Evropski „nuklearni savez“ predvodi Francuska koja oko 65 odsto struje dobija iz nuklearne energije. Pobornici nuklearki smatraju da su one u duhu „Evropskog zelenog plana“ i sanjaju male modularne reaktore posejane širom kontinenta. Nuklearke priželjkuje i Aleksandar Vučić jer je, kaže, moćnoj srpskoj privredi potrebna struja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas, u četvrtak 21. marta, posle samita o nuklearnoj energiji u Briselu, da je važno što je Srbija u tome učestvovala i poručio da „moramo da razumemo šta se to zbiva u svetu i šta nam to dolazi“.
„Veštačka inteligencija troši i zahteva više energije nego bilo šta do sada i mi imamo velike probleme u snabdevanju strujom“, rekao je Vučić i naglasio da nam potrebe za električnom energijom „dramatično rastu“, jer srpska industruija „dramatično raste“.
„Danas smo imali izuzetan dan i u kratkom periodu obavili mnogo sastanaka. Prisustvovali smo prvom Samitu nuklearne energije, posle mnogo vremena je napravljen“, ispričao je Vučić.
I poručio da Srbija mora da ide u korak sa vremenom, a vremena se, kaže, menjaju u korist nuklearnih elektrana čiji je on zagovornik.
Nije ovo prvi put da Vučić zagovara da Srbija gradi nuklearne elektrane. Samo što su tradicionalne veoma skupe i njihova izgradnja dugo traje, a mali modularni reaktori nisu još uvek nadohvat ruke.
Iz poruke predsednika države iz Brisela moglo se zaključiti da Srbija mora da požuri sa izgradnjom nuklearnih reaktora, jer će silna veštačka inteligencija da nam pojede svu struju.
Većina u EU za nuklearnu energiju
Evropski Savez za nuklearnu energiju je narastao na 14 članica i one čine većinu među državama Evropske unije, piše Dojče vele (DW).
Na samitu o nuklearnoj energiji lideri država i vlada razgovarali su o potencijalu nuklearne energije. Belgija, koja trenutno predsedava Savetu EU, i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), bile su pozvale na sastanak uoči samita Unije koji se takođe održava ovog četvrtka.
Gosti su, između ostalih, bili i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, francuski predsednik Emanuel Makron i holandski (odlazeći) premijer Mark Rute, prenosi DW.
Francuska proširuje kapacitete, Poljska se tek uključuje
„Nuklearni savez“ predvodi Francuska, zemlja koja oko 65 odsto struje dobija iz nuklearne energije. Cilj je do 2050. povećati instalirani kapacitet nuklearnih elektrana u Evropi na 150 gigavata. To je povećanje od oko 50 odsto u odnosu na trenutno stanje. Ukupno 12 od 27 država-članica EU poseduje aktivne nuklearne elektrane, a trenutno se nove nuklearne elektrane grade u dve zemlje: Slovačkoj i Francuskoj koja u narednim godinama planira da izgradi ukupno šest elektrana.
Savez takođe uključuje i Holandiju i Belgiju, koje su otkazale ili odložile svoje ranije donete planove da odustanu od proizvodnje električne energije iz nuklearnih izvora. A tu je i čitav niz istočnoevropskih zemalja, uključujući i Poljsku koja tek planira da počne da koristi nuklearnu energiju i prvenstveno se nada jeftinom izvoru energije kao alternativi uglju. Bugarska, Finska i Rumunija planiraju dodatne reaktore, kao i Švedska. Nemačka je svoje poslednje tri nuklearne elektrane zatvorila sredinom aprila 2023.
Brisel nuklearnu energiju delom klasifikuje kao održivu
Evropska unija je podeljena u dva tabora po pitanju nuklearne energije. Pritom njeni zagovornici mogu da istaknu i neke uspehe: tzv. Net Zero Industry Act, program finansiranja EU koji je zamišljen kao odgovor na američki Zakonu o smanjenju inflacije, otvoren je za investicije u nuklearnu energiju. Nuklearna energija se pod određenim uslovima takođe smatra „održivom“ u okviru tzv. „EU-taksonomije“, koja ima za cilj da olakša pristup investicijama. To je ključno za nuklearnu industriju, koja teško može da preživi bez državnih subvencija.
