Neće moći pored mene: Orban blokirao kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu

Nemački kancelar Fridrih Merc nije krio da je ljut zbog mađarskog premijera Viktora Orbana i njegovog blokiranja kredita od 90 milijardi evra za Ukrajinu. „To je čin grube nelojalnosti unutar Evropske unije kakav do sada nismo doživeli u ovakvom obliku“, rekao je Merc nakon samita EU u Briselu. To šteti sposobnosti delovanja i ugledu Evropske unije u celini, piše Dojče vele.

Orbanovo ponašanje u odnosu na Ukrajinu „imaće posledice koje daleko nadilaze taj pojedinačni događaj“, upozorio je Merc. Čak su i oni koji su na samitima EU prisutni mnogo duže nego on, i sami bili „duboko uzrujani“ takvim ponašanjem, naglasio je kancelar.

Foto: AP Photo/Omar Havana

Kredit ipak na mala vrata?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ipak je nakon samita izrazila optimizam da će kredit za Ukrajinu biti odobren. Unija će Ukrajini obezbediti kredit na ovaj ili onaj način, naglasila je Fon der Lajen.

Predsednik Savetu EU Antonio Košta rekao je da su ostali lideri država ili vlada EU jasno osudili Orbanovo ponašanje. „Niko ne može da ucenjuje Savet EU“, naglasio je Košta.

Mađarska i Slovačka su na samitu, uprkos pritisku ostalih država-članica, ostale pri svom blokiranju kredita od 90 milijardi evra. Orban je spreman da povuče veto tek kada Mađarska ponovo počne da dobija rusku naftu.

Mađarska optužuje Ukrajinu da sprečava nastavak isporuke nafte naftovodom „Družba“. Taj naftovod vodi iz Rusije, preko Belorusije i Ukrajine, do Mađarske i Slovačke.

Ukrajina odbacuje te optužbe i naglašava da naftovod trenutno nije upotrebljiv zbog posledica ruskih napada. Za popravke je, poručuju iz Kijeva, potrebno još otprilike mesec i po dana.

Kako procenjuju posmatrači, Orban i njegova stranka Fides kampanju za izbore koji će se održati 12. aprila svode pre svega na protivljenje Ukrajini i Evropskoj uniji, tvrdeći da su u dosluhu kako bi doveli na vlast njegova izbornog suparnika Petera Mađara iz stranke Tisa.

Foto: AP Photo/Geert Vanden Wijngaert

Ni po koju cenu u rat

Druga velika tema jednodnevnog samita Saveta EU bio je rat u Iranu. Predsednici državni ili vlada EU u Briselu su potvrdili da isključuju mogućnost aktivnog učešća u ratu. Uz to su zahtevali i „moratorijum na napade na energetsku infrastrukturu i vodosnabdevanje.“

Učesnici samita su u svojoj završnoj izjavi pozdravili spremnost država-članica Unije da obezbede Ormuski moreuz „čim se za to ispune preduslovi“. Fridrih Merc je potvrdio da bi Nemačka mogla da se uključi u mere obezbeđivanja – ali, kako je dodao, „to je moguće tek kada prestanu borbena dejstva“.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je nakon samita da njegova vlada planira da razgovara sa stalnim članicama Saveta bezbednosti o uspostavljanju okvira Ujedinjenih nacija za obezbeđivanje tog za globalnu trgovinu naftom važnog morskog prolaza. Za sprovođenje takve misije morala bi, međutim, najpre da prestanu borbena dejstva.

Nećemo dozvoliti da se ponovi 2015.

Osim snabdevanja energijom, druga velika briga za EU su moguće masovne migracije. Lideri Unije ne žele da ih iznenadi eventualna migrantska kriza zbog eskalacije situacije na Bliskom istoku. „Nećemo dozvoliti da se ponovi 2015.“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nakon samita u Briselu. Za sada se zbog situacije ne primećuju kretanja migranata ka Evropi, ali EU mora biti pripremljena.

U završnim izjavama lidera država ili vlada stoji da je EU spremna da koristi svoje diplomatske, pravne, operativne i finansijske instrumente kako bi sprečila „nekontrolisana migrantska kretanja“. „Bezbednost i nadzor spoljnih granica Evropske unije biće dodatno ojačani.“

Foto: P Photo/Geert Vanden Wijngaert

Kritika na račun Izraela

Učesnici samita osudili su i nasilje doseljenika na Zapadnoj obali. „Savet EU odlučno osuđuje kontinuirano i sve veće nasilje doseljenika nad palestinskim stanovništvom, uključujući i nasilje prema hrišćanskim zajednicama“, stoji u izjavi objavljenoj u četvrtak uveče u Briselu. U njoj je takođe potvrđen i zahtev da se poštuje status kvo kada je reč o svetim mestima u Jerusalimu.

Lideri zemalja EU uz to odlučno osuđuju mere kojima Izrael želi da proširi svoje prisustvo na Zapadnoj obali, uključujući i Istočni Jerusalim. Izrael bi trebalo da ispuni svoje obveze prema međunarodnom pravu i da zaštiti palestinsko stanovništvo na okupiranim područjima.

Prema izraelskom dnevniku Harec, samo od početka ovog meseca sedam Palestinaca je ubijeno u napadima izraelskih doseljenika. Nasilje doseljenika znatno se pojačalo nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!