Otkako je prošle jeseni počeo rat u Gazi, Izrael su napali različiti akteri. Svi oni su saveznici Irana. O kome se sve tu radi?
Izrael se trenutno bori na dva fronta: s Hamasom na jugu i Hezbolahom na severu. Napadaju ga i geografski udaljeniji neprijatelji, kao što su Huti u Jemenu i takozvane Jedinica narodne mobilizacije u Iraku. Oni napadaju Izrael raketama dugog dometa. Zajedničko ovim nedržavnim akterima je to da su saveznici Irana, piše Dojče vele.
Ovo su protivnici Izraela:
Iran
Iran je najmoćniji neprijatelj Izraela. Političko rukovodstvo u Teheranu je više puta definisalo uništenje Izraela kao svoj cilj. Iran prvenstveno deluje protiv Izraela preko svojih nedržavnih saveznika u Libanu, Jemenu, Iraku i u Pojasu Gaze. Međutim, Iran je i sam napao Izrael u okviru rata u Gazi. U aprilu ove godine Iran je napao Izrael s oko 300 raketa. Teheran je ranije optužio Izrael za vazdušni napad na svoje diplomatsko predstavništvo u Damasku.
Iran se smatra ključnim pomagačem libanske šiitske milicije Hezbolah. Američko ministarstvo spoljnih poslova već neko vreme uočava naznake o umešanosti Irana na strani Hamasa i Hezbolaha. U svom „Izveštaju o terorizmu za 2020. godinu“ američke vlasti pišu da je Iran od 2006. godine isporučio Hezbolahu hiljade raketa, projektila i lakog naoružanja.
Prema navodima nemačke vlade, Iran takođe snosi odgovornost za teroristički napad Hamasa na Izrael. „Za sada nemamo čvrste dokaze da je Iran konkretno i operativno podržao ovaj kukavički napad Hamasa“, istakao je ubrzo nakon napada kancelar Olaf Šolc govoreći u nemačkom Bundestagu. „Ali, svima nam je jasno da bez iranske podrške u poslednjih nekoliko godina, Hamas ne bi bio u stanju da izvede te napade na izraelsku teritoriju koji su bez presedana.“
Hezbolah
Hezbolah je od strane SAD, Nemačke i nekoliko sunitskih arapskih država klasifikovan kao teroristička organizacija. EU tako klasifikuje samo njegovo vojno krilo. Politički predstavnici te stranke su obično članovi libanskog parlamenta i kabineta.
Hezbolah je formiran 1982. godine u borbi protiv Izraela, koji je zauzeo južni deo zemlje tokom građanskog rata u Libanu. Godine 1985. Hezbolah je objavio manifest u kojem je naveo svoje ciljeve: proterivanje bivših zapadnih kolonijalnih sila iz Libana ili smanjenje njihovog uticaja, uništenje države Izrael i približavanje Iranu. Tadašnji manifest je takođe pozivao na uspostavljanje versko-islamističkog režima u Libanu po uzoru na iransku teokratiju, ali je ova poslednja tačka kasnije značajno ublažena.
Od samog početka, Hezbolah je važio za bliskog saveznika Irana. Iran je posebno u proteklim godinama značajno podržavao Hezbolah. U studiji iz 2022. Vilson centar sa sedištem u Vašingtonu opisao je Hezbolahovo naoružano krilo kao „najstrašnijeg nedržavnog vojnog aktera na Bliskom istoku – i verovatno u svetu“.
Neposredno nakon početka rata u Gazi, snažno naoružani Hezbolah počeo je da granatira izraelsku teritoriju. Evakuisano je 90.000 ljudi. Izrael je odgovorio na napad, što je rezultiralo time da je oko 110.000 ljudi napustilo libanske granične oblasti. Sukob je dugo bio na relativno niskom nivou. Međutim, poslednjih nedelja je situacija je eskalirala.
Hamas
Militantno-islamistički Hamas je osnovan 1987. godine, nakon početka prve Intifade, palestinske pobune protiv okupacije. Nemačka, Evropska unija, SAD i neke druge zemlje ga svrstavaju u terorističku organizaciju. Ideološki je blizak egipatskoj Muslimanskoj braći. U svojoj povelji, Hamas kao jedan od ciljeva navodi uništenje države Izrael.
