foto: ap
Najnoviji talas demonstracija u Mađarskoj izazvao je "robovlasnički" Zakon o radu koji je krajem prošle godine u parlamentu usvojen pod skandaloznim okolnostima
Za „Vreme“ iz Budimpešte
Zbog sve veće potražnje za radnom snagom, vlada premijera Viktora Orbana odlučila je da izmeni Zakon o radu. Suštinska promena zakona je da se broj dosadašnjih 250 dozvoljenih prekovremenih sati od 1. januara penje na 400. Da bi poslodavac primorao radnika da radi godišnje 400 sati više, mora da dobije njegovu pismenu saglasnost.
Na prvi pogled se čini da u tome nema ničeg spornog: ako je dobrovoljno, onda nije loše, ko hoće više da radi, neka izvoli. Ali s obzirom na veoma ograničena prava radnika po Fidesovom zakonu o radu i zbog slabosti sindikata, gotovo je nezamislivo da neki radnik odbije posao zato što u ugovoru mora da potpiše tu „sitnicu“.
Druga „robovlasnička“ karakteristika novog zakona je da je poslodavac obavezan da isplati nadoknadu za prekovremeni rad u roku od pune tri godine. Mađarsku je i pre usvajanja novog Zakona o radu u poslednjih desetak godina napustilo oko pola miliona ljudi.
Rasparčana, neorganizovana i delimično potkupljena opozicija odjednom se trgla i fizički onemogućila da se u parlamentu ovaj zakon usvoji u normalnoj proceduri. Nisu pustili predsedavajućeg da vodi sednicu, glasanje se pretvorilo u haos koji je gledalo više od milion ljudi na društvenim mrežama zahvaljujući jednom opozicionim poslaniku koji je sve prenosio uživo preko mobilnog telefona. Naravno da je dvotrećinska većina Viktora Orbana bez obzira na niz nepravilnosti ipak usvojila novi zakon.
DOGAĐANJE NARODA: A na ulicama se ohrabren zajedničkim i hrabrim nastupom poluzaboravljene opozicije u parlamentu „dogodio narod“.
Ovog puta nije se demonstriralo samo na Košutovom trgu, nego i ispred zgrade mađarskih državnih medija (po Fidesovom medijskom zakonu iz 2011. godine i televizija i radio i državna informativna agencija su pod istim krovom). Na proteste ide redovno više hiljada ljudi. Novi zamah demonstracije su dobile kada je obezbeđenje iz zgrade parlamenta fizički izbacilo nekoliko opozicionih poslanika.
Probudili su se i slabašni sindikati nagoveštavajući i generalni štrajk, koji, međutim, zahteva mnogo veću organizovanost. Kako izgleda dobro organizovan štrajk pokazali su radnici u fabrici Audija u Đeru. Istrajali su u svom zahtevu za povećanjem plata, zbog njihovog štrajka stali su pogoni u Nemačkoj i susednoj Slovačkoj. Šefovi Audija su na kraju pristali na zahteve zaposlenih u Đeru.
Pored zajedničkog nastupa opozicije (od levice do nekad ultradesnog Jobika) još jedna novost kod najnovijeg talasa demonstracija u Mađarskoj su i protestne šetnje nezadovoljnih u više gradova. U Segedinu se, recimo, protestnoj šetnji priključilo više hiljada ljudi.
Ako do sada razjedinjena opozicija uspe da ovo novo „zajedništvo“ održi do evropskih parlamentarnih izbora krajem maja i pre svega lokalnih izbora na jesen, ovo će biti godina velikog iskušenja za do sada nepobedivog Viktora Orbana.
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi pušten je na slobodu nakon tri nedelje provedene u zatvoru. Apelacioni sud u Parizu prihvatio je njegov zahtev i odredio mu meru sudskog nadzora
U mestima sa retkim lekarima, pacijenti u Francuskoj koriste „medicinske kontejnere“ za samopregled pod nadzorom lekara putem video-poziva, čime se pokušava ublažiti problem „medicinskih pustinja“
Studija nevladinih organizacija GLOBSEC i ICCT upozorava da Rusija koristi kriminalne mreže i preko Telegrama regrutuje kriminalce koji govore ruski kako bi izvodila sabotaže i destabilizovala Evropsku uniju zbog podrške Ukrajini
Nakon otkrića da je u emisiji „Panorama“ spojen sadržaj dva nepovezana dela govora Donalda Trampa, rukovodstvo BBC-ja preuzelo je odgovornost i podnelo ostavke
Beloruski režim sistematski šalje decu na vojnu obuku i u „ratne igre“. Škole ih podučavaju odanosti i potrebi da se umre za otadžbinu
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
