Foto: AP/Sascha Thelen
Kelnska katedrala je navodno jedan od ciljeva terorista tokom ovih praznika. Malo je detalja poznato, ali neki tragovi vode u Avganistan
Dva mala šatora razapeta su ispred ulaza u čuvenu kelnsku katedralu. U njima policija pretresa one koji dolaze na mise, kao da ulaze na stadion. Okolo je desetak policijskih vozila.
Gotsku katedralu, jedan od simbola Nemačke, obično između Božića i Nove godine poseti sto hiljada turista. Ali, sada je zatvorena za turiste – može se samo na misu ili ispoved.
Tako je otkako je jedna strana služba dojavila nemačkim kolegama da islamisti spremaju terorističke udare širom Evrope, i to baš na doček Nove godine. Osim bogomolje u Kelnu, potencijalna meta je navodno još Katedrala Svetog Stefana u Beču i jedna crkva u Madridu.
Konkretno se malo toga zna. Drugog dana Božića po Gregorijanskom kalendaru je u Vezelu, varoši severno od Rurske oblasti, priveden jedan 30-godišnji Tadžikistanac.
Prema informacijama tabloida Bild, taj Tadžikistanac je ranije obilazio i „špijunirao“ katedralu. U njegovom telefonu nađeni su i snimci. Pikantno je što je isti čovek navodno obilazio i Katedralu Svetog Stefana u Beču.
Isti čovek je uhapšen pa pušten nekoliko dana ranije u Sarskoj oblasti, nakon čega je promenio lokaciju. Policija ga za sada u pritvoru drži preventivno, bez konkretnih dokaza. Sud je odobrio da bude zadržan do 7. januara.
„Koristimo sve pravne opcije kako bismo zaštitili ljude, katedralu i predstojeća slavlja za doček“, rekao je šef kelnske kriminalističke policije Mihael Eser.
Međutim, policija nije htela da saopšti više detalja o uhapšenom niti o navodnim terorističkim planovima kako ne bi ugrozila istragu.
U Austriji su ranije takođe privedene tri osobe u vezi sa navodnom planiranom serijom napada.
Navodi se da su planovi povezani sa Islamskom državom Provincije Horasan koja deluje mahom u današnjem Avganistanu i ima između hiljadu i četiri hiljade boraca.
Horasan je istorijska istočna oblast antičke Persije, koja obuhvata delove današnjih Irana, Avganistana i Tadžikistana.
Avganistanski deo je stecište islamista iz te zemlje, ali i Pakistana i sa Kavkaza. Za njih su Talibani previše mekani i navodno u dilovima sa Zapadom.
Radikalni islamisti zato vode otvoreni rat protiv Talibana. U prethodne dve godine, otkako Talibani vladaju u Kabulu, Islamska Država Horasana izvršila je desetine terorističkih napada sa stotinama mrtvih.
„To je verovatno jedini ogranak Islamske države koji je trenutno sposoban da na Zapadu sprovede veliki koordinisani napad“, kaže nemački stručnjak za terorizam Peter Nojman.
U Nemačkoj su ove godine više puta sprovođenje racije protiv navodnih pripadnika ili simpatizera Islamske države Horasana. U novembru u Leverkuzenu uhapšena dva mladića koji su navodno planirali napad na tamošnji božićni vašar, a potom odlazak u Avganistan.
Širom Evrope je povećan stepen uzbune oko praznika, takođe i zbog straha da bi razne islamističke grupe mogle da sprovedu odmazdu zbog izraelskog rata u Gazi.
U Nemačkoj su još sveža sećanja na napad na božićni vašar na berlinskom Brajtšajdplacu 2016. godine. Tada je Tunišanin Anis Amri šleperom gazio posetioce, ubivši 13 i povredivši 67 ljudi.
Terorista, koji je navodno delovao u dosluhu sa Islamskom državom, uspeo je da pobegne i ubijen je tek nekoliko dana kasnije u Milanu.
Političari u Nemačkoj su pozvali građane da ostanu mirni i ne dozvole teroristima da ih zaplaše. Kako kažu iz kelnske katedrale, na misama ove godine ima više ljudi nego prethodne.
Savezni sud u Njujorku suočava se s ključnim pitanjem: da li su beleške Šona „Pi Didija“ Kombsa, zaplenjene tokom pretresa pritvorske ćelije, zaštićene pravom advokat-klijent? Odluka bi mogla imati dalekosežne posledice po tok suđenja reperu optuženom za seks trafiking
Premijer Hrvatske Andrej Plenković je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice kazao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra. Predsednik Milanović za to vreme ukazuje na postojanje korupcije u Vladi Hrvatske
Predsednik Rusije Vladimir Putin se na taj potez odlučio nakon što je američki predsednik Džozefa Bajdena dozvolio Ukrajini da pogađa mete unutar Rusije raketama većeg dometa koje isporučuju SAD
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je u nekoliko navrata tvrdio da će deportovati najmanje 15 miliona, pa čak i čak 20 miliona ljudi koji se ilegalno nalaze u SAD
Za hiljadu dana rata u Ukrajini ubijeno je desetine hiljada civila, među kojima i najmanje 659 dece. Političarima i generalima ne fali ni dlaka s glave
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
