Manjinska vlada u Francuskoj pala je u ponedeljak, 8. septembra, nakon samo devet meseci.
Predsednik država Emanuel Makron verovatno će se sada suočiti sa izazovom imenovanja trećeg premijera za godinu dana, i petog otkako je započeo svoj drugi mandat 2022. godine, piše „Gardijan“.
„Kao šef države sa ovlašćenjima za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost, predsednik direktno imenuje premijera da vodi unutrašnje poslove“, objašnjava britanski list. „Ali nakon što je Makron prošle godine raspisao vanredne parlamentarne izbore, nacionalna skupština je podeljena na tri bloka – levi, centar i krajnju desnicu – bez apsolutne većine i sa velikim neslaganjem oko budžeta. To znači da ne postoji garancija da bi novi premijer bio bezbedan od sličnog brzog smenjivanja.“
Makron bi takođe mogao da odluči da raspiše nove vanredne parlamentarne izbore, iako je rekao da bi to nerado učinio.
Niko ne želi da ukine praznik
Dosadašnji premijer Fransoa Bajru je iznenadio čak i svoje centrističke saveznike sazivanjem iznenadnog glasanja o poverenju sopstvenoj vladi, prenosi „Gardijan“. Objasnio je da mu je potrebna podrška parlamenta za mere štednje kako bi se smanjio vekiki javni dug Francuske. Njegovi budžetski predlozi, uključujući ukidanje dva državna praznika i zamrzavanje većine socijalnih rashoda, osporeni su u celom političkom spektru.
Zemlja je tako ušla u duboku političku krizu, ocenjuje agencija AFP.
„Bajru je iznenadio čak i saveznike pozivajući na glasanje o poverenju kako bi se okončao zastoj oko budžeta koji predviđa skoro 44 milijarde evra uštede troškova za smanjenje javnog duga“, piše agencija.
Braneći odluku da raspiše glasanje o poverenju koje nosi veliki politički rizik, Bajru je rekao u skupštini: „Najveći rizik je bio da se ne organizuje ovo glasanje, da se stvari nastave bez promena.“
Prezadužena zemlja
Opisujući dug Francuske koji iznosi 114,1 odsto BDP-a kao „opasan po opstanak zemlje“, Bajru je rekao da je njegova vlada predložila plan kako bi država mogla „za nekoliko godina da izbegne neumoljivu plimu duga koja je potapa“. Zaduženiji od Francuske u EU su samo Grčka sa 152,5 odsto BDP-a i Italija sa 137, 9 odsto BDP-a. Ekonomisti strahuju da bi posrnuće Francuske moglo da izazove novu finansijsku krizu u evrozoni.
„Imate moć da svrgnete vladu“, ali ne i „da izbrišete stvarnost“, rekao je Bajru poslanicima pre glasanja.
Makron se sada suočava sa jednom od najkritičnijih odluka otkako je predsednik: da li da imenuje sedmog premijera kako bi pokušao da postigne kompromis ili raspispiše vanrednih izbora.
„Nema garancije da bi izbori rezultirali bilo kakvim poboljšanjem položaja Makronovog bloka desnog centra u parlamentu“, piše BBC. „Iako je Socijalistička partija (PS) izrazila spremnost da predvodi novu vladu, nije sasvim jasno da li bi takva administracija mogla da opstane. Makron veruje visokopozicioniranim desničarskim ministrima, poput ministra pravde Žeralda Darmanina, ali rizikuje da ih levica odbaci.“
Prema anketi dnevnog lista „Figaro“, 64 odsto Francuza želi da Makron podnese ostavku umesto da imenuje novog premijera, što je on isključio.
Prema odredbama zakona, Makron ne może da se kandiduje za treći mandat 2027.
Prema anketi Ifop-a, oko 77 odsto ljudi ne odobrava njegov rad, što je Makronov najgori rejting otkako je predsednik Francuske.
