Francuska je proglasila vanredno stanje u Novoj Kaledoniji u jeku nemira u kojima je smrtno stradalo barem četvoro ljudi, a više stotina povređeno. Povod za izgrede su reforme biračkog prava u ovom pacifičkom arhipelagu pod francuskom upravom.
Pariz govori o „scenama haosa“ u svojoj prekomorskoj oblasti Novoj Kaledoniji, nakon što je u neredima poslednjih dana smrtno je stradalo najmanje četvoro, piše Dojče vele.
Portparolka Vlade je najavila da će vanredno stanje na ovom arhipelagu u Okeaniji važiti najmanje dvanaest dana.
Prethodno je predsednik Francuske Emanuel Makron dekretom policiji dao široka ovlašćenja da uguši nemire, uključujući i kućni pritvor za osobe koje su procenjene kao opasnost po javni red.
Najavljena je i privremena blokada pristupa društvenoj mreži TikTok.
Oko petsto policajaca iz Francuske poslato je da pomogne lokalnoj policiji i žandarmeriji koja je u akciji sa oko 1800 ljudi.
Izgredi u Numei
Uprkos policijskom času, od ponedeljka traju nemiri u Numei, glavnom gradu Nove Kaledonije. Lokalni mediji prenose slike sukoba, razorenih prodavnica i benzinskih pumpi, zapaljenih automobila.
Očevici kažu da se gradom širi oštar miris paljevine. Zatvoreni su aerodrom, škole, zgrade državne uprave. Formiraju se dugi redovi pred prodavnicama koje nisu uništene i poharane.
Do sada je prebrojano četvoro mrtvih, među kojima je jedan pripadnik snaga reda. On je navodno ubijen hicem iz vatrenog oružja koji ga je pogodio u glavu. Više od trista ljudi je povređeno, oko 130 privedeno.
Visoki komesarijat u Novoj Kaledoniji procenjuje da je u nerede uključeno oko pet hiljada „izgrednika“ u Numei i okolini.
Protivnici i pobornici nezavisnosti Nove Kaledonije u sredu su objavili zajedničko saopštenje u kojem pozivaju stanovništvo na „mir i razum“.
Isto je učinio predsednik Makron, koji je spreman da brzo primi delegaciju Nove Kaledonije u Parizu kako bi se tragalo za političkim rešenjem. On je ipak upozorio one koje izazivaju nemire da će policija i pravosuđe udariti na njih svom silom.
Sporna reforma biračkog prava
Do nemira je došlo zbog reforme izbornog prava koju je pokrenuo Pariz. Prema njoj, svi francuski državljani koji žive na Novoj Kaledoniji duže od deset godina imaju pravo da glasaju i na tamošnjim lokalnim izborima.
Tako bi još nekoliko hiljada Francuza dobilo pravo glasa i moglo da utiče na prilike u ovoj provinciji koja ima svega oko 300.000 stanovnika.
Zakon su potvrdila oba doma francuskog parlamenta i sada samo ostaje da se okupi takozvani Parlamentarni kongres koji u posebnim prilikama zaseda u Versaju, i da potvrdi zakon.
Starosedelačko stanovništvo ostrva u tome vidi udar na svoje interese. Do sada se pravo glasa sticalo tek posle 25 godina boravka na arhipelagu.
Francuska je kolonizovala Novu Kaledoniju sredinom 19. veka i koristila je dugo kao kažnjeničku koloniju. Grupa ostrva nalazi se u Pacifiku, oko 1500 kilometara istočno od Australije.
Propali referendumi o nezavisnosti
Zagovornici nezavisnosti Nove Kaledonije, među kojima je šef lokalne vlade Luj Mapu, boje se da će reforme biračkog prava još više suzbiti uticaj indigenog stanovništva.
„Ova odluka će veoma ograničiti naše mogućnosti da upravljamo Novom Kaledonijom“, rekao je Mapu.
Potez Pariza se smatra udarom na sporazum iz 1998. godine prema kojem Nova Kaledonija treba da dobija više političke moći.
Na čak tri referenduma o nezavisnosti – 2018, 2020. i 2021. godine – stanovnici su ubedljivo odlučivali da ipak ostanu deo Francuske. Na poslednjem referendumu je, uz malu izlaznost, za ostanak u Francuskoj glasalo 96 odsto ljudi, dok su zagovornici nezavisnosti bojkotovali referendum.
Oblast je i dalje značajna za Pariz pre svega strateški, vojno kao i zbog tamošnjih nalazišta nikla.
Dvanaestogodišnja devojčica koja ima i srpsko državljanstvo teško je ranjena u akciji policije u Bohumu pre desetak dana. Okolnosti tragedije još nisu razjašnjene, a to sada postaje i političko pitanje. Šta za sad znamo?
Požar je počeo u sredu popodne u jednoj od osam kula kompleksa Vang Fuk Kort, i brzo se proširio sa jedne na drugu, jer su se zapalile bambusove skele prekrivene mrežom
Predsednik Tramp potvrdio smrt Sare Bekstrom, dok se narednik Endru Volf nalazi u kritičnom stanju nakon oružanog napada u centru grada
Tramp je u prošlosti Nacionalnu gardu koristio za obračun sa izbeglicama i prepucavanje sa političkim protivnicima. Šta će sada biti, kada je pripadnike Nacionalne garde ranio Avganistanac u demokratskom Vašingtonu
Kao nestale se vode više od 270 osoba, 65 ljudi je hospitalizovano, od kojih je 16 kritično, a 25 ima ozbiljne povrede
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
