Dugo je Island oklevao da se pridruži Evropskoj uniji. Međutim, svet se zabrinjavajuće menja, pa su u svetlu Trampovih pretnji Grenlandu Islanđani počeli da preispituju svoju ljubav prema EU
U januaru se Bili Long, novoimenovani ambasador SAD u Rejkjaviku, pred nekoliko članova Kongresa našalio kako bi Island uskoro mogao da postane 52. savezna država SAD, a on možda i njen guverner.
To je rekao usred pretnji Donalda Trampa da će pripojiti Grenland kao 51. saveznu državu – pa bi Island onda bio 52. Sve je bila samo „šala“ koja je na Islandu pokrenula velika negodovanja, piše Dojče vele.
Nije se dugo čekalo na talas ogorčenja na Islandu. Islandsko Ministarstvo spoljnih poslova zvanično je zatražilo „pojašnjenje“, društvene mreže bile su preplavljene negativnim komentarima, a hiljade Islanđana – u zemlji s jedva 400.000 stanovnika – potpisale su peticiju kojom su tražili da se Longu uskrati akreditacija.
Republikanski diplomata bio je primoran da spusti ton, to što je rekao, nije mislio ozbiljno. „Ako se iko osetio uvređenim, izvinjavam se.“
Bekstvo pod evropski kišobran?
Posebna osetljivost Islanđana na takve izjave povezana je i s nedavnom polemikom između predsednika Trampa i NATO‑saveznika oko Grenlanda. Iako Island geografski spada u Evropu, fizički je mnogo bliži toj arktičkoj zemlji nego evropskom kopnu: Island i Grenland deli samo oko 300 kilometara vazdušne linije. To dodatno pojačava strah da bi i Islanđani mogli da postanu lopta u igrama velikih sila.
Zbog rastuće zabrinutosti ponovo se ozbiljno razmatra mogućnost pristupanja Evropskoj uniji. Vlada levog centra, naklonjena EU, planirala je da o tome pita građane tek 2027. godine, ali najnoviji razvoj događaja sugeriše da bi referendum mogao da se održi mnogo ranije – već u avgustu 2026.
Izgledi za pozitivan rezultat su dobri: prema najnovijim anketama, 45 odsto Islanđana sada podržava ulazak u EU, a 35 procenata je protiv. Još početkom 2025. čak tri četvrtine učesnika ankete islandske televizije RUV smatralo je da su SAD pretnja.
Ribarstvo „puca“
Islanđani tradicionalno ponosno čuvaju svoju nezavisnost i samostalnost, delom zbog geografske izolovanosti. Godine 1944. proglasili su nezavisnost od Danske i otada 17. jun obeležavaju kao državni praznik.
Decenijama se na Islandu nije ozbiljno razmatralo puno članstvo u EU. Država je pritom u EFTA i u Evropskom ekonomskom prostoru (EEP), čime uživa sve prednosti jedinstvenog tržišta Unije. Ujedno je i deo Šengena.
Međutim, punopravno članstvo do sada je propadalo pre svega zbog ribarske politike EU. Ribolov je najvažniji islandski privredni sektor. Kao članica EU, država bi morala da prihvati zajedničku ribarsku politiku, što bi značilo da bi Rejkjavik morao da otvori svoja bogata ribolovna područja flotama drugih članica i da izgubi potpunu nacionalnu kontrolu nad kvotama – uz rizik od prekomernog izlova.
Šta još sprema Vašington?
Island je čak jedan od osnivača NATO, iako nema sopstvenu vojsku – uprkos rastućoj geostrateškoj važnosti u severnom Atlantiku. Decenijama su se oslanjali na SAD kao zaštitnika, ali sada sve češće preispituju pouzdanost tog zaštitnika.
APTOPIX Greenland Daily LifeGrenland: „Komad leda“ oko koga se lome globalna koplja
Ne samo zbog Grenlanda: činjenica da je predsednik Tramp uveo i Islandu carine od 15 odsto posebno pogađa zemlju čija privreda zavisi od izvoza ribe i dodatno udaljava Rejkjavik od Vašingtona. SAD su, posle EU, drugi najvažniji trgovinski partner Islanda. Zbog toga mnogim Islanđanima, uprkos brigama oko ribarske industrije, članstvo u EU deluje sve privlačnije.
U krizama opet prema EU
Nije ovo prvi put da se Island približava Evropskoj uniji. Tokom globalne finansijske krize 2008. godine zemlju je teško pogodio kolaps bankarskog sistema. Tri najveće banke su propale, nezaposlenost je skočila sa skoro nule na oko 10 odsto, kruna je naglo pala, a zemlja je od MMF‑a zatražila kredit veći od dve milijarde dolara.
Država je bila na ivici bankrota i podnela je zahtev za članstvo u EU – u nadi da će se time skloniti pod zaštitni kišobran EU. Ali narednih godina Island se ekonomski oporavio.
Godine 2013. pobedila je koalicija desnog centra koja je bila protiv članstva i pregovori su ponovo zaustavljeni. Podrška u narodu takođe je postupno slabila. Godine 2015. Island je formalno povukao svoju kandidaturu.
Otvorena vrata u Briselu
Danas – u izmenjenom geopolitičkom kontekstu – čini se da su Islanđani promenili mišljenje. U Briselu to pozdravljaju. Komesarka EU za proširenje Marta Kos poručila je da je Island „uvek dobrodošao“ da nastavi pregovore prekinute 2015. godine. Dodala je da EU „ostaje u bliskom kontaktu kako bi odgovorila na promenljive geopolitičke okolnosti u ovim turbulentnim vremenima“, što je objavila na platformi Iks.
Pošto je Island već duboko integrisan kroz EEP i EFTA‑u, u Briselu ga smatraju jednim od „najlakših“ pregovaračkih partnera. A u nadmetanju sa Sjedinjenim Država za uticaj i moć, ulazak Islanda u Evropsku uniju bio bi i jasno političko upozorenje Vašingtonu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
