Semjuel Klinton Hajnot bio je pre dve decenije glavni strateg američkog ratnog vazduhoplovtsva. On objašnjava zašto je Ormuski moreuz slaba tačka napada na Iran, zašto u ratnim uslovima ne može da se obezbedi stopostotno siguran prolaz tankera sa naftom
Zatvaranje Ormuskog moreuza kao odgovor Irana na masivna američko-izraelsko bombardovanja izazvalo je haos na svetskim energetskim tržištima i dovelo do vrtoglavog rasta cena nafte. Ovaj morski tesnac povezuje Persijski zaliv sa otvorenim okeanom i globalnim tržištima preko Omanskog zaliva i Arapskog mora.
Kada je naredio da SAD krenu sa Izraelom u združeno bombardovanje Irana, predsednik Donald Tramp morao je da zna da je Ormuski moreuz slaba tačka čitave vojne operacije. Njegovo dugoročno zatvaranje bi zbog povećane cene sirove nafte izazvalo povećanje inflacije i porast cena hrane globalnih razmera.
Amerikanci cenu ovog rata već osećaju na sopstvenom džepu na benzinskim pumpama, pa Tramp sada u pomoć poziva saveznike da šalju svoju ratnu mornaricu u region i pomognu da se obezbedi siguran prolaz kror Ormuski moreuz. Njegovom pozivu niko se nije odazvao.
Semjuel Klinton Hajnot je penzionisani general sa tri zvezdice u Američkom vazduhoplovstvu. Pod predsednikom SAD Džordžom V. Bušom, razvio je scenarije za rat protiv Irana. Tadašnja američka administracija je odustala od tog poduhvata.
On za nemački “Špigel” kaže da svaka vojna opcija za obezbeđivanje Ormuskog moreuza nosi rizike koje je gotovo nemoguće eliminisati.
“Siguran sam da bi pratnja američke mornarice obavila veoma dobar posao i odbila veoma veliki broj napada na sopstvene brodove i tankere, posebno uz sveobuhvatnu podršku američkog vazduhoplovstva. Ali sumnjam da naši ljudi mogu mogu da garantuju stopostotnu zaštitu”, kaže Hajnot.
Jer prvo, u moreuzu ima malo prostora, postoje samo dva kanala za supertankere: jedan za ulazak u Persijski zaliv, jedan za izlazak, i oba su široka samo oko tri kilometra. Između njih je tampon zona, takođe široka oko tri kilometra. A Iranci tačno znaju kuda brodovi plove. To im omogućava da precizno planiraju svoje napade.
Drugo, Iran ima mnoštvo različitog ofanzivnog oružja: čamce, rakete, površinske dronove, podvodne dronove i leteće dronove. Rizik koji predstavljaju dronovi je posebno visok. Ukrajina je praktično neutralisala rusku Crnomorsku flotu upotrebom dronova. Pratnja ameročke ratne mornarice bi mogla da odbije veliku većinu napada, ali je neprijatelju potreban samo jedan uspešan pogodak da izazove katastrofu. Supertankeri su spori, nemaju odbrambene sisteme kao razarači, gotovo su nezaštićeni.
Ovi ogromni tankeri mogu da prime više od 300 miliona litara sirove nafte. Ako u brod udari projektil, izlivanje nafte je neizbežno, a i moraju da se razmatraju posledice ako se supertanker zapali nasred Ormuskog moreuza
Cena koja će morati da se plati ako nešto krene po zlu je previsoka. Zato sve dok prolaz nije apsolutno bezbedan, nijedan vlasnik broda neće izložiti svoju posadu ovoj riziku. Čak i ako bi osiguravajuća kompanija zaista pristala da osigura tanker za prolaz pod ovakvim uslovima, zahtevala bi veoma visoke premije.
Američki CNN je pre nekoliko dana izvestio da je Iran već postavio mine u Ormuskom moreuzu.
„Ako se ovo zaista dogodilo, mine bi morale da budui potpuno uklonjene, a to bi moglo da potraje veoma dugo“, kaže Hajot za „Špigel“.
Iran postavio mine u Ormuskom moreuzu, strah od dodatnog poskupljenja nafte
Sve zavisi od toga koliko mina i koje vrste je postavljeno. Zna se da Iran raspolaže sa širokim spektrom vrsta mina: neke plutaju na površini, pa ih je relativno lako otkriti, druge plutaju ispod površine, a treće mogu da izrone i potonu. Neke su usidrene za morsko dno, neke plutaju u moru. Neke imaju vremenske upaljače, neke imaju senzore koji mogu da identifikuju kakvu metu treba da pogode.
Problem je sledeći: ako i pronađete 99 odsto svih mina, a promakne vam samo jedna i supertanker naleti na nju, to može da dovede do katastrofe.
Da bi se zaista zaštitio Ormuski moreuz, morala bi da se obezbi iranska obalu. A to bi zahtevalo veoma složenu kopnenu operaciju velikih razmera.
Izvor: Der Spiegel
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Amerika ne samo da nije uspela da natera Teheran na kapitulaciju, već je pogoršala svoj međunarodni položaj. Najveći kolateralni gubitnik napada na Iran je Evropa, a najveći pobednik - Kina.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
