Donald Tramp je sa osvojenih 266 od 270 elktorskih glasova na korak od pobede. Nakon Severne Karoline i Džordžije pobedio je i u Pensilvaniji, u tri od sedam kolebljivih država u kojima se odlučuju predsednički izbori. To mu je bilo dovoljno da proglasi pobedu
08:32
Donald Tramp drži pobednički govor i proglasio svoju pobedu.
„Ovo je najveći politički pokret svih vremena“, rekao je bivši predsednik SAD obraćajući se svojim oduševljenim pristalicama u Kongresnom centru u Palm biču na Floridi.
„Pomoći ćemo svojoj zemlji da ponovo ozdravi“, „sa razlogom pišemo istoriju“ jer „dolazi zlatno doba Amerike“ koju ćemo „ponovo učiniti velikom“, poručio je Tramp.
Kontrolišemo ponovo i Senat, uzviknuo je, a izgleda da ćemo pobedi i u Predstavničkom domu.
„Amerikanci su ponovo povratili kontrolu nad svojom zemljom“, rekao je Tramp, te da su mu mnogi ljudi rekli da ga je bog sa razlogom poštedeo kada je na njega izvršen atentat da bi spasao Ameriku.
Više puta je ponovio da će se obračunati sa svojim protivnicima i da će ih „procesuirati“.
08:15
Donald Tramp je nakon Severne Karoline i Džordžije pobedio i u Pensilvaniji, u tri od sedam kolebljivih država u kojima se odlučuju predsednički izbori.
Sada ima 266 od 270 elektorskih glasova koliko mu je potrebno za pobedu.
Kamala Haris je osvojila 187 elektorskih glasova.
Na CNN se već analizira gde je sve aktuelna potpredsednica SAD pogrešila.
07:13
Republikanci su sa 51 mandata osvojili većinu u Senatu. Demokrate imaju 41 senatora.
Paralelno sa predsedničkim izborima održavaju se i izbori za Kongres: u Senatu se bira 34 od 100 senatora, u Predstavničkom domu svih 435 mandata.
06:37
CNN je proglasio pobedu Donalda Trampa u Džoržiji, uz Severnu Karolinu drugoj kolebljivoj državi u kojima se odlučuje predsednička trka.
Bivši predsednik sada ima 246 od 270 elektorskih glasova, koliko je potrebno za pobedu.
Kamala Haris je do sada osvojila 182 elektorska glasa.
Tramp vodi u preostalih per kolebljivih država.
05.46
Slavlje u štabu Donalda Trampa. Pobedio je u Severnoj Karolini, jednoj od sedam kolebljivih država u kojima se odlučuje sudbina predsedničkih izbora.
Tramp vodi u preostalih šest kolebljivih država.
Analitačari CNN-a kažu da je u ovom trenutku bolje biti u koži bivšeg predsednika, nego aktuelne potpredsednice SAD.
U štabu Kamale Haris je prilično tiho, javlja CNN. Poručuju da još ništa nije gotovo, da je u kolebljivim državama Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsenu, Severnoj Karolini, Džordžiji, Nevadi i Arizone rezultat isuviše tesan, a da bi mogao da se proglasi pobednik.
U ovim državama pašće odluka ko će u januaru 2025. ući u Belu kuću, zajedno nose 93 elektorska glasa.
Bivši predsednik SAD vodi sa 230 elektorskih glasova, aktuelna potpredsednica ima 182. Za pobedu je potrebno 270.
05:01
Rezultati najnovijih računica pokazuju da su kandidati gotovo izjednačeni, dok vodeće svetske kladionice daju neznatnu prednost Trampu, predsedniku SAD od 2017. do 2021. godine.
Na izborni dan u duboko podeljenoj zemlji, čemu je doprinela Trampova polarizujuća retorika, mnogo je otvorenih pitanja – koliko će građana izaći na birališta, kada će biti poznat pobednik izbora, da li će neka od strana osporavati rezultate, da li će biti postizbornog političkog nasilja i nereda
5:34
Tramp je definitivno dobio u Severnoj Karolini. Za sada vodi i u drugim kolebljivim državama.
Haris je očekivano dobila na krajnjem zapadu, u Kaliforniji, Oregonu i državi Vašington, ali bez bar tri preostale kolebljive države, to će joj malo značiti.
