U svom vanrednom obraćanju naciji u udarnom televizijskom terminu u četvrtak uveče, Donald Tramp nije ponudio rešenje za rat sa Iranom, u koji je, kako tvrde kritičari, uvukao svoju zemlju i međunarodnu zajednicu, već se vratio temi koja ga prati godinama: navodno pokradenim predsedničkim izborima iz 2020. godine, na kojima je pobedio demokratski kandidat Džo Bajden.
Tramp za te tvrdnje nikada nije podneo dokaze, a to nije učinio ni ovog puta. Umesto toga, izneo je tvrdnju da su obaveštajne službe dokazale kako je Kina u velikoj meri krala izborne podatke i manipulisala takozvanim glasačkim mašinama preko kojih deo američkih birača glasa. Najavio je da će uskoro objaviti podatke o, kako je rekao, „šokantnim slabostima izborne infrastrukture“, piše DW.
Peking izveo pljačku
Tramp je u svom obraćanju govorio o podacima 220 miliona birača, uključujući detalje poput brojeva telefona i stranačkih opredeljenja.
„Najveća pljačka izbornih podataka u istoriji“, izjavio je Tramp.
Međutim, prema njegovim tvrdnjama, nisu odgovorni samo Kinezi. Tramp je izrazio sumnju i u ispravnost glasačkih mašina koje se koriste u pojedinim američkim saveznim državama. On tvrdi da postoji mogućnost da se digitalno prebrojavanje glasova ne sprovodi pravilno. Takođe je naveo da je identifikovano 270.000 osoba koje se nalaze na biračkim spiskovima, a nisu američki državljani.
„Večeras je Tramp očajnički pokušao da negira ono što je svima odavno jasno, da je izgubio izbore 2020. godine“, izjavio je Čak Šumer, lider demokratske manjine u Senatu.
„Da budemo potpuno jasni: u Americi birači biraju političare, a ne obrnuto.“
Demokrate su i pre Trampovog govora izražavale bojazan da bi, uoči međuizbora u novembru, mogao pokušati da potkopa poverenje građana u poštene i slobodne izbore.
O Iranu samo jedna rečenica
Posmatrači ukazuju da su mnogi očekivali da Tramp u svom obraćanju ponudi odgovore na pitanja koja trenutno opterećuju ne samo SAD već i međunarodnu zajednicu, uključujući pitanje završetka rata protiv Irana. Ni o domaćim problemima, poput inflacije, predsednik nije mnogo govorio.
Da je reč o pripremi za međuizbore u novembru, kada Amerikanci između ostalog biraju i novi sastav Kongresa, naglasio je i sam Tramp.
„Ne smemo dozvoliti da bilo koji budući izbori budu pokradeni“, rekao je predsednik.
Za opoziciju i neutralne posmatrače situacija je jasna. Nekoliko meseci pred te važne izbore, podrška Trampu i Republikanskoj stranci nalazi se na veoma niskom nivou. Međutim, zbog tesne većine u oba doma Kongresa, republikanci ne smeju da izgube gotovo nijedno mesto. U suprotnom bi sprovođenje njihove zakonodavne agende bilo znatno otežano.
Među predlozima koji se još nalaze u zakonodavnoj proceduri jeste i zakon o izborima, koji je mesecima blokiran u Kongresu. Takozvani Save America Act predviđa, između ostalog, nova ograničenja prilikom glasanja, uključujući strože dokazivanje identiteta birača i nova pravila za glasanje poštom.
Tramp je ranije izjavio da bi, ukoliko Kongres usvoji taj zakon i još jednu dodatnu odredbu, republikanci praktično osigurali trajnu izbornu prednost.
Najava burne izborne jeseni
Stručnjak za izborno pravo, profesor Rik Hejsen, direktor Pravnog fakulteta Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, ocenjuje Trampove najave kao opasne.
„Tramp ne može da navede nijednog birača bez biračkog prava koji je zaista glasao, niti može da dokaže da su glasačke mašine bile manipulisane“, rekao je Hejsen.
Tramp je tokom govora tvrdio da je izborni sistem u mnogim saveznim državama trenutno u lošem stanju.
„Posvećeni smo tome da to ispravimo“, poručio je američki predsednik. Šta bi to konkretno podrazumevalo, nije precizirao.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
