Holandija je raskršće klasičnih narkotika i laboratorija sintetičkih droga. Amfetamini, ekstazi i MDMA odatle završavaju i u Srbiji. Trgovina teška milijarde evra raspaljuje posao narko-bandi
„Holandija rizikuje da postane narko-država“, napisala je Femke Halsema, gradonačelnica Amsterdama, nedavno u tekstu za londonski Gardijan.
Kako je navela, u poslednjih pet godina je trgovina drogom u Holandiji postala isplativija, profesionalnija i nemilosrdna. „Na kocki su budućnost naše omladine, kvalitet života, stabilnost ekonomije i vladavina prava.“
Kao da je tom tekstu trebao dodatni dokaz, proteklog vikenda carinici su zaplenili šesto kilograma kokaina u roterdamskoj luci, pronađenih u kontejneru iz Ekvadora.
Par dana ranije, u luci je uhapšeno šest maloletnika – koje su bande upošljavale kao „sakupljače“ kokaina iz tovara koji stiže iz Latinske Amerike.
Glava ispred kafića
Ranije je bilo prizora kakve čovek ne bi očekivao van televizijskih serija. Pre desetak godina je ispred kafića u Amsterdamu nađena odsečena glava. Pre četiri godine nađeni su brodski kontejneri prerađeni u mučionice – jedan je imao zubarsku stolicu sa lisicama.
Jedno suđenje pokazuje koliko daleko stvari idu. U februaru će pasti prva presuda u takozvanom „Marengo procesu“ protiv klana holandsko-marokanskog bosa Riduana Tagija.
Advokati rade pod pomnom zaštitom policije i to iz debelih razloga. Nekoliko ljudi već je ubijeno usred bela dana u Amsterdamu – krunskom svedoku su ubijeni brati i advokat, kao i čuveni istraživački novinar koji je bio savetnik svedoka.
Pipci idu do Srbije
Ne stiže sva droga brodom, naprotiv. Malena Holandija je svetski lider u proizvodnji sintetičkih droga i njihovom rasturanju. Cela Evropa kljuka se tabletama ekstazija i MDMA proizvedenim u Holandiji.
Prema evropskim i srpskim zvaničnicima, i većina sintetičkih droga u Srbiji potiče iz Holandije. Izvoz iz holandskih laboratorija droge težak je nekoliko milijardi evra godišnje i povezuje bande iz soliterskih naselja zapadnog Amsterdama i Beograda.
„Tržište sintetičkih droga u Srbiji raste“, kaže za „Vreme“ Saša Đorđević, koordinator Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, zadužen za Srbiju i Crnu Goru. Kaže, marihuana ostaje najpopularnija droga u Srbiji, ali MDMA i ekstazi se probijaju na vrh liste.
Sintetičke droge povezuju se sa žurkama u urbanim centrima poput Beograda i Novog Sada ili se često uzimaju kao „vikend-droge“. Cinik bi rekao da je Beograd zato, a ne uprkos tome, jedan od omiljenih evropskih gradova za izlaske.
Broj zaplena raste. Između januara i oktobra prošle godine srpska policija je zaplenila skoro 250 kilograma amfetamina. „To je najveća količina od 2010. godine“, kaže Đorđević.
Veze traju decenijama
Ponekad je jasno da droga dolazi iz Holandije. Pre nekoliko meseci razbijena je grupa koja je povezivala dva narko-tržišta. „Postoji odlična saradnja između kriminalnih grupa iz Holandije, Srbije i šireg regiona Balkana“, kaže Đorđević.
Kako objašnjava, poznate kokainske bande iz regiona često su upućene na holandske luke kad dopremaju robu iz Južne Amerike. „Te veze se onda koriste da se na tržište Zapadnog Balkana dovezu i sintetičke droge“, kaže Đorđević.
Neke veze traju od devedesetih godina, kad su kriminalci iz bivše Jugoslavije švercovali oružje u zapadnu Evropu ili se tamo nudili kao plaćene ubice.
Holandska policija je, sa belgijskim i francuskim kolegama, pre nekoliko godina dešifrovala aplikaciju Skaj koju su hiljade kriminalaca širom sveta koristile za komunikaciju. Mnogi srpski kriminalci takođe su imali Skaj.
Sve više laboratorija
Ali, prljavi biznis ide dalje. U razgovoru za „Vreme“ holandski policajac Andre van Rijn, zadužen da razbija ilegalne laboratorije po zemlji, kaže da ima sve više posla.
„Najveći kazan (za pripremu droge) koji smo našli ove godine imao je zapreminu od 4.800 litara. To je maltene fabrička proizvodnja narkotika“, kaže on.
Prošle godine je otkriveno 120 laboratorija, od kojih je dvadeset bilo specijalizovano za kristal-met. Većina tih manufaktura je u južnim provincijama Severni Brabant i Limburg, dakle blizu luka u Roterdamu i belgijskom Antverpenu.
Hemičari koji nadgledaju proizvodnju često dolaze iz Kine, „kuvari“ droge iz Meksika.
Prošle godine je meksički diler umetničkog imena Pablo Ajskobar (Icecobar) osuđen u Holandiji na petnaest godina robije. Vodio je četiri laboratorije kristal-meta, od kojih je jedna bila na kući-splavu.
Odlučno u – legalizaciju?
Kako kaže gradonačelnica Amsterdama Fremke Halsema, pametnije bi bilo legalizovati i kontrolisati narkotike. Ukazuje na primer švajcarskog glavnog grada Berna, koji je počeo sa pilot-projektom prodaje kokaina.
Kaže, evropske zemlje moraju delati zajedno pre nego što bude prekasno. „Naš sadašnji pristup u borbi protiv narkotika je kao da brišemo pod dok voda iz slavine lije na njega.“
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
