Farmeri i kozmetika

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu upozorila je 13. marta da bi stočna bolest slinavka i šap (u engleskom jeziku nazvana mnogo eksplicitnije – foot and mouth desease) mogla da pogodi mnoge zemlje širom sveta i pozvala međunarodnu zajednicu da primeni što strože mere kontrole. U saopštenju se traži uvođenje stroge kontrole imigranata i turista koji doprinose širenju bolesti, kao i jači nadzor uvoza hrane, uključujući onu koju nose putnici i otpatke iz aviona i brodova. Iako je zakonima koji regulišu međunarodne odnose već predviđena zabrana uvoza hrane iz zemalja u kojima vlada neka slična bolest, SAD su istog dana zabranile uvoz mesa iz Evropske unije, dok je Australija proširila zabranu i na uvoz mlečnih proizvoda i žive stoke.

U zemljama Evropske unije masovno se uništava zaražena stoka, kao i sve životinje koje su došle u kontakt s njom – samo u Velikoj Britaniji, od izbijanja epidemije krajem prošlog meseca, ubijeno je oko 60.000 životinja, a predviđa se da će konačna cifra biti oko pola miliona i da će u uklanjanju ostataka morati da pomaže i vojska. Što se tiče prometa mesom, situacije se verovatno neće značajnije promeniti, pošto je načelo „izbegavati meso kad god je to moguće“ evropski trend već nekoliko godina (od pojave bolesti „ludih krava“). Ipak, ova epidemija naneće dodatnu štetu već ugroženim uzgajivačima stoke – zbog toga je Evropska unija obećala novčanu naknadu za uništenu stoku, a u naročito ugroženim oblastima crkve zvone svakog dana u podne u znak podrške farmerima. Osim farmera i grana privrede koje zavise direktno od njih, čini se da će prilično oštećena biti i kozmetička industrija. Naime, pošto su britanske vlasti ustanovile da se tkiva zaraženih životinja (što bolešću „ludih krava“, što slinavkom i šapom) nalaze u kozmetičkim proizvodima izvezenim u više od 70 zemalja, Tajvan, Kina i Japan zabranili su uvoz ovih proizvoda iz 13 zemalja Evropske unije. Osim toga, za trgovce koji sa tezgi ne uklone već kupljene proizvode iz Evrope predviđene su čak i zatvorske kazne.

Šta se za to vreme dešava kod nas?

PREDOSTROŽNOST: Granična veterinarska inspekcija podigla je zbog epidemije svakodnevne mere bezbednosti na viši nivo. Vrši se kompletna kontrola sirovina i žive stoke, na graničnim prelazima kontrola putnika i prtljaga, a ukoliko se radi o dolascima iz zemalja u kojima je registrovana bolest, primenjuje se i dezinfekcija putnika i putničkih vozila. Dezinfekcija u ovom slučaju podrazumeva da sva vozila koja ulaze u Jugoslaviju prolaze kroz dezinfekcione barijere, odnosno betonske bazene u kojima se nalazi dezinfekciono sredstvo. Putnici su obavezni da potope svoju obuću u dvoprocentni rastvor natrijum hidroksida, dok im se ruke peru blagim kiselinama. Po rečima jednog beogradskog veterinara, pooštravanje kontrole na pijacama nije neophodno pošto kod naše stoke bolest nije registrovana. Tokom poslednje veće epidemije slinavke i šapa 1996. godine, primenom ovih mera sprečeno je širenje bolesti na naš stočni fond, s tim što je pored gore navedenog bio i zabranjen uvoz mesa iz Grčke – ovog puta zabrana nije nužna pošto se Grčka još ne nalazi na spisku ugroženih zemalja.

Preporuke Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu ispoštovane su, dakle u potpunosti i s formalne strane moglo bi se reći da smo u skladu sa ostatkom sveta. Razlike međutim ipak ima – dok je Evropa (i sad, a i tokom nekoliko poslednjih godina) bukvalno paranoična kad su u pitanju stočne bolesti, kod nas one slabo privlače pažnju. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da nam, naviknutima na desetine poginulih dnevno na ovom ili onom ratištu u neposrednom okruženju, nijedna bolest više ne izgleda onoliko strašno koliko bi možda trebalo. Naviknutost na smrt uslovila je možda i pomirenost sa bolešću, naravno sve dok ne zadesi nas same. Verovatno zbog toga, odgovarajući na pitanje kojim se trač magazini ovih dana naročito bave: „Da li se plašite bolesti ludih krava?“, estradne zvezde i „obični“ građani najčešće kažu da se „više plaše ludih ljudi“, ili da im „pored toliko ludila, fale još samo lude krave“.

