Za preko milion ljudi u užasnim uslovima na jugu Pojasa Gaze situacija postaje neizdrživa. U Egipat ne mogu, na severu je sve porušeno, a Izrael planira da udari i na jug sa kopna
Mesecima je izraelska vlada pozivala palestinsko civilno stanovništvo u Pojasu Gaze da pobegne na jug.
Sada se, prema navodima humanitarnih organizacija, oko 1,5 miliona ljudi se nalazi upravo na najjužnijoj tački malenog Pojasa, na granici sa Egiptom u gradu Rafi, koji je pre sukoba imao oko 300.000 stanovnika.
Mnogi od njih su već nekoliko puta evakuisani. Uslovi života tamo su katastrofalni: mnoge izbeglice na hladnoći borave u šatorima, nedostaje hrane, vode i lekova.
Situacija bi uskoro mogla da se dodatno pogorša. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i dalje želi kopnenu ofanzivu na Rafu kako bi tamo preduzeo akciju protiv Hamasa, koji Nemačka, EU, SAD i druge zemlje klasifikuju kao terorističku organizaciju.
No, pre početka ofanzive, izraelska strana će dozvoliti civilima u borbenim područjima da se presele u „sigurna područja“, kaže on.
Ovi planovi su naišli na velike međunarodne kritike. Upozoravaju i SAD, najvažniji saveznik Izraela.
Što se tiče Rafe, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pozvala je na dugoročno uspostavljanje sigurnih mesta za tamošnje ljude. Ona je govorila o humanitarnoj katastrofi.
Nakon terorističkog napada Hamasa 7. oktobra, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, Izrael je objavio rat toj terorističkoj organizaciji. Prema zdravstvenim službama, koje kontroliše Hamas, gotovo 29.000 ljudi je ubijeno u izraelskoj ofanzivi u Pojasu Gaze.
Snažno upozorenje Izraelu
Rat u Pojasu Gaze ponovo je došao u fokus i na kraju Minhenske bezbednosne konferencije proteklog vikenda.
Na sastanku je palestinski premijer Muhamed Štaje, koji vlada na Zapadnoj obali, pozvao izraelsku vladu da dozvoli stanovništvu na prenatrpanom jugu Pojasa Gaze da se vrati u svoje stambene oblasti.
On je upozorio izraelskog premijera Netanjahua da ne pokušava da vojnim sredstvima protera stanovništvo u susedni Egipat. „Mi i Egipćani intenzivno radimo na tome da to ne dopustimo“, rekao je Štaje.
On je dodao je da će na poziv Rusije u februaru biti održan sastanak svih palestinskih grupa u Moskvi.
U jednoj diskusiji, koju je organizovao DW, Štaje je rekao: „Videćemo da li je Hamas spreman da se ujedini s nama.“ Mi smo, rekao je on, spremni na saradnju.
Između kritike i razumevanja
Američka demokratkinja Nensi Pelosi, bivša predsednica Predstavničkog doma Kongresa, rekla je za DW: „Netanjahuovo ponašanje je, po mom mišljenju, neprihvatljivo kada je reč o uticaju, kolateralnoj šteti za decu i porodice.“
„Niko ne može oduzeti pravo na odbranu zemlji koja je brutalno napadnuta na ovaj način. Ali nadam se da će poslušati poziv državnog sekretara Entonija Blinkena i naravno predsednika Džoa Bajdena – jer mi smo svi prijatelji Izraela – i postupati oprezno s civilima“, dodala je Pelosi.
Predsednik najveće nemačke opozicione stranke Hrišćansko-demokratske unije Fridrih Merc apelovao je u intervjuu za Dojče Vele na izraelsku vladu. „Zaštitite civile, ali se borite protiv terorizma u Pojasu Gaze kako se ovaj problem nikada više ne bi pojavio.“
On je rekao da nikada ne bi davao savete izraelskoj vladi „javno sa visine“. „Oni imaju svoje probleme. Treba da ih reše i zaslužuju našu punu podršku“, rekao je Merc.
Gde mogu ili moraju otići izbeglice?
Danima se špekuliše o malo opcija koje bi palestinsko interno raseljeno stanovništvo imalo u slučaju kopnene ofanzive na Rafu. Mediji su, pozivajući se na izvore iz bezbednosnih krugova i nevladinu organizaciju Sinajsku fondaciju za ljudska prava, izvestili da Egipat priprema ogromne ograđene prihvatne kampove za do 100.000 palestinskih izbeglica.
Egipat je odbacio ove izveštaje. Vođa Državne službe za informisanje Dia Rašvan rekao je da se protivi proterivanju Palestinaca i da je takođe protiv dobrovoljnog napuštanja Pojasa Gaze. On je rekao da je daleko pre početka izraelske vojne operacije Egipat izgradio tampon zonu i ograde u obalskom pojasu sa svoje strane granice.
Egipat ne gradi kampove za Palestince u pograničnom području već za opskrbu humanitarnom pomoći, navode egipatski krugovi.
U Agenciji za izbeglice UN na upit DW nisu želeli da komentarišu „špekulacije“ o mogućem kampu. Poverenik za izbeglice Filipo Grandi rekao je ranije za BBC da je egipatski stav jasan.
„Ljudi ne bi trebali da idu preko granice. Mislim da Egipat ima vrlo valjane razloge. To bi bila katastrofa za Palestince, posebno one koji bi morali ponovo da budu raseljeni. Za Egipat bi to bilo katastrofalno u svakom pogledu, a što je još važnije: Još jedna izbeglička kriza bila bi skoro kao poslednji ekser u kovčegu budućeg mirovnog procesa“, naveo je Grandi.
Strah u Egiptu
Naime, Egipat se od početka rata izjasnio bio protiv primanja palestinskih izbeglica. Prevelik je strah da bi to moglo biti previše za zemlju koja je ionako pogođena ekonomskim problemima.
Egipat je već pružio utočište za stotine hiljada izbeglica i tražilaca azila, posebno iz Sudana. Zemlja takođe strahuje da Izrael neće dopustiti povratak izbeglicama u Pojas Gaze. I strah da bi se među izbeglicama mogli naći i teroristi Hamasa takođe određuje stav vlade u Kairu.
Drugi plan za palestinske izbeglice bio bi beg na sever, nazad, u uglavnom uništene gradove Pojasa Gaze. Ako Izrael pokrene ofanzivu, vojska će pokušati prebaciti civilno stanovništvo na sever, rekao je izraelski vojni zvaničnik.
Izraelske dnevne novine Harec ocenjuju da je evakuacija stanovništva teško pitanje. Na području oko obližnjeg grada Al Mavasija, severno od Rafe, ne može biti smešteno ni stotine hiljada ljudi u šatore, piše list.
Povratak u grad Gazu ili Han Junis, ocenjuje Harec bio bi „život u ruševinama bez infrastrukture“.
Prema podacima UN, polovina svih zgrada u Pojasu Gaze bila je oštećena ili uništena do kraja januara. Područje je, navodi UN, praktički „nenastanjivo“.
Postotak uništenja do danas je verovatno još veći. Mediji takođe danima izveštavaju o vazdušnim udarima na Rafu. Prema novinskim agencijama, poginulo je više ljudi.
U Savetu bezbednosti UN u utorak će se razmatra nacrt rezolucije koji poziva na „momentalni humanitarni prekid vatre“ – kao i oslobađanje svih izraelskih talaca.
SAD su već najavile veto. Vašington preferira oslobađanje talaca uz tek oročeni prekid vatre od šest sedmica.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
