Francuska je proglasila vanredno stanje u Novoj Kaledoniji u jeku nemira u kojima je smrtno stradalo barem četvoro ljudi, a više stotina povređeno. Povod za izgrede su reforme biračkog prava u ovom pacifičkom arhipelagu pod francuskom upravom.
Pariz govori o „scenama haosa“ u svojoj prekomorskoj oblasti Novoj Kaledoniji, nakon što je u neredima poslednjih dana smrtno je stradalo najmanje četvoro, piše Dojče vele.
Portparolka Vlade je najavila da će vanredno stanje na ovom arhipelagu u Okeaniji važiti najmanje dvanaest dana.
Prethodno je predsednik Francuske Emanuel Makron dekretom policiji dao široka ovlašćenja da uguši nemire, uključujući i kućni pritvor za osobe koje su procenjene kao opasnost po javni red.
Najavljena je i privremena blokada pristupa društvenoj mreži TikTok.
Oko petsto policajaca iz Francuske poslato je da pomogne lokalnoj policiji i žandarmeriji koja je u akciji sa oko 1800 ljudi.
Izgredi u Numei
Uprkos policijskom času, od ponedeljka traju nemiri u Numei, glavnom gradu Nove Kaledonije. Lokalni mediji prenose slike sukoba, razorenih prodavnica i benzinskih pumpi, zapaljenih automobila.
Očevici kažu da se gradom širi oštar miris paljevine. Zatvoreni su aerodrom, škole, zgrade državne uprave. Formiraju se dugi redovi pred prodavnicama koje nisu uništene i poharane.
Do sada je prebrojano četvoro mrtvih, među kojima je jedan pripadnik snaga reda. On je navodno ubijen hicem iz vatrenog oružja koji ga je pogodio u glavu. Više od trista ljudi je povređeno, oko 130 privedeno.
Visoki komesarijat u Novoj Kaledoniji procenjuje da je u nerede uključeno oko pet hiljada „izgrednika“ u Numei i okolini.
Protivnici i pobornici nezavisnosti Nove Kaledonije u sredu su objavili zajedničko saopštenje u kojem pozivaju stanovništvo na „mir i razum“.
Isto je učinio predsednik Makron, koji je spreman da brzo primi delegaciju Nove Kaledonije u Parizu kako bi se tragalo za političkim rešenjem. On je ipak upozorio one koje izazivaju nemire da će policija i pravosuđe udariti na njih svom silom.
Sporna reforma biračkog prava
Do nemira je došlo zbog reforme izbornog prava koju je pokrenuo Pariz. Prema njoj, svi francuski državljani koji žive na Novoj Kaledoniji duže od deset godina imaju pravo da glasaju i na tamošnjim lokalnim izborima.
Tako bi još nekoliko hiljada Francuza dobilo pravo glasa i moglo da utiče na prilike u ovoj provinciji koja ima svega oko 300.000 stanovnika.
Zakon su potvrdila oba doma francuskog parlamenta i sada samo ostaje da se okupi takozvani Parlamentarni kongres koji u posebnim prilikama zaseda u Versaju, i da potvrdi zakon.
Starosedelačko stanovništvo ostrva u tome vidi udar na svoje interese. Do sada se pravo glasa sticalo tek posle 25 godina boravka na arhipelagu.
Francuska je kolonizovala Novu Kaledoniju sredinom 19. veka i koristila je dugo kao kažnjeničku koloniju. Grupa ostrva nalazi se u Pacifiku, oko 1500 kilometara istočno od Australije.
Propali referendumi o nezavisnosti
Zagovornici nezavisnosti Nove Kaledonije, među kojima je šef lokalne vlade Luj Mapu, boje se da će reforme biračkog prava još više suzbiti uticaj indigenog stanovništva.
„Ova odluka će veoma ograničiti naše mogućnosti da upravljamo Novom Kaledonijom“, rekao je Mapu.
Potez Pariza se smatra udarom na sporazum iz 1998. godine prema kojem Nova Kaledonija treba da dobija više političke moći.
Na čak tri referenduma o nezavisnosti – 2018, 2020. i 2021. godine – stanovnici su ubedljivo odlučivali da ipak ostanu deo Francuske. Na poslednjem referendumu je, uz malu izlaznost, za ostanak u Francuskoj glasalo 96 odsto ljudi, dok su zagovornici nezavisnosti bojkotovali referendum.
Oblast je i dalje značajna za Pariz pre svega strateški, vojno kao i zbog tamošnjih nalazišta nikla.
Ruski sud u Moskvi je na zahtev Tužilaštva i bez prisustva javnosti, proglasio feministički pank bend Pusi Rajot ekstremističkom organizacijom. Ova presuda mnogo govori o o stanju osnovnih ljudskih prava u Rusiji
Nazivajući izvršnu uredbu o fentanilu „istorijskom“, Donald Tramp je rekao da između 200.000 i 300.000 ljudi godišnje umire od posledica njegove upotrebe
Velenje je za samo desetak dana obnovilo oskrnavljeni spomenik Titu, a takođe izrađuje uredbu kojom će dodatno zaštiti sve spomenike u gradu, bez obzira kome su posvećeni
Hose Antonio Kast nikada nije tajio da je obožavalac Pinočea. „Da je živ, glasao bi za mene“, rekao je jednom prilikom. Novi predsednik Čilea blizak je Donaldu Trampu i njegovom MAGA pokretu
Predlog italijanske vlade da zlatne rezerve Banke Italije proglasi „vlasništvom naroda“ izazvao je ozbiljnu zabrinutost Evropske centralne banke. Kritičari upozoravaju da bi takav potez mogao da ugrozi nezavisnost centralnih banaka i destabilizuje evrozonu
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