5:02
Kolebljive države se učvršćuju u pravcu podrške Trampu. Glasovi se još prebrojavaju.
U ovom trenutku Njujork tajm daje 89 odsto šansi za pobedu Trampa.
4:31
Glasovi se polako prebrojavaju u kolebljivim državama u kojima Tramp uglavnom veoma tesno vodi za sada. U pitanju su Pensilvanija, Mičigen, Džordžija, Viskonsin, Severna Karolina i Arizona. U Nevadi još nema dovoljno podataka.
02:46
Za sada nema nikakvih iznenađenja.
U kolebljivim državama, Tramp vodi u Džordžiji i preuzeo je vođstvo u Severnoj Karolini. U Pensilvaniji je brojanje počelo i tamo vodi Kamala Haris.
Do sada je izvesno da će oboje kandidata pobediti u nizu država koje su im otpočekta naklonjene.
Haris može da upiše Konektikat, Delaver, Ilinois, Masačusets, Merilend, Nju Džersi, Njujork, Roud Ajland i Vermont.
Tramp sigurno računa na Vajoming, Zapadnu Virdžiniju, Južnu Dakotu, Tenesi, Južnu Karolinu, Oklahomu, Ohajo, Nebrasku, Severnu Dakotu, Luizijanu, Kentaki, Misisipi, Indijanu, Floridu, Arkanzas i Alabamu.
00:59
Stižu prve projekcije, a mi ćemo se ovde držati onih koje donosi agencija AP.
Prema njima, Indijana, Zapadna Virdžinija i Kentaki su očekivano i komotno glasali za Trampa, a Vermont za Haris.
Jedna od ključnih država, Džordžija, po dosadašnjem brojanju naginje Trampu, a Severna Karolina ide ka Haris.
23:20:
Demokratska kandidatkinja Kamal Haris telefonom je pozivala građane u Vašingtonu da izađu na glasanje. Ona će ostati u glavnom gradu i tamo pratiti ishod.
Biračka mesta uskoro počinju da se zatvaraju, u nekim državama se glasa do jutra po sredenjeevropskom vremenu.
22:30
Sud u Pensilvaniji odobrio je da se u okrugu Kambrija glasa sve do 22h uveče, po lokalnom vremenu. Vreme za glasanje je produženo zbog greške u softveru na automatima za brojanje glasova.
Taj okrug podržava Trampa otprilike 70-30, a Pensilvanija bi mogla biti ključna država.
21:20
Kad se zatvaraju birališta
Prva ključna država gde se birališta zatvaraju je Džordžija, u 01:00 po našem vremenu. Pola sata kasnije biće zatvorena birališta u Severnoj Karolini.
Poslednja birališta po našem vremenu biće zatvorena u 07:00 u sredu.
Procenjuje se da će Trampa do predsedništva odvesti pobede u Pensilvaniji, Džordžiji i Severnoj Karolini, a Kamalu Haris kroz rezultate u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu. .
20:45
FBI:Pretnje bombama šalju Rusi
„Nijedna od pretnji do sada nije bila verodostojna“, kaže se.
Pretnje lažnim bombama navodno su pristigle u Džordžiji, a FBI kaže da je izborni integritet njegov najveći prioritet i da blisko sarađuje sa državnim i lokalnim organima za sprovođenje zakona.
19:45
Veća izlasnost u odnosu na 2020.
Do sada je glasalo 83 miliona Amerikanaca, prema najnovijim podacima iz 48 država i Distrikta Kolumbija koje su prikupili CNN, Edison Research and Catalist.
Ovo je više od polovine od otprilike 158 miliona prebrojanih glasova na izborima za predsednika 2020. godine, ali je znatno niže od ukupnog broja predizbornih glasova te godine, kada je otprilike 70 odsto birača odlučilo da glasa putem pošte ili ranije uživo.
18:50
Za koga bi glasala Srbija
Objavljene su ankete o tome kako bi Evropljani glasali na izborima u Americi.
Rezultati istraživanja koje je tokom oktobra 2024. godine sprovela međunarodna asocijacija Gallup International u 43 zemlje širom sveta pokazuju da je najveća podrška Kamali Haris je u Danskoj, gde je 85% ispitanika reklo da bi glasalo za nju, a slede Finska (82%), Švedska (81%) i Norveška (81%).
