira parlament, a mandat im traje neverovatnih devet godina. U Mađarskoj, baš kao i ovde, ne postoji jedinstveni esnafski blok koji bi se usprotivio ovom zakonu. Novinari sa kojima smo pričali malodušno vrte glavom nad onim što ih čeka. Da sve bude još „veselije“, u Mađarskoj su za 3. oktobar zakazani lokalni izbori. Urednik vesti na jednoj televiziji otvoreno nam priča da se od njega očekuje da tokom kampanje emituje samo priloge koji prate aktivnosti Fidesa.
Fazu malodušnosti koju smo zatekli u Mađarskoj, Slovačka je prevazišla ovog leta. Tamo zatičemo atmosferu nade i entuzijazma. Na izborima ovog leta, promenjena je vlada. Premijer Robert Fico, koji se 2006. proslavio time što je novinare nazvao idiotima i šljamovima, istakavši da je njihova dužnost da podržavaju aktivnosti vlade, danas je u opoziciji. Slovačka je zanimljiva i zbog toga što je do 2008. na snazi imala medijski zakon iz 1966. Međutim, kolege kažu da on nije bio loš, naročito u poređenju sa onim donetim 2008. koji je predviđao da svako koga novinari pomenu u svom izveštavanju ima pravo na odgovor, bez obzira na to što su iznete informacije tačne.
Problem sa medijskim zakonom i njegovim restriktivnim tačkama imala je i Češka. Tamošnje vlasti odlučile su da stanu na put opštoj pojavi curenja informacija iz policijskih istraga (i novinari koje smo sreli slažu se da to jeste bio veliki problem, jer su mnoge neproverene i netačne informacije objavljivane kao da su potpuno pouzdane). Donet je zakon koji je zabranjivao objavljivanje bilo kakvih informacija iz istrage. Međutim, tamošnji pravosudni sistem je prilično nezavisan od političkih uticaja, pa su sudije mahom odbacivale tužbe protiv novinara. Zakon je i dalje na snazi, ali novinari kažu da prilično bezbrižno rade svoj posao.
Ovaj članak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske Unije. Projekat („Vrline života u porodici evropskih naroda“) finansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.
„Ako bi NATO alijansa počela da se rasipa, to bi značilo da bi ona i njen uspeh svih ovih godina od kako je formirana 1949. i održavala mir i bezbednost među članicama alijanse, bio doveden u pitanje, što bi imalo vrlo negativne posledice ne samo za Balkan već i širom Evrope“, rekao jeDžon Bolton, bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika SAD Donalda Trampa
Šta kažu poslanici Bundestaga o odluci o zabrani ulaska u Nemačku i Austriju vrhu Republike Srpske?
Od 10. aprila, Kina će uzvratiti udarac američkoj administraciji zbog dodatnih carina koje je uveo američki predsednik. Kineske carine će iznositi 34 odsto na sav uvoz iz Sjedinjenih Država
Prvi berzanski dan na Vol stritu posle odluke predsednika SAD Donalda Trampa da celom svetu uvede visoke carine završen je velikim padom svih indeksa. Tržišna vrednost kompanije Epl se preko noći smanjila se za više od 293 milijarde dolara
Južnokorejski ustavni sud smenio je predsednika Jun Suk Jola, čime je potvrdio njegov opoziv u parlamentu zbog toga što je prošle godine proglasio vanredno stanje i zemlju bacio u najgoru političku krizu u više desetina godina. Jun je optužen i za pobunu, a ako ga proglase krivim, prete mu doživotna kazna zatvora ili smrtna kazna
Još danas prave antirežimske stranke dosta toga mogu da dobiju. Ukoliko ostanu pasivne i oklevaju, već sutra će izgubiti sve
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