S druge strane, strahu Evrope od stočnih bolesti prethodilo je dugogodišnje građenje kulta zdravog života koji se kod nas i dalje smatra fanatizmom retkih pojedinaca. Naime, i pre epidemije, u većini razvijenih zemalja vegetarijanstvo je postalo više nego poželjan način ishrane, pušenje tabu, a odlazak u teretanu svakodnevna obaveza. Za to vreme, Jugoslavija se uglavnom hranila prasićima iz gepeka i „izbegličkim konzervama“ nabavljanim na pijaci, po broju pušača dospela je u sam vrh svetske top liste, a za rekreaciju nije imala ni živaca, ni vremena, ni novca. Kad se uzmu u obzir ove razlike u odnosu prema sopstvenom zdravlju, razumljivo je da svaku (pa i aktuelnu) epidemiju stočnih bolesti Evropa dočekuje u strahu, a Jugoslavija uz standardnu parolu: „Neće valjda baš mene/nas da strefi.“

Čak i političke konotacije, koje obično zaintrigiraju širu javnost, nisu funkcionisale u slučaju stočnih bolesti. Teorija o tome da „Amerikanci pokušavaju da potruju i Evropljane i nas“ bilo je znatno manje nego obično, a čak ni izjava Frane Pejkovskog, docenta skopskog Poljoprivrednog fakulteta, da je „Albanija namerno prenela slinavku i šap u Makedoniju“ (Srna, 25. jul 1996) nije šire komentarisana.

INFORMISANOST: Iako su domaći mediji izveštavali o epidemiji koja je zahvatila Evropu, u javnosti i dalje postoji zabluda da su slinavka i šap dve bolesti. U stvari, reč je o virusnom oboljenju domaćih i divljih papkara čiji naziv potiče od toga što napada njušku ili papke. Osim toga, često se identifikuju bolest „ludih krava“ i slinavka i šap. „Te dve bolesti nije moguće čak ni porediti. BSE (bolest „ludih krava“, prim. T. S.) jeste infekcija koju izaziva protein prion, koja ima dug klinički tok i napada centralni nervni sistem. Slinavka i šap, kao virusno oboljenje širi se lako, dostiže velike razmere i izaziva promene u ustima, na papcima i na vimenima stoke. Za razliku od priona koji opstaje, virus izazivač slinavke i šapa lako propada tokom prerade“, kaže naš sagovornik. Osim toga, bolest „ludih krava“ bila je fatalna za (koliko se zna) osamdesetoro ljudi, dok lečenje slinavke i šapa uglavnom prolazi bez većih komplikacija.

I pored svih ovih zabluda, Jugosloveni su, po njegovom mišljenju, dobro informisani o stočnim bolestima, s tim što ih povremeno treba podsećati na opasnost: „Naravno, ne treba stvarati paniku, pošto panika može biti kontraproduktivna. Zarazne bolesti zaslužuju kontinuiranu pažnju javnosti, a ne da služe samo za povremeno podizanje tiraža novina. Informacije ne smeju biti senzacionalističke, već alarmirajuće onoliko koliko je to neophodno“.

Naravno, u našem slučaju postavlja se i pitanje šta bi trebalo da bude dovoljno alarmirajuće – na ovim prostorima još postoji problem najosnovnije higijene, iako se čak i u osnovnoj školi uči kakve sve bolesti mogu da vas zadese ako npr. ne perete ruke. Nezvanično ispitivanje sprovedeno u zgradi Radio Beograda sredinom osamdesetih pokazalo je da od 100 ljudi koji uđu u jedan od prometnijih toaleta u tom zdanju 90 ne opere ruke! A medijski ljudi važe za, ako ništa drugo, bar informisane.

Osim toga, ovde ni očigledni primeri ponekad nisu dovoljno alarmirajući: na beogradskim pijacama sir se prodaje iz nepokrivenih šerpi sumnjive čistoće, seljaci ga obično stavljaju na kantar bez rukavica. Treba li ovde podsećati na priču o toaletima u Radio Beogradu? Već pomenuti „prasići iz gepeka“ prodaju se čak i kad je dnevna temperatura oko 20 stepeni. Istina, ovih dana ne prodaju se baš javno kao zimi, ali „dileri“ rade – potencijalni kupac odvodi se na parking da vidi robu zavijenu u najlon i smeštenu u gepek u kome je temperatura daleko viša od dnevne. Uz sve to, prodavac koji je nudio prase vašem izveštaču izduvao je nos na, recimo, nepropisan način. Kupaca i u tom slučaju ipak ima, a ostaje pitanje da li je to zbog pristupačnije cene robe koja se prodaje „na divlje“ ili zbog pomenute oguglalosti na sve.

Uprkos indiferentnosti, nehigijeni i nemaru, stočne i ostale zarazne bolesti uglavnom nas zaobilaze. Zvanični državni organi svakodnevno izražavaju svoj optimizam i tvrde da će tako i ostati. Oni skeptičniji, na osnovu dosadašnjeg iskustva ipak veruju da kod nas pre ili kasnije mora da stigne svaka nevolja. U emisiji Oblak u bermudama Radio Indeksa pročitana je ovih dana poruka: „Sve će to, mila moja, prekriti snegovi, slinavka i šap.“ Za sada je izvesno jedino to da smo snegove izbegli.