Najveća podrška Trampu je u Srbiji (59%), Mađarskoj (49%), Bugarskoj (49%) i Kazahstanu (44%).
18:40
Tramp glasao na Floridi
Donald Tramp je svoje glasačko pravo iskoristio na Floridi,
Nakon glasanja je rekao da je zadovoljan zbog velikog odziva birača, rekavši da je „vrlo počašćen“ saznanjem o dugim redovima.
Kazao je da se oseća „vrlo samouvereno“, dodavši da mu se čini da republikanci pokazuju snagu i da čuje da im „ide veoma dobro“.
18:30
Najnovija predviđanja sa kladionica
Kladionica „Polimarket“ preko noći je promenila kvote za predsedničke izbore u SAD i sada Donald Tramp ima značajnu prednost u odnosu na Kamalu Haris.
Trenutno, prema podacima sa „Polimarketa“, Donald Tramp ima 61,7 odsto šansi za pobedu, a Kamala Haris 38,4 odsto.
16.24
U porastu otklon Latinoamerikanaca od demokrata ka republikancima
Dugogodišnja glasačka prednost koju su demokrate imale među biračima iz Latinske Amerike koji žive u SAD i dalje je u padu, i može ključno da utiče na ranjivost kandidatkinje te stranke Kamale Haris i demokrate u Kongresu u ključnim kolebljivim državama.
Kako prenosi ABC, Latinoamerikanci čine oko 15 odsto populacije sa pravom glasa, većinom su konzervativni i zalažu se za strožu reformu imigracione politike SAD, navodi se u analizi ABC.
Pojedine ankete ukazuju da Latinoamerikanci evangelisti prihvataju američki nacionalizam i da ih odbija politika identiteta, pa da bi mogli da podrže kandidata republikanaca Donalda Trampa.
16.01
Kampanje Trampa i Haris i povlačenje Bajdena
Posle višemesečne kampanje koju su obeležili povlačenje iz trke aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena i dva pokušaja ubistva Donalda Trampa, mnogi birači su već iskoristili priliku da ranije glasaju lično ili poštom.
Zajedno sa onima koji će 5. novembra izaći na glasanje oni će odlučivati da li će dati novu šansu nekadašnjem predsedniku ili će izabrati prvu ženu i prvu pripadnicu manjine na čelo SAD.
Više o ovome pročitajte u posebnoj vesti!
15.07
Sve manje ljudi veruje rezultatima
Anketa Instituta za ispitivanje javnog mnjenja Galup iz septembra 2024. pokazala je da 19 odsto ljudi nema poverenja u legalnost izbora, niti u legitimitet izbornih rezultata. U 2004. godini bilo ih je samo šest odsto, prenosi Dojče vele.
Nepoverenje je pritom raširenije među republikancima – samo 28 odsto njih veruje da će na izborima sve biti urađeno kako treba. Godine 2020. bilo ih je 44 procenta, a četiri godine ranije, onda kada je Donald Tramp pobedio Hilari Klinton, 55 odsto republikanaca verovalo je u poštene i zakonite izbore.
„Ako vaš kandidat pobedi, skloni ste da pretpostavite da je na izborima sve prošlo kako treba“, kaže Kob.
Razlog zašto je poverenje republikanaca od 2020. znatno palo leži u tome što su Tramp i njegove pristalice nepokolebljivi u tome da su izbori 2020. „pokradeni“. Manipulisanjem rezultata Trampu je oduzeta pobeda koja mu je pripadala, tvrde oni. Ta tvrdnja razobličena je nakon pedantnog prebrojavanja glasova i nakon mnogih sudskih presuda, ali Tramp i dalje odbija da prizna da je tada izgubio.
15.04
U Vašingtonu pojačane mere bezbednosti uoči izbora
Na pojedinim kompanijama u blizini Bele kuće u Vašingtonu prozori su prekriveni daskama, uoči predsedničkih izbora 5. novembra.
Grad je u stanju pripravnosti zbog mogućih nemira tokom i nakon glasanja.
Šef policijskih snaga rekao je da „nije bilo ozbiljnih pretnji“, ali su preduzete dodatne mere za zaštitu glasačkih kutija i biračkih mesta.