Godinu dana nakon potpunog povlačenja Izraela iz Pojasa Gaze, 2006 godine, Hamas je na parlamentarnim izborima osvojio većinu glasova i od tada vlada u ovom izolovanom malom priobalnom pojasu. Od tada nije bilo novih izbora. U skladu sa svojom ideologijom, Hamas je od tada više puta napadao Izrael. Kao rezultat toga, došlo je do nekoliko ozbiljnih oružanih sukoba. Najnoviji rat, koji je počeo prošle jeseni, datira od terorističkog napada na izraelsku teritoriju 7. oktobra 2023. godine. Tokom napada je ubijeno oko 1.200 Izraelaca, a 251 osoba je oteta i odvedena u pojas Gaze.
Hamas već nekoliko godina sarađuje s Iranom i od njega dobija vojnu podršku. Lider Hamasa Ismail Hanija, za koga se pretpostavlja da je ubijen od strane Izraela u julu ove godine, potvrdio je ovu podršku u proleće 2022. godine. U intervjuu za katarsku televiziju Al Džazira, rekao je da je Iran platio ukupno 70 miliona dolara za pomoć u razvoju raketa i odbrambenih sistema. Iran i Hamas su „protiv zajedničkog izraelskog neprijatelja“, rekao je Hanija. Uz ovu pomoć, Hamas je uspeo da napadne Izrael prošlog oktobra i do danas nastavlja da napada raketama.
Huti u Jemenu
Huti potiču iz plemenskog saveza iz planinskog područja u severnom Jemenu na granici sa Saudijskom Arabijom. Po veroispovesti pripadaju Zejditima, školi unutar šiitskog islama. Milicija se pojavila 1990-ih tokom protesta protiv tadašnjeg predsednika Alija Abdulaha Saleha. S obrazloženjem da marginalizuje Zejdite, Huti su od takozvanog Arapskog proleća 2011. godine ustali protiv tadašnjeg predsednika Abeda Raba Mansura Hadija. Međunarodna vojna alijansa predvođena Saudijskom Arabijom se umešala u sukob i zadržala Hadija na funkciji. Rat koji je počeo 2015. traje do danas.
Ideološki kurs Huta može se zaključiti iz njihovog slogana: „Bog je najveći, smrt Americi, smrt Izraelu, prokletstvo Jevrejima, pobeda islamu“. Na teritoriji pod njihovom kontrolom na severu Jemena, milicija je uspostavila strogi islamistički poredak. Neposredno nakon početka rata u Gazi u oktobru 2023. godine, Huti su izrazili solidarnost sa Hamasom. Iz tog razloga od novembra prošle godine napadaju međunarodni pomorski saobraćaj na Crvenom moru. Odatle su više puta ispalili rakete na Izrael. Hute podržava Iran, između ostalog, i kroz isporuke oružja.
Kataib-Hezbolah u Iraku
U Iraku postoji veliki broj šiitskih milicija povezanih sa Iranom, udruženih u takozvani Front narodne mobilizacije. Najpoznatiji među njima, Kataib Hezbolah (KH), pojavio se 2003. godine, tokom rata SAD protiv Iraka. Pod pokroviteljstvom Irana, različite frakcije Fronta narodne mobilizacije u početku su se borile protiv američkih trupa, da bi se tokom građanskog rata u Iraku sve više okretale protiv džihadističkih grupa poput Al-Kaide, a kasnije i „Islamske države“ (IS).
Struktura grupe, posebno liderska, nije baš transparentna. Deo takozvanog Fronta narodne mobilizacije, koji finansira iračka država, formalno je pod komandom iračkog premijera. Međutim, grupa često deluje van lanca komandovanja. Sklona je da sledi komande iz Irana, sa čijim je rukovodstvom blisko povezana. Predstavnici ove i drugih milicija takođe su zastupljeni u iračkom parlamentu. Od početka rata u Gazi, te grupe vojno napadaju Izrael, ali i američke trupe u Siriji i Iraku.