Francuski operater nuklearnih elektrana Electricité de France u velikim je problemima. Nuklearni savez se zato ne fokusira samo na buduća ulaganja, već je reč i o tome da se osiguraju postojeći projekti. Misle Šnajder, urednik godišnjeg izveštaja o statusu svetske nuklearne industrije, ističe da nuklearna energija ne može da bude održiva na tržištu u poređenju s drugim tehnologijama za proizvodnju struje: „Ako pogledamo gde se ulagalo, onda je samo u solarnom sektoru uloženo 440 gigavata. To znači da tu ima ogromnih ulaganja.“
Skupa i dugotrajna izgradnja reaktora
Ulaganja u nuklearnu energiju smatraju se rizičnim: procenjeni troškovi projekta redovno se drastično povećavaju. Isto tako, obično se prekoračuje prosečno vreme izgradnje od deset do 15 godina. To je slučaj i s aktuelnim primerom dvostruke nuklearne elektrane Hinkley Point C u Velikoj Britaniji. Na početku izgradnje predviđeni troškovi iznosili su oko 20 milijardi evra, a prema sadašnjim cenama, ona već košta oko 50 milijardi evra. I umesto 2025, prvi od dva reaktora verovatno neće biti pušten u rad pre 2030-ih.
Drugi primer je finski reaktorski blok Olkiluoto III, koji je prvobitno trebalo da bude spreman nakon četiri godine, ali je pušten u rad tek 14 godina kasnije i koštao je više nego dvostruko više.
Budućnost su mali modularni reaktori, u teoriji
Alternativni koncept nuklearne elektrane namenjen je smanjenju rizika i troškova. Barem u teoriji. To su takozvani mali modularni reaktori, poznati i kao SMR, koji postižu snagu do 300 električnih megavata (MWe). Poređenja radi, konvencionalna elektrana postiže prosečno 1200 MWe. Prednost tih mini-elektrana je njihova skaliranost. Taj koncept je zamišljen još pedesetih godina prošlog veka kao tehnologija za pogon nuklearnih vojnih podmornica, ali se o njima stalno diskutuje i u okviru civilne upotrebe, piše DW.
Sada zagovornici polažu nade u SMR koji bi trebalo da mogu lakše, jeftinije i masovnije da se grade od konvencionalnih nuklearnih elektrana. Analitičar energetske politike Šnajder je skeptičan, kaže da se tu radi o pukoj teoriji. Naime, još ne postoji nijedan SMR koji je u funkciji. „Radi se o Powerpoint-reaktorima. Uglavnom ne postoje ni na papiru, jedino što imamo jesu lepe grafike. Ako uporedimo to s prethodnim razvojem, na primer sa nuklearkama s vodom pod pritiskom, može se zaključiti da su potrebne decenije dok takav koncept zaživi u stvarnosti.“
Industrijski savez Evropske komisije
Najnapredniji projekat do sada je onaj firme NuScale Power Corporation iz američke savezne države Ajdaho – ali je prerano obustavljen. I tamo su troškovi premašili prvobitni plan. U kompaniji su inače sumnjali i da će uspeti da pronađu kupce.
Ali, san Evropske unije o SMR još nije gotov: Evropska komisija pokrenula je industrijski savez kako bi to promovisala. Namera je da se ubrza uvođenje malih modularnih reaktora do ranih 2030-ih i da se tako pomogne u postizanju klimatskih ciljeva „Evropskog zelenog plana“. Davanje podsticaja za razvoj i izgradnju SMR verojatno će biti jedan od signala koji bi trebalo da se pošalje s ovog samita o nuklearnoj energiji u Briselu.
Političko nasilje postalo je deo svakodnevice. Slavlje na društvenim mrežama zbog ubistva čelnika vodeće kuće za zdravstveno osiguranje, kao i podrška Trampovom timu za preuzimanje vlasti, dolaze iz istog izvora u kojem se na prava pitanja daju pogrešni odgovori
Belgija je prva zemlja u svetu koja je donela obuhvatni zakon o radu za seksualne radnice i on će zaštititi samo one koje žele da se zaposle za stalno
Muškarac okrivljen za četvorostruko ubistvo, pogubljen je u Indijani. Ovo je prva smrtna kazna u toj saveznoj državi u poslednjih 15 godina. Smrtna kazna je zakonita u 24 savezne američke države
Politička kriza u Gruziji dobija na intenzitetu kako se približava kraj mandata predsednice Salome Zurabišvili. Neslaganje između predsednice i vladajuće partije „Gruzijski san“ oslikava dublje političke, socijalne i ekonomske probleme u zemlji
Politički pad Sirije kao ključnog iranskog saveznika potresa Islamsku Republiku. Dok ekonomske krize i politička korupcija urušavaju poverenje u vlasti, analitičari ukazuju na mogućnost da se sudbina Teherana veže za promene koje se dešavaju u regionu
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Studenti su svoje već odradili pokazavši da je car go. Na matorima je da se pridruže mladima i stvar dovrše, ako umeju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