14.52
Objava Kamale Haris na dan izbora
Kandidatkinja demokrata na predsedničkim izborima u Americi i aktuelna potpredsednica Kamala Haris oglasila se na društvenim mrežama na dan izbora.
„Ovo je trenutak da se vaš glas čuje“, – poručila je ona.
America, this is the moment to make your voices heard.
Go to https://t.co/VbrfuqVy9P to find everything you need to cast your ballot today. pic.twitter.com/EfEFcxNo0z
— Kamala Harris (@KamalaHarris) November 5, 2024
14.37
Velika verovatnoća da pobednika nećemo znati u izbornoj noći
Na izborima je unapred glasalo više od 77 miliona Amerikanaca. Prema federalnom zakonu, brojanje takvih glasova ne počinje pre izbornog dana.
Budući da svaka savezna država ima sopstvena pravila i praksu za brojanje glasačkih listića, nije poznato koliko će vremena proteći do proglašenja pobednika izbora.
Velika je verovatnoća da se to neće desiti u izbornoj noći, a tome mogu da doprinesu i osporavanja rezultata u pojedinim saveznim državama. Na prethodnim izborima, 2020. godine, ishod je bio poznat četiri dana od zatvaranja birališta, a 2016. u izbornoj noći.
14.30
Rad na suzbijanju ruskog i iranskog mešanja u izbore
Države koje pokušavaju da utiču na političku situaciju u SAD, među kojima prednjače Rusija i Iran, sprovode dodatne operacije s namerom da potkopaju poverenje javnosti u integritet američkih izbora i podstaknu podele među Amerikancima, navodi se u zajedničkom saopštenju Nacionalne obaveštajne službe SAD, Agencije za Sajber bezbednost i FBI-a.
U saopštenju se navodi da Iran „ostaje značajna pretnja stranog uticaja“, uz navode da Teheran navodno kompromituje kampanju bivšeg predsednika SAD i kandidata Republikanaca Donalda Trampa, kao i da potom presreće informacije koje razmenjuju članovi Trampovog osoblja i da ih potom pušta u javnost, prenosi Njujork Tajms.
Dodaje se da je, pored toga, Rusija i dalje „najaktivnija pretnja“, i da Moskva ima nameru da „utera strah biračima u vezi sa izbornim procesom i da stvori mišljenje da Amerikanci primenjuju nasilje jedni protiv drugih zbog političkih preferencija“.
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) November 5, 2024
I’m asking for your vote because as president, I will get up every day and fight for the American people. pic.twitter.com/lp4bj90zvn
— Kamala Harris (@KamalaHarris) November 2, 2024
13.57
Savetnik Trampa: Izlaznost će odlučiti izbore
Najbliži saradnik Donalda Trampa smatra da će ishod izbora odlučiti izlaznost.
„To je ono na šta se ovo zapravo svodi i jedina stvar na koju smo trenutno fokusirani“, rekao je neimenovani viši Trampov savetnik za CNN.
On je dodao da se unutar Trampovog štaba smatra da je ovo “najjači ciklus koji je Tramp do sada izveo“, posebno kad se pogledaju istraživanja javnog mnjenja iz 2016. i 2020.
Today is the #USElection2024 day. Who has/had your vote?
Kamala Harris or Donald Trump?Either ways there will be a great change in America!.#VotedForHarris #VotedForTrump #voted #ElectionDay #electionday2024 pic.twitter.com/KXC1tYXelm
— R3GGi3 (@manlike_r3gg) November 5, 2024
13.30
Rezultati iz Diksvil Noča u Nju Hempširu koji potvrđuju polarizovanost nacije
U gradiću Diksvil Noč, u američkoj saveznoj državi Nju Hempšir, održano je tradicionalno ponoćno glasanje, čime je počeo izborni dan u SAD. Glasalo je šest birača koji su glasove za Donalda Trampa i Kamalu Haris podelili na ravne časti.
Tačno u ponoć, šestoro registrovanih birača okupilo se na izbornom mestu u gradiću Diksvil Noč u Nju Hempširu kako bi glasali na predsedničkim izborima, preneo je Rojters.
Zabeležen je veći broj birača, pošto je na izborima za predsednika 2020. godine glasalo pet birača.
Američka država Nju Hempšir dozvoljava gradovima da otvore biračka mesta u ponoć, ali i da ih zatvore nakon što bude utvrđeno da su glasali svi registrovani birači.
