Nemačka demohrišćanka Ursula fon der Lajen (65) je u godinama kad većina ljudi u Evropi ide u penziju. Prva žena na čelu Evropsku komisije koju vodi od 2019. godine bi, međutim, na toj funkciji htela da ostane do 2029.
Ambicija Ursule fon der Lajen je da privede kraju poduhvate poput prelaska evropske privrede na klimatski neutralan teren ili dovođenja Ukrajine do članstva Evropske unije, piše Dojče vele (DW). U ponedeljak je u Berlinu na partijskom sastanku njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU) zvanično rekla da je spremna za još pet godina. Rukovodstvo CDU-a je jednoglasno podržalo njenu kandidaturu
Kroz dve sedmice bi Evropska narodna partija trebalo da objavi da je Fon der Lajen „nositeljka liste“ za evropske izbore u junu. Ona neće biti na glasačkom listiću, ali tako birači znaju da će, u slučaju pobede umerenih konzervativaca, ona voditi Komisiju.
„Mislim da je Fon der Lajen uradila dobar posao“, rekao je nedavno Žan Klod Junker, Luksemburžanin koji je prethodno vodio Komisiju.
Šta će reći Orban?
Dvadeset i sedam šefova država i vlada članica EU odlučuju koga će predložiti da rukovodi briselskom administracijom. „Šanse Fon der Lajen nisu loše, ali definitivno neće biti lako“, kaže za DW Janis Emanulidis iz Centra za evropske politike u Briselu.
Jer, vodeća pozicija je tek deo paketa o kojem će se odlučivati na leto. Treba videti ko će voditi Evropski savet, ko će biti visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i predsednik Evropskog parlamenta.
Sve to treba da se uskladi između 27 lidera zemalja EU. A mađarski premijer Viktor Orban je zagriženi politički protivnik Ursule fon der Lajen koji bi mogao da stavi veto na njene planove. „On će definitivno naplatiti svoj pristanak“, kaže Emanulidis i podseća da bi Fon der Lajen morala da prođe i pred poslanicima Evropskog parlamenta, a tu je 2019. imala tesnu većinu od svega devet glasova.
Ovog puta će nalaženje većine biti još teži zadatak jer ankete daju desnim populistima šanse da sa još više poslanika uđu u parlament koji broji 720 mandata.
Socijaldemokratski italijanski poslanik Bernardo Benifei za DW kaže da je Evropskoj uniji potreban zaokret, a ne još jedan mandat Ursule fon der Lajen. „Ona pokušava da bude najbolja drugarica nacionalista poput Đorđe Meloni. Ona je iznedrila pravila o migraciji koja su protiv interesa EU.“
Koliko je htela, a koliko završila
Posmatrači u Briselu mahom hvale kako se bivša nemačka ministarka odbrane pokazala u krizama poput pandemije i nakon napada Rusije na Ukrajinu.
„Nije bilo lako gospođi Fon der Lajen da održi zbijene redove. To joj je pošlo za rukom i zato zaslužuje pohvale“, rekao je Junker.
Martin Širdevan, evropski poslanik iz nemačke Levice, to vidi drukčije. „Šta je zapravo postigla? Ona je majstor najava i proizvodnje lepih naslova. Ali nema rezultate u zaštiti demokratije, borbi protiv siromaštva i jačanju industrije u Evropi“, kaže on za DW.
Da je Fon der Lajen često stavljala na sto više nego što je moglo da se svari kaže i Emanulidis. „Ali to se ponekad mora u načinu komunikacije i pritisku koji se vrši kad se na evropskom nivou traže kompromisi i kada treba pokazati vođstvo.“
Sa pogledom u Vašington
Fon der Lajen je 2019. počela posao u Briselu tvrdeći da će voditi „geopolitičku“ Evropsku komisiju. Najpre je pokušala da produbi saradnju sa afričkim državama. Ali ruska agresija je sve to gurnula u drugi plan.
Uopšte, Evropskoj komisiji nije lako da vodi spoljnu politiku, kaže Emanulidis, jer „u spoljnoj i bezbednosnoj politici države članice imaju nadležnost i moraju odlučivati jednoglasno“. A to je „zaista komplikovano na evropskom nivou.“
Drugi mandat za Fon der Lajen ne bi bio jednostavniji. Od naredne godine bi u Beloj kući ponovo mogao da bude Donald Tramp. Njih dvoje nemaju dobar odnos, a Tramp to teško zaboravlja. Strahuje se od trgovinskog rata SAD i EU.
„To će biti izazov za sve nas“, kaže Emanulidis. „Neće teškoća imati samo predsednica Evropske komisije. Svi ćemo imati probleme unutar EU, ali i u okviru NATO-a.“
Od jeseni 2025. Lav XIV više puta je jasno kritikovao odnos SAD prema migrantima. Američka biskupska konferencija, kojoj pripada oko 270 biskupa, sredinom novembra gotovo jednoglasno se suprotstavila Trampovoj politici
Osujećen je plan predsednika SAD Donalda Trumpa da pripadnici Nacionalne garde obezbeđuju federalne službenike tokom deportacija migranata u Ilinoisu. Vrhovni sud to mu je zabranio
Uprkos velikoj potrebi za radnicima, zemlje širom sveta nisu rade da prihvate migrante. Zašto je to tako?
Najbogatijih 25 porodica na svetu uvećalo je svoje bogatstvo za gotovo 360 milijardi dolara za samo godinu dana, dostigavši ukupnu vrednost od 2,9 biliona dolara – nivo bez presedana u savremenoj istoriji
Za Predsedništvo Bosne i Hercegovine smeju da se kandiduju samo predstavnici „konstitutivnih” naroda - Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava da to predstavlja fundamentalnu diskriminaciju, ništa se ne menja
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
