Donald Tramp: Borba protiv borbe protiv klimatskih promena

Napori administracije američkog predsednika Donalda Trampa da osujeti borbu protiv klimatskih promena ovih dana, po svemu sudeći, dobijaju novi oblik.

Naime, kako prenose mediji, Bela kuća naložila je američkoj agenciji za istraživanje svemira (NASA) da prekine dve ključne satelitske misije sa fokusom na klimatske promene, piše Jelena Kozbašić za portal Klima 101.

Ako se planovi sprovedu u delo, jedna od misija bila bi trajno ugašena jer bi satelit sagoreo u atmosferi.

Predsednički budžetski zahtev Donalda Trampa za fiskalnu 2026. godinu ne predviđa novac za tzv. Orbitalne opservatorije ugljenika (Orbiting Carbon Observatories, OSO) koje mogu precizno da pokažu gde se ugljen-dioksid emituje i apsorbuje, kao i kako usevi napreduju.

Nasa je u sredu, 6. avgusta, u pisanoj izjavi saopštila da su misije „izvan svoje primarne namene” i da se obustavljaju „kako bi se uskladile sa predsednikovim programom i budžetskim prioritetima”.

Samoinicijativno ukidanje misija za nadzor planete Zemlje radi sprovođenja anti-naučne politike moglo bi biti velika greška, navode iz zakonodavstva – a potencijalno predstavlja čak i kršenje zakona ignorisanjem već postojećih, dodeljenih budžeta.

„Ukidanje sredstava ili smanjivanje operacija satelita za posmatranje Zemlje bilo bi katastrofalno i ozbiljno bi narušilo našu sposobnost da prognoziramo, upravljamo i reagujemo na teške vremenske prilike i klimatske katastrofe”, izjavila je Zoi Lofgren, kongresmenka iz redova Demokratske stranke, za NPR.

„Trampova administracija nameće predložena smanjenja u svom budžetskom zahtevu za fiskalnu 2026. na već dodeljena sredstva za fiskalnu 2025. godinu. To je nezakonito.”

Zašto su ove dve satelitske misije toliko bitne?

Ove dve misije prikupljaju podatke o ugljen-dioksidu i zdravlju useva, ali i pomažu u praćenju suše i eventualnih nestašica hrane. Njihovim ukidanjem naučnici, poljoprivrednici, donosioci odluka, pa čak i fosilna industrija, ostali bi bez važnog izvora podataka.

Štaviše, to su jedine dve američke satelitske misije koje su specifično dizajnirane za praćenje gasova sa efektom staklene bašte.

Ali i dalje od toga… Obe misije – samostalni satelit lansiran 2014. i instrument priključen na Međunarodnu svemirsku stanicu 2019. godine – osetljivije su i preciznije od bilo kog drugog sistema u svetu, bilo da je već u funkciji ili da je u planu.

A kao takve predstavljaju „nacionalno bogatstvo” koje treba sačuvati, ocenio je Dejvid Krisp, penzionisani naučnik Nase koji je predvodio razvoj agencije.

Krisp je za američku novinsku agenciju AP naveo samo neka od dostignuća ovih satelitskih misija: one su, primera radi, otkrile da Amazonska prašuma oslobađa više ugljen-dioksida nego što ga upija, kao i da je u borealnim šumama u Kanadi, Rusiji i drugim područjima gde se permafrost topi slučaj obrnut.

Ipak, budućnost ovih satelitskih misija trenutno je neizvesna: njihovo finansiranje završava se već 30. septembra.

Predlog zakona u Predstavničkom domu je usklađen sa predsedničkim zahtevom i ukinuo bi misije, dok ih verzija iz Senata zadržava. Ali s obzirom na to da je Kongres na odmoru, neizvesno je da li će budžet biti usvojen pre početka nove fiskalne godine, 1. oktobra.

Ako ne bude, Kongres bi mogao da usvoji rezoluciju o nastavku tekućeg finansiranja dok se budžet ne usvoji, mada pojedini zakonodavci strahuju da bi Trampova administracija mogla da pokuša da to odloži ili pak da zadrži taj novac.

Eksperti smatraju da je potez administracije o ukidanju finansiranja usklađen s drugim akcijama za smanjenje ili zataškavanje nauke o klimi.

Plan B

Dejvid Krisp i naučnici pokušavaju da nađu strane partnere, uključujući Evropu i Japan, kao i privatne donatore koji bi preuzeli finansiranje i upravljanje Nasinim satelitima za praćenje klime.

Prema navodima iz Nase, predlozi se prihvataju do 29. avgusta.

Iako se radi na očuvanju instrumenta prikačenog za Međunarodnu svemirsku stanicu, sudbina drugog satelita koji pokriva veći deo planete je neizvesna. Nasa planira da ga spusti u atmosferu, gde bi on sagoreo, a pravne prepreke komplikuju mogućnost da ga preuzmu strani partneri.

Bez obzira na ishod, budućnost Orbitalnih opservatorija ugljenika služi kao jasan primer teške borbe koja se vodi između nauke i politike. Odluka koja će biti doneta odraziće se ne samo na naučna istraživanja, već i na globalne napore za suočavanje s klimatskom krizom.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.