Nakon prebrojavanja glasova, utvrđeno je da su nekadašnji predsednik Donald Tramp i aktuelna potpredsednica Kamala Haris dobili po tri glasa.
Izborni dan se nastavlja u ostatku SAD. Biračka mesta su otvorena u 5.00 po lokalnom vremenu u Vermontu, a u narednim satima sa glasanjem će se početi i u Konektikatu, Njujorku i Virdžiniji.
13.10
Kako Amerikanci biraju predsednika?
Predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država ne biraju građani neposredno, već svojim glasom biraju elektore u matičnoj državi, koji se potom izjašnjavaju o kandidatima u prestonicama tih saveznih država, obrazajući instituciju Elektorskog koledža.
Zapravo, kada američki građanin glasa, on poručuje predstavnicima svoje savezne države, odnosno delegatima, za koga treba da glasaju.
Pobednik je kandidat koji osvoji 270 elektorskih glasova od ukupno 538. Svaka savezna država ima određeni broj elektorskih glasova, proporcionalan broju njenih članova u Kongresu – kongresmena i senatora. Donji prag su dva senatora i jedan kongresmen iz svake savezne države.
Kandidat koji dobije većinu glasova u određenoj državi obično osvaja sve elektorske glasove te države, osim u slučaju Mejna i Nebraske, gde elektori mogu biti podeljeni.
Predsednik, tako, može da postane i neko ko dobije manje glasova ukupno, što se dogodilo 2016. godine kada je Tramp pobedio Hilari Klinton.
Istorija SAD pamti takvu pobedu i Džordža Buša mlađeg nad Alom Gorom 2000. godine.
13.00
Burna predizborna kampanja i nikad veća neizvesnost
Državljani Sjedinjenih Američkih Država (SAD) glasaju za izbor 47. predsednika, a oboje kandidata, Kamala Haris i Donald Tramp, izrazili su u završnici kampanje uverenje u pobedu, pri čemu im podjednake šanse daju i predizborne ankete.
Burna predizborna kampanja obeležena je odustankom aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena (81) i ulaskom potpredsednice Kamale Haris u izbornu trku u ime Demokratske partije, kao i pokušajima atentata na republikanskog kandidata i bivšeg predsednika Trampa, podsećaju svetski mediji.
Pored izjašnjavanja o predsedničkim kandidatima, Amerikanci će se izjašnjavati i o budućem sastavu Konresa, brojnim državnim zvaničnicima i incijativama.
Pobednika predsedničkih izbora ne odlučuje ukupan broj glasova na nacionalnom nivou za nekog od kandidata, već takozvani Elektorski koledž, sistem koji obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika – elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi.
U svim državama, osim u dve, svi elektori idu pobedničkom kandidatu te države, bez obzira na to koliko tesnu pobedu je ostvario. Ukupno ima 538 elektora, što je broj koji uvek ostaje isti i jednak je ukupnom broju članova Kongresa – 435 članova Predstavničkog doma, 100 senatora, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija. Da bi pobedio, predsednički kandidat mora osvojiti većinu – 270 elektorskih glasova.
Ako rezultati izbora za predsednika budu tesni kako se predviđa, proglašavanje pobednika moglo bi da potraje, što je bio slučaj i 2020. godine kada je tek četiri dana posle izbora bilo jasno da je pobedio aktuelni predsednik Bajden.
U gotovo svih 50 država i Distriktu Kolumbija (glavni grad, Vašington), na izborni dan je moguće glasati uživo, na biračim mestima. Ipak, većina država omogućava stanovnicima da glasaju i pre 5. novembra, te oni mogu dostaviti svoje glasove putem pošte ili na unapred određenim lokacijama.
Većina država, takođe, dozvoljava i rano glasanje na manjem broju birališta – ove godine u nekim od država se tako glasa još od septembra.
Mogućnost prevremenog glasanja iskoristilo je već više od 78 miliona birača, što je drugi najveći broj ikada, posle 2020. godine, kada je zbog pandemije kovida prevremeno glasalo 101,5 miliona ljudi.
Predviđa se da bi o izbornom ishodu odlučilo sedam „ničijih“ država, pri čemu bi presudne mogle da budu tri države Srednjeg zapada, takozvani „plavi zid“ – Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin, koje su nekada bile demokratske, ali se promenom demogfarije to promenilo.
