Ekaterina Duncova: Žena koja hoće da pobedi Putina

To da će sredinom 2024. ponovo da se kandiduje, ruski predsednik objavio je gotovo usput. Nakon ceremonije odlikovanja vojnika u Kremlju, Vladimir Putin je sredinom decembra objavio ono što su svi očekivali: da će se po peti put kandidovati na izborima za predsednika Rusije. Za razliku od toga, potpuno iznenađenje se dogodilo nekoliko nedelja ranije: jedna TV-novinarka iz Rževa, gradića od 60.000 stanovnika na oko 200 kilometara zapadno od Moskve, objavila je da će se kandidovati protiv večitog vladara Kremlja.

Ekaterina Duncova ima 40 godina, samohrana je majka troje dece i kaže: „Danas je situacija u Rusiji ovakva: oni koji bi građane s demokratskim stavovima mogli da zastupaju na predstojećim izborima ili su u zatvoru ili se njihova prava ograničavaju, krivično ih progone ili ih prisiljavaju da odu u izgnanstvo.“ Duncova želi da ponudi pravu alternativu. „Zašto ne bi žena bila predsednica, kao simbol blagosti, ljubaznosti i osećaja“, pita Duncova u razgovoru za Dojče vele.

Marioneta Kremlja ili iskrena kandidatkinja?

Do kandidature je dug put. Vladimira Putina nominuje njegova nacionalističko-konzervativna vladajuća stranka Jedinstvena Rusija. Duncova nema svoju stranku. Da bi bila zvanično registrovana kao kandidatkinja, ona mora do 31. januara 2024. da skupi 300.000 potpisa, što nije lak zadatak za ženu koja je do sada bila aktivna samo kao političarka na regionalnom nivou.

Čim je Duncova objavila svoj plan pitali su je kakav je njen stav u vezi s „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini. Duncova se, kaže, zalaže za mir, ali rat u Ukrajini ne naziva ratom. Ona pažljivo vaga svaku svoju izjavu kako ne bi prekršila zakon o „diskreditovanju ruske vojske“, što bi moglo da ima za posledicu dugogodišnju kaznu zatvora.

Foto: Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Duncova do sada nije imala nikakve posledice zbog čega kritičari zaključuju da bi ona mogla da bude lažna protivkandidatkinja Putinu, koja je postavljena uz njegovo odobrenje kako bi predsedničkoj kampanji dala privid pravog nadmetanja.

Ali, Abas Galjamov ne vidi razloga za sumnje da Duncova nastupa iskreno. Galjamov je do 2010. pisao govore Vladimiru Putinu, ali mu je okrenuo leđa i danas živi kao politički analitičar u egzilu. „Ona je na dobrom glasu kao angažovana osoba s ispravnim idejama. Kao osoba koja se bori za svoje ideale, a ne kao osoba koja vodi oportunističku politiku“, kaže Galjamov za DW.

Loš početak

Ekaterina Duncova već se suočila s nekoliko prepreka. Samo nekoliko minuta nakon što je preko društvenih medija zatražila novčanu podršku za svoju izbornu kampanju, banka je blokirala uplate na njen račun. To je Duncova objavila na svom profilu na Telegramu.

Na jednom predizbornom skupu 17. decembra nije došlo samo njenih 700 pristalica, već i lokalna policija. I odjednom je nestalo struje, objavila je ona na Telegramu. „Odmah smo uz pomoć generatora organizovali snabdevanje strujom.“ A onda joj je voditelj uzeo mikrofon i zamolio da se „ne postavljaju nikakva politička pitanja“.

„I dalje će verovatno biti malih problema koje ćemo zajedno uspešno da rešimo“, borbeno je najavila Duncova.

Odluka u Kremlju: dozvoliti kandidaturu ili ne?

Borbeno ili ne – čak i ako je Ekaterina Duncova iskrena kandidatkinja, Kremlj ima načina da je iskoristi za svoje potrebe ili da je jednostavno onemogući da se kandiduje. Abas Galjamov smatra da postoje dva moguća scenarija.

Prvi je da Kremlj dozvoli da Duncova skupi potrebne potpise i zvanično se kandiduje. Onda bi ona mogla da bude iskorišćena za to da jače legitimiše Putinovu pobedu, a pre svega rat u Ukrajini. A kad Putin navodno „pošteno“ pobedi protivkandidatkinju koja je protiv rata, onda bi on to mogao da iskoristi za rusku propagandu.

Druga mogućnost je da Kremlj uopšte ne dozvoli kandidaturu Duncove. „Veliki je rizik od toga da ona dobije preveliku podršku i previše glasova“, napominje Galjamov, „naročito ako se u vreme izborne kampanje pogorša situacija na frontu, što se ne može isključiti.“ Onda bi za nju glasali mnogi ljudi u znak protesta. Možda bi ona ostvarila i uverljivu pobedu, kaže taj analitičar i zato misli da nije verovatno da će Kremlj tako nešto da rizikuje.

Veliki lični rizik

Duncova je svesna da može biti opasno ako se izaziva predsednik Putin. I ona zna da su njegovi najoštriji kritičari, Aleksej Navalni, Ilja Jašin ili Vladimir Kara-Murza, osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora. Pa ipak želi da se kandiduje. „Izgledi možda nisu jako dobri, jer svi smo videli šta se događa s ljudima koji na ovaj ili onaj način objave svoje stavove – optužuju ih da su strani agente ili ih krivično progone. Ali, ja bih htela da verujem u najbolji ishod“, kaže Duncova za DW.

Na svom profilu na Telegramu dodaje: „Zato što volim našu zemlju, zato što bih želela da Rusija bude demokratska, miroljubiva i država blagostanja. Jer, trenutno se naša zemlja kreće u potpuno suprotnom smeru: udaljava se od prava i sloboda, od ljubavi i mira, udaljava se od lepe budućnosti.“

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com