Francuska je proglasila vanredno stanje u Novoj Kaledoniji u jeku nemira u kojima je smrtno stradalo barem četvoro ljudi, a više stotina povređeno. Povod za izgrede su reforme biračkog prava u ovom pacifičkom arhipelagu pod francuskom upravom.
Pariz govori o „scenama haosa“ u svojoj prekomorskoj oblasti Novoj Kaledoniji, nakon što je u neredima poslednjih dana smrtno je stradalo najmanje četvoro, piše Dojče vele.
Portparolka Vlade je najavila da će vanredno stanje na ovom arhipelagu u Okeaniji važiti najmanje dvanaest dana.
Prethodno je predsednik Francuske Emanuel Makron dekretom policiji dao široka ovlašćenja da uguši nemire, uključujući i kućni pritvor za osobe koje su procenjene kao opasnost po javni red.
Najavljena je i privremena blokada pristupa društvenoj mreži TikTok.
Oko petsto policajaca iz Francuske poslato je da pomogne lokalnoj policiji i žandarmeriji koja je u akciji sa oko 1800 ljudi.
Izgredi u Numei
Uprkos policijskom času, od ponedeljka traju nemiri u Numei, glavnom gradu Nove Kaledonije. Lokalni mediji prenose slike sukoba, razorenih prodavnica i benzinskih pumpi, zapaljenih automobila.
Očevici kažu da se gradom širi oštar miris paljevine. Zatvoreni su aerodrom, škole, zgrade državne uprave. Formiraju se dugi redovi pred prodavnicama koje nisu uništene i poharane.
Do sada je prebrojano četvoro mrtvih, među kojima je jedan pripadnik snaga reda. On je navodno ubijen hicem iz vatrenog oružja koji ga je pogodio u glavu. Više od trista ljudi je povređeno, oko 130 privedeno.
Visoki komesarijat u Novoj Kaledoniji procenjuje da je u nerede uključeno oko pet hiljada „izgrednika“ u Numei i okolini.
Protivnici i pobornici nezavisnosti Nove Kaledonije u sredu su objavili zajedničko saopštenje u kojem pozivaju stanovništvo na „mir i razum“.
Isto je učinio predsednik Makron, koji je spreman da brzo primi delegaciju Nove Kaledonije u Parizu kako bi se tragalo za političkim rešenjem. On je ipak upozorio one koje izazivaju nemire da će policija i pravosuđe udariti na njih svom silom.
Sporna reforma biračkog prava
Do nemira je došlo zbog reforme izbornog prava koju je pokrenuo Pariz. Prema njoj, svi francuski državljani koji žive na Novoj Kaledoniji duže od deset godina imaju pravo da glasaju i na tamošnjim lokalnim izborima.
Tako bi još nekoliko hiljada Francuza dobilo pravo glasa i moglo da utiče na prilike u ovoj provinciji koja ima svega oko 300.000 stanovnika.
Zakon su potvrdila oba doma francuskog parlamenta i sada samo ostaje da se okupi takozvani Parlamentarni kongres koji u posebnim prilikama zaseda u Versaju, i da potvrdi zakon.
Starosedelačko stanovništvo ostrva u tome vidi udar na svoje interese. Do sada se pravo glasa sticalo tek posle 25 godina boravka na arhipelagu.
Francuska je kolonizovala Novu Kaledoniju sredinom 19. veka i koristila je dugo kao kažnjeničku koloniju. Grupa ostrva nalazi se u Pacifiku, oko 1500 kilometara istočno od Australije.
Propali referendumi o nezavisnosti
Zagovornici nezavisnosti Nove Kaledonije, među kojima je šef lokalne vlade Luj Mapu, boje se da će reforme biračkog prava još više suzbiti uticaj indigenog stanovništva.
„Ova odluka će veoma ograničiti naše mogućnosti da upravljamo Novom Kaledonijom“, rekao je Mapu.
Potez Pariza se smatra udarom na sporazum iz 1998. godine prema kojem Nova Kaledonija treba da dobija više političke moći.
Na čak tri referenduma o nezavisnosti – 2018, 2020. i 2021. godine – stanovnici su ubedljivo odlučivali da ipak ostanu deo Francuske. Na poslednjem referendumu je, uz malu izlaznost, za ostanak u Francuskoj glasalo 96 odsto ljudi, dok su zagovornici nezavisnosti bojkotovali referendum.
Oblast je i dalje značajna za Pariz pre svega strateški, vojno kao i zbog tamošnjih nalazišta nikla.
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Donald Trump izjavio da SAD imaju ciljeve u Iranu koje bi mogli da unište za jedan dan i da čekaju razvoj situacije pre napada
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
