Francuska je proglasila vanredno stanje u Novoj Kaledoniji u jeku nemira u kojima je smrtno stradalo barem četvoro ljudi, a više stotina povređeno. Povod za izgrede su reforme biračkog prava u ovom pacifičkom arhipelagu pod francuskom upravom.
Pariz govori o „scenama haosa“ u svojoj prekomorskoj oblasti Novoj Kaledoniji, nakon što je u neredima poslednjih dana smrtno je stradalo najmanje četvoro, piše Dojče vele.
Portparolka Vlade je najavila da će vanredno stanje na ovom arhipelagu u Okeaniji važiti najmanje dvanaest dana.
Prethodno je predsednik Francuske Emanuel Makron dekretom policiji dao široka ovlašćenja da uguši nemire, uključujući i kućni pritvor za osobe koje su procenjene kao opasnost po javni red.
Najavljena je i privremena blokada pristupa društvenoj mreži TikTok.
Oko petsto policajaca iz Francuske poslato je da pomogne lokalnoj policiji i žandarmeriji koja je u akciji sa oko 1800 ljudi.
Izgredi u Numei
Uprkos policijskom času, od ponedeljka traju nemiri u Numei, glavnom gradu Nove Kaledonije. Lokalni mediji prenose slike sukoba, razorenih prodavnica i benzinskih pumpi, zapaljenih automobila.
Očevici kažu da se gradom širi oštar miris paljevine. Zatvoreni su aerodrom, škole, zgrade državne uprave. Formiraju se dugi redovi pred prodavnicama koje nisu uništene i poharane.
Do sada je prebrojano četvoro mrtvih, među kojima je jedan pripadnik snaga reda. On je navodno ubijen hicem iz vatrenog oružja koji ga je pogodio u glavu. Više od trista ljudi je povređeno, oko 130 privedeno.
Visoki komesarijat u Novoj Kaledoniji procenjuje da je u nerede uključeno oko pet hiljada „izgrednika“ u Numei i okolini.
Protivnici i pobornici nezavisnosti Nove Kaledonije u sredu su objavili zajedničko saopštenje u kojem pozivaju stanovništvo na „mir i razum“.
Isto je učinio predsednik Makron, koji je spreman da brzo primi delegaciju Nove Kaledonije u Parizu kako bi se tragalo za političkim rešenjem. On je ipak upozorio one koje izazivaju nemire da će policija i pravosuđe udariti na njih svom silom.
Sporna reforma biračkog prava
Do nemira je došlo zbog reforme izbornog prava koju je pokrenuo Pariz. Prema njoj, svi francuski državljani koji žive na Novoj Kaledoniji duže od deset godina imaju pravo da glasaju i na tamošnjim lokalnim izborima.
Tako bi još nekoliko hiljada Francuza dobilo pravo glasa i moglo da utiče na prilike u ovoj provinciji koja ima svega oko 300.000 stanovnika.
Zakon su potvrdila oba doma francuskog parlamenta i sada samo ostaje da se okupi takozvani Parlamentarni kongres koji u posebnim prilikama zaseda u Versaju, i da potvrdi zakon.
Starosedelačko stanovništvo ostrva u tome vidi udar na svoje interese. Do sada se pravo glasa sticalo tek posle 25 godina boravka na arhipelagu.
Francuska je kolonizovala Novu Kaledoniju sredinom 19. veka i koristila je dugo kao kažnjeničku koloniju. Grupa ostrva nalazi se u Pacifiku, oko 1500 kilometara istočno od Australije.
Propali referendumi o nezavisnosti
Zagovornici nezavisnosti Nove Kaledonije, među kojima je šef lokalne vlade Luj Mapu, boje se da će reforme biračkog prava još više suzbiti uticaj indigenog stanovništva.
„Ova odluka će veoma ograničiti naše mogućnosti da upravljamo Novom Kaledonijom“, rekao je Mapu.
Potez Pariza se smatra udarom na sporazum iz 1998. godine prema kojem Nova Kaledonija treba da dobija više političke moći.
Na čak tri referenduma o nezavisnosti – 2018, 2020. i 2021. godine – stanovnici su ubedljivo odlučivali da ipak ostanu deo Francuske. Na poslednjem referendumu je, uz malu izlaznost, za ostanak u Francuskoj glasalo 96 odsto ljudi, dok su zagovornici nezavisnosti bojkotovali referendum.
Oblast je i dalje značajna za Pariz pre svega strateški, vojno kao i zbog tamošnjih nalazišta nikla.
Jedan američki državljanin je poginuo, a drugi je ranjen kada je kubanska vojska otvorila vatru na brod sa američkom zastavom koji je, prema navodima Havane, ušao u teritorijalne vode Kube. Kubanske vlasti saopštavaju da su četiri osobe poginule
Umesto da bude deportovan pre skoro tri decenije, osuđivani Bosanac Huso B. sa svojom porodicom godišnje primi 87.000 evra
Dugo je Island oklevao da se pridruži Evropskoj uniji. Međutim, svet se zabrinjavajuće menja, pa su u svetlu Trampovih pretnji Grenlandu Islanđani počeli da preispituju svoju ljubav prema EU
Pred novi krug pregovora u Ženevi, tenzije između Sjedinjene Američke Države i Iran dostižu tačku usijanja. Prema navodima lista Volstrit džurnal, predsednik Donald Tramp razmatra ograničeni vojni udar kao sredstvo pritiska. Da li je Ženeva poslednja šansa za diplomatsko rešenje
Kao priprema za let prve žene koja će sleteti na Zemljin satelit, u programu Artemis povratka na Mesec, sledi misija u kojoj će četiri astronauta leteti ukrug, tamo i nazad. Ali, nikako da polete
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