12.30
Izborna računica
Tramp je pre osam godina pobedio u sve tri, a pre četiri godine Bajden ih je osvojio. Sada bi pobeda u te tri države, koje zajedno daju 44 elektorska glasa, bila dovoljna da Kamala Haris dobije izbore, dok bi Trampu nedostajala pobeda u još jednoj od preostale četiri neopredeljene države, što bi verovatno ostvario, jer je u Arizoni favorit.
Imajući u vidu izjednačenost kandidata, pominje se i mogućnost da Kamala Haris i Tramp izbornu trku završe sa po 269 elektorskih glasova. U tom slučaju odluku o tome ko će biti predsednik doneo bi Predstavnički dom Kongresa. Pritom se ne bi izjašnjavali poslanici pojedinačno, već bi svaka savezna država imala jedan glas, a predsednik bi morao da dobije podršku 26 država.
Prema tom scenariju, Senat bi birao potpredsednika države. Za razliku od izbora predsednika, izjašnjavali bi se senatori pojedinačno, a za izbor je nephodan 51 glas. U sadašnjem sazivu Predsedničkog doma Tramp bi bio veliki favorit, jer republikanci imaju većinu, ali bi to moglo da se promeni, jer Amerikanci danas biraju i novi saziv Donjeg doma Kongresa.
Što se tiče Zapadnog Balakna, kandidati za američkog predsednika najavili su da će borba protiv korupcije i pritisaka iz inostranstva biti prioritet njihovih administracija.
Today is the Day! Let’s make History and move our country forward! We can do this! 🇺🇸 Go Vote! 💙 #harriswalz2024🇺🇸💙🇺🇸💙 #electionday2024 #Women #History #ANewWayForward 🙏🏽 pic.twitter.com/J6hLkPRHji
— RevWendy#ANC8D06 (@ANC8D06) November 5, 2024
Kamala Haris je rekla da će, ako bude izabrana za predsednika, štititi prava građana i država da slobodno izražavaju nacionalni identitet, dok je Tramp obećao privrednu saradnju i sigurnost na Zapadnom Balkanu ukoliko pobedi.
Portparol Kamale Haris izjavio je Glasu Amerike da ona dosledno zagovara unapređenje demokratije, vladavine prava i borbu protiv korupcije. Borba protiv korupcije predstavlja ključni interes nacionalne bezbednosti SAD i jedan je od razloga zašto je Kamala Haris potpuno posvećena unapređenju evroatlantskih aspiracija šest zemalja Zapadnog Balkana, dodao je.
Hristos Marafacos iz Trampove kampanje izjavio je za Glas Amerike da bi spoljna politika kandidata republikanaca prema Zapadnom Balkanu naglašavala pragmatična partnerstva, orijentisana na akciju i fokusirana na održivost, ekonomske prilike i borbu protiv korupcije.
Prema rečima Marafacosa, Trampova administracija ne bi samo promovisala opšte izjave o demokratiji, već bi postizala stvarne i odgovorne rezultate kroz direktan rad sa lokalnim liderima i građanima u regionu. Tramp razume da istinski mir proizlazi iz snažnih, samoodrživih nacija. Njegova administracija bi se fokusirala na jačanje ekonomije i bezbednosti balkanskih zemalja, omogućavajući im da se odupru korupciji i spoljnim pritiscima, tvrdi Marafacos.
Saudijac koji mrzi islam, pobio je automobilom ljude na božićnom vašaru. Tvrdio je da ga progone, verovao da Angela Merkel zaslužuje smrtnu kaznu... I sada će njegov zločin odigrati ulogu u kampanji pred izbore u Nemačkoj
Četvoro ljudi je poginulo nakon što se helikopter Hitne pomoći srušio na krov bolnice u Turskoj
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Direktor policije Nikola Milina rekao je da će o motivu za napad moći da se govori tek nakon istrage. Hrvatski mediji prenose da je majka ispričala da je njen sin nekoliko puta bio na psihijatriji i da je, navodno, upozoravala lekare da ga zadrže na lečenju, ali da su ga oni ga pustili kući
Najmanje četiri osobe su smrtno stradale kada je Taleb A. automobilom uleteo u masu ljudi u centru Magdeburga. Motivi su za sada nepoznati
